Elem, mislim da bi celoj planeti odgovaralo da se kapitalizam konacno smakne sa scene. Navescu nekoliko osnovnih teza zasto tako mislim:
1. Prirodni resursi. Ovo je jedan od kljucnih momenata. U zapadnim medijima se poslednjih godina isuvise cesto moze cuti sintagma "zemlje u razvoju", pod cime se zapravo podrazumevaju drzzve poput Brazila, Argentine, Bolivije, Etiopije, Obale Slonovace, Nikaragve, recju-zemlje pripadnice tzv. Treceg Sveta. Sta povezuje ove zemlje? Pa, odgovor je-resursi! I to oni prirodni, poput uglja, celika, cinka i, naravno, nafte, tog omiljenog zapadnog resursa. Dakle, ekonomska "pomoc" koju zapadne zemlje pruzaju tim zemljama nije nista drugo nego pljacka, i to u punom smislu te reci.
2. Radna snaga. Ovaj segment predstavlja rak-ranu nerazvijenih zemalja sirom sveta. Radnici u tim zemljama su izuzetno vredni, radni i-produktivni, i bas to mami zapadne drzave da ih otimaju siromasnim zemljama. Ti radnici u zapadnim drzavama koje ih "preuzmu" su i dalje izuzetno produktivni. Ko od toga profitira? Upravo te zapadne drzave. Rezultat je josd ocigledniji jaz izmedju bogatih i siromasnih, sto je nedopustivo za sveukupan razvoj svetske privrede.
3. Duznicko ropstvo. Donekle se nadovezuje na prvu tacku koju sa opisao. Raznorazni krediti, zajmovi i pristupni fondovi nisu nista drugo nego obicna laz, kojom se siromasne zemlje drze sve vreme u podtredjenom polozaju u odnosu na zapad, a samim tim u duznickom ropstvu. Mislim da vam je dobro poznat ovaj scenario, s obzirom na to sta aktuelna vlast radi po tom pitanju-vazniji su im MMF-ovi zajmovi od rada nasih seljaka, kojima su bezocno ukinute subvencije.
4. Globalizacija. Veoma vqazan aspekt. Da se razumemo-ja nemam apsolutno nista protiv zapadne popularne muzike ili filmova. Ali, da li mi zelimo da se planeta pretvori u mesto gde ce se slusati samo Madona, gde ce se jesti iskljucivo McDonalds hrana, gde ce se govoriti iskljucivo engleski, gde ce se nositi iskljucivbo Armanijeva odela, gde ce se gledati iskljucivo i samo holivudski filmovi? Gde je tu "raznovrsnost" i "demokratija" koju nam njihovi medijski gurui propovedaju? I ovo je jedan vid nameta sa zapada, kao sto se da videti.
5. Revizija istorije. Na sve strane, pogotovo u SAD, moze se cuti o "novom hladnom ratu" koji bi mogla pokrenuti Severna Koreja. Prica se takodje i o "komunistickom genocidu sirom istocne i zapadne hemisfere" i slicnim temama. Uporno se precutkuje istorijska cinjenica da su SAD, izmedju ostalih, u velikoj meri doprinele da se fasisticki i nacisticki rezimi u Italiji i Nemackoj komotno konsoliduju tokom 20-ih i 30-ih, kao i to da je Josif Visarionovic Staljin u vise navrata nudio Velikoj Britaniji i Francuskoj pakt protiv Hitlera i Musolinija, ali oni su ga odbili. Ko je tu zlocinac? Cemu to kvazi-intelektualci sa zapada hoce da nas "pouce"?
Iz svega ovoga se jasno moze videti da je svetu potreban novi reolucionarni duh, novo nadahnuce. I pored svih pokusajqa zapadnih centara moci, duh Che Gevare, Staljina, Lenjina i Mao Ce Tunga i dalje zivi, a jedan od mogucih nosilaca tog novog doba je Ugo Caves. Svestak revolucija je mozda bas sad tu, pred vratima. Svetu se, po svoj prilici, sprema veliko spremanje.
1. Prirodni resursi. Ovo je jedan od kljucnih momenata. U zapadnim medijima se poslednjih godina isuvise cesto moze cuti sintagma "zemlje u razvoju", pod cime se zapravo podrazumevaju drzzve poput Brazila, Argentine, Bolivije, Etiopije, Obale Slonovace, Nikaragve, recju-zemlje pripadnice tzv. Treceg Sveta. Sta povezuje ove zemlje? Pa, odgovor je-resursi! I to oni prirodni, poput uglja, celika, cinka i, naravno, nafte, tog omiljenog zapadnog resursa. Dakle, ekonomska "pomoc" koju zapadne zemlje pruzaju tim zemljama nije nista drugo nego pljacka, i to u punom smislu te reci.
2. Radna snaga. Ovaj segment predstavlja rak-ranu nerazvijenih zemalja sirom sveta. Radnici u tim zemljama su izuzetno vredni, radni i-produktivni, i bas to mami zapadne drzave da ih otimaju siromasnim zemljama. Ti radnici u zapadnim drzavama koje ih "preuzmu" su i dalje izuzetno produktivni. Ko od toga profitira? Upravo te zapadne drzave. Rezultat je josd ocigledniji jaz izmedju bogatih i siromasnih, sto je nedopustivo za sveukupan razvoj svetske privrede.
3. Duznicko ropstvo. Donekle se nadovezuje na prvu tacku koju sa opisao. Raznorazni krediti, zajmovi i pristupni fondovi nisu nista drugo nego obicna laz, kojom se siromasne zemlje drze sve vreme u podtredjenom polozaju u odnosu na zapad, a samim tim u duznickom ropstvu. Mislim da vam je dobro poznat ovaj scenario, s obzirom na to sta aktuelna vlast radi po tom pitanju-vazniji su im MMF-ovi zajmovi od rada nasih seljaka, kojima su bezocno ukinute subvencije.
4. Globalizacija. Veoma vqazan aspekt. Da se razumemo-ja nemam apsolutno nista protiv zapadne popularne muzike ili filmova. Ali, da li mi zelimo da se planeta pretvori u mesto gde ce se slusati samo Madona, gde ce se jesti iskljucivo McDonalds hrana, gde ce se govoriti iskljucivo engleski, gde ce se nositi iskljucivbo Armanijeva odela, gde ce se gledati iskljucivo i samo holivudski filmovi? Gde je tu "raznovrsnost" i "demokratija" koju nam njihovi medijski gurui propovedaju? I ovo je jedan vid nameta sa zapada, kao sto se da videti.
5. Revizija istorije. Na sve strane, pogotovo u SAD, moze se cuti o "novom hladnom ratu" koji bi mogla pokrenuti Severna Koreja. Prica se takodje i o "komunistickom genocidu sirom istocne i zapadne hemisfere" i slicnim temama. Uporno se precutkuje istorijska cinjenica da su SAD, izmedju ostalih, u velikoj meri doprinele da se fasisticki i nacisticki rezimi u Italiji i Nemackoj komotno konsoliduju tokom 20-ih i 30-ih, kao i to da je Josif Visarionovic Staljin u vise navrata nudio Velikoj Britaniji i Francuskoj pakt protiv Hitlera i Musolinija, ali oni su ga odbili. Ko je tu zlocinac? Cemu to kvazi-intelektualci sa zapada hoce da nas "pouce"?
Iz svega ovoga se jasno moze videti da je svetu potreban novi reolucionarni duh, novo nadahnuce. I pored svih pokusajqa zapadnih centara moci, duh Che Gevare, Staljina, Lenjina i Mao Ce Tunga i dalje zivi, a jedan od mogucih nosilaca tog novog doba je Ugo Caves. Svestak revolucija je mozda bas sad tu, pred vratima. Svetu se, po svoj prilici, sprema veliko spremanje.
