Сигуран сам да су римљани а и остали који су практиковали овај вид казне били довитљиви по питању остајања на лицу места.
Има она прича о неком племићу који је имао краћу десну руку, краћу десну ногу и био без десног ока. И наручи портрет. Дође први сликар, наслика га какав је стварно, овај га отера, да не виде потомци какав је био. Дође други, наслика га правог и читавог, овај га отера, јер то није он. Дође трећи, мисли, мисли и наслика га какав јесте а овај се обрадује и богато му плати.
Насликао га је у лову, како клечи на краћој нози, држи ороз краћом руком и нишани са склопљеним оком.....
Ствар виђења.