Konak glasnika

[^UP^]

...

Pošto su napravili krug po obodu grada, izbiše na Okean.

- Ovde je bio kraj zemlje - prozbori Aleksa, kao da govori sam za sebe. Tamo iza onih stena stajala je tabla, pobodena u more. Pre nego što su otkrili Ameriku. Pisalo je NON PLUS ULTRA.
- Posle su izbrisali prvu reč. - Dolores se nadovezala, prihvativši i sama ponavljanje već više puta izrečenog. Prihvatajući, zapravo, ritual razgovora. - Ostalo je na tabli PLUS ULTRA.
- Imao sam jednog prijatelja, u Beogradu, koji nikad nije bio u inostranstvu. Tvrdio je da je Amerika neproverena izmišljotina. Bio je rođeni kozer.
- Ima ljudi koji sjajno umeju da brane svoje ekstravagantne ideje.
- To što je tvrdio za Ameriku tvrdio je i za smrt. Neproverene izmišljotine. Vi i za zagrobni život imate jednu reč sa one table: ULTRATUMBA. Šta bi moglo da piše na reci zaborava, PLUS ili NON PLUS?
- Guadalete, - nasmeja se Dolores. - Čula sam negde da Guadalete znači "voda zaborava".
- Nisam to znao. Eto, živimo u ulici "Nebo", kraj "vode zaborava". Ko je izabrao za nas Puerto de Santa Maria? Mi sami? Ne verujem.
Dolores prikupi snagu da stupi na zabranjeni teren, da progovori o onome o čemu prećutno nije trebalo da razgovaraju. Iskoristila je to što ne mora da gleda u njega nego u drum, i stiskajući volan u rukama, reče, spremna da podnese neki od Aleksinih osornih odgovora.
- Sve češće mi se nameće misao da ti veruješ a da to i ne znaš.
- Verujem u tebe. - On nežno spusti ruku na njeno koleno. - Umoran sam, umoran da bih menjao veru. Hajdemo kući.
- Kući - ponovi Dolores tiho, tobož smireno, jedva uspevajući da se pribere između dva silna talasa koji su je zapljusnuli. Naišao je talas miline prema mužu, iz kolena koje je bridelo pod njegovom šakom, podigao se preko utrobe i srca, do očiju, ali taman kad je izronila da udahne i strese biserne kapi sa lica, iznenada i izdajnički je zapljusnu drugi talas, napunivši joj usta, grlo i grudi studenom i gorkom vodom, nesavladivim osećanjem blizine smrti.

Gordana Ćirjanić - Pretposlednje putovanje

Spojler

[SUP]Ada 2007.[/SUP]

 

[✿ ✿ ✿]

..



To Mesto se zasluzuje

Ljubav ne



Ona je Stanje koje se tek zajednicki dostize


Uvek sam te brisao sa Razlogom

ALI

samo sam tebe oduvek i dodavao



Mnogi ce za tobom da balave, ALI, u cemu je Razlika



Hteo sam da zajedno odemo odavde i sve sam pripremio da me ne bude sramota



Kakve veze ima gde si nekoga srela ako je mesto dovoljno dobro za Susret



Da te podsetim - bilo je to u QtQ koji je, za mene, najiskreniji moguci



Bolji start od toga i nije mogao da se desi, jer jedino tako sve Mogucnosti namah ostaju otvorene




Osecam da si mi bila silno il' veoma blizu (najblize)


Mogao sam ponekad da otvorim oci, gotov i da te bezuslovnije dodirnem





Racunaj da si mi/nam ovako oduzela mnogo od p(r)oletnih Radosti & tuch-no mesec dana potpunijeg Zivota


Iako je u istom periodu za mene bilo i realno Lepih samotnih dana




Shvatao sam te ozbiljno tada, kao sto MORAM i sada


Mada, nekog tako vrtljivog izgleda da ne bi trebalo ni (pre)uzimati za Ozbiljno




Priznajes mi da svaki dan zapocinjes kao da se "juce" ni dogodilo nije


I da ubuduce ne treba da verujem vise nikome, pa ni tebi, sebi





Jer, svi mozda i ne znamo da (o)zivimo nasu Pricu


samo pravimo buku unaokolo izgovarajuci gomile besmislenih reci


dok se najave iz dnevnih vesti uvek dogadjaju nekome drugom


mi se upucavamo laznim neonom iz brizljivo dizajniranih reklama


(?!)





Na tvoju & moju veliku Zalost, "izuzetak" sam autenticni licno

pa tek sa jos jednim jasno dvolicnim pokajanjem nek te bas ne bude briga






U jednom manastiru, pre neki dan, direktno iz prociscenog Srca

pripalio sam vitke, vostane svece, cak i za tvog pokojnog deku

iako ga nikada video nisam, niti znam kako se zove



Bio sam vidno uznemiren, jer - "nasa" sveca gorela je najbrze

i pri tome je, na sve strane vrcavo, "radosna" pucketala



Prodala mi ih je BRE jedna previse stidljiva i sada sitna, brkata zenica

koju iz svoje rane Mladosti odmah precutno prepoznah


I setih se - i onda sam se takodje pravio da njeno stidno Ocijukanje ne primecujem



A neposredno pre toga, jednoj drugoj, starijoj, i visestruko umiljatoj Osobi

pomogao sam da otkljuca debelo zardjalu bravu


Sa jarko crvenom Ljubavlju koja moze da se vidi, plevila je ruze posadjene duboko u kamen



Krst koji sam tamo za tebe (ot)kupio stavicu sebi oko vrata




Sigurno je da me opet mozes svrstati u kategoriju tamo nekih "cudnih (necujnih) ljudi"

jer svakako jesam, kao i ti, ucinio nesto da postanem parce necijeg "loseg Iskustva"



ILI

nisam preduzeo jos Nesto da to, mozda, dodatnim delom popravim



Ako je za Izgovor, a da ostane Istina, tada nisam osecao nista, niti sam bilo sta kome obecavao






HVALA ti sto si najzad smogla snage da budes jos konkretnija


I "NE - nije bitno zasto" je nekakav Odgovor


Pogotovu ako je ova strana u "nasem Dogovoru" bila spremna da izgubi jedino preostalo & sasvim izvesno te(le)sno Prijateljstvo


Zbog, samo da te makar jednom obljubi



Naravno da znam sta bi se Posle moglo zbiti


Znas i ti - To nas raspamecuje



Zato (d)ovde ovako njacem umesto da ti razigran sapucem na uho stihove



Sada imam apsolutno sva prava da se bas zestoko na tebe ljutim



Osecam se mucki ILI muski prevarenim


To tvoja drugarica vec zna




Najlakse & najbezbolnije je ostati povrsan i ne dozvoliti nikome da nas zaista upozna


To, posle svega, nije moj Izbor


Bez obzira na Posledice




Hteo sam sobom i da ti prosirim prostor

u kome bi najzad mogla da osetis Olaksanje

i (s)nadjes se u prilici da i ti nekome oprostis




Da mogu, odmah bi promenio ime, prezime, brojeve svih telefona, adresu, grad, drzavu, Blanetu, NEMIR



Tako se trenutno osecam



Zato ne spavam



Obuzela si moju najtananiju Intimnost



Ili je mozda tacnije da kazem


oduzela







Nisi mi Prvina


Licis mi na Nekoga


A kad god se Covekom iznova osetim, tako je svaki put



Sva Imena koja sam ikada voleo slivaju se tada samo u Jedno(j)


Dualizmi koje citav zivot osecam zapocinju da srastaju i pokrecu me samo u tom, jedino mogucem pravcu



U pravu si


Mene je takvog nemoguce razumeti


Kao da nisam od ovoga Sveta




Zato sam osamljen i za mene niko ne zna


Pokusavam da svoja Dela ne ostavim zakrzljala u Nastajanju



Te sa jos jednim prokletim naravno - neopisivo sam tuzan sto moje Reci i za tebe nemaju nikakvog Smisla




U tvoje rodno mesto cu svakako da svratim

kada budem vidno raspolozen

ILI

ako se, kojim slucajem, odlucim

da popravim pod-ocnjake



Potrazicu i jedno drvo za koje znam da ne postoji





U tome je Razlika izmedju tebe & mene


A ne u godinama, statusu, obrazovanju



Nisi ti za dzabe neodgovorna za vecinu mojih Pitanja




Ja cu, naravno, nastaviti da ih postavljam sam sebi





Jer, kao sto znas: zasicen sam, a gladujem - potreban mi je Neko za Lepo Cutanje





Nisi nedorecena




Nekakva si bila Ti











ZbogOM


Upravo sam s(v)e rekao.