Ovih deset načela u „Komunističkom manifestu" bila su napisana 1848. godine. Interesantno je videti koliko su ovakvi programi, od tada, odmakli u američkom društvu.
1.Eksproprijacija zemljišne svojine.
Vlada Sjedinjenih Država danas poseduje 33,5% zemlje SAD, što je potpuno suprotno Ustavu.
Prvi član Ustava daje prava zakonodavnom odelu federalnih vlasti. Odeljak 8 Prvog člana daje mu pravo „da vrši isključivu zakonodavnu vlast u svim slučajevima nad onom oblašću (ne večom od deset kvadratnih milja) koja, ustupanjem Kongresu, postane sedište vlade Sjedinjenih Država, i da vrši istu vlast nad svim mestima pribavljenim pristankom zakonodavnog tela države u kojoj se ona nalaze za podizanje Utvrđenja, skladišta arsenala, dokova i drugih potrebnih zdanja." Ovo znači da svo zemljište koje Vlada poseduje, osim Vašingtona i neophodnih vojnih baza, poseduje na protivustavan način. A vlast poseduje više od jedne trećine zemlje u Sjedinjenim Državama. Štaviše, i zemlja koju ne poseduje, Vlada kontroliše putem raznih dozvola za gradnju, birokratskih naredbi, oblasnih zakona itd. Kontrolu zakupa ne sprovodi federalna vlast, ali su efekti za privatna imanja ista. Vlast kontroliše zemlju i imovinu svojih građana kontrolišući cene koje vlasnici zemlje mogu dobiti ukoliko je iznajme. (Fašizam je bio definisan kao kontrola, ali ne kao vlasništvo nad sredstvima proizvodnje.) 2.Izrazito progresivan porez. Vlada Sjedinjenih Država uvela je progresivni porez 1913. godine, posle nekoliko neuspelih pokušaja. 3.Porez na nasledstvo. Vlada Sjedinjenih Država nametnula je 1916. godine Amerikancima porez na nasledstvo. 4.Konfiskacija imovine emigranata i pobunjenika. Godine 1980, Kongres je preduzeo džinovski korak ka konfiskaciji imovine emigranata usvojivši Zakonski predlog 5.691, koji zabranjuje i pretvara u zločin prenos ili čak pokušaj prebacivanja „monetarnih instrumenata" u visini od 5 i više hiljada dolara u ili iz zemlje, bez popunjavanja određenih izveštaja koje vlast zahteva. 5.Centralizacija kredita; nacionalna banka, Sjedinjene Države ustanovile su svoju Nacionalmu banku, Federalne rezerve, 1913.godine. 6.Centralizacija komunikacija i transporta. Sjedinjene Države stvorile su Federalnu komisiju za trgovinu 1916. i Federalnu komisiju za komunikacije, 1934. godine. 7.Faktori proizvodnje u rukama države. AMTRAK, železnički sistem federalnih vlasti, najvažniji je primer mešanja vlasti u one oblasti koje su tradicionalno delovale po sistemu slobodnog preduzetništva. Uplitanje Vlade u mnoge druge poslove američkih biznismena uzima razmere kontrole nad faktorima proizvodnje (fašizam), i nema potrebe za direktnim vlasništvom. (Zajam korporaciji „Krajsler" iz 1980. predstavlja odličan primer). Kao dodatak: Vladini biroi svih formi i oblika izdaju naređenja koja privatni biznis mora da sledi. 8.jednaka obaveza rada za sve. Američka vlada se još nije umešala u ovu oblast, ali je u poziciji da bude poslodavac koji daje poslednje utočište, putem raznih programa, kao što su: Sveobuhvatni akt o zapošljavanju i obučavanju, trupe civilne zaštite, regrutacija, kao i predlog poznat pod imenom Univerzalna vojna služba, po kojem svi vojno sposobni moraju da služe svojoj zemlji na neki način. 9.Prisilno raseljavanje stanovništva. Na ovom polju marksističke misli urađeno je veoma malo, osim u nekim izolovanim slučajevima, kao što su pozivi za „urbanu obnovu". Po takvim predlozima, vlasti isteruju ljude iz četvrti u kojima je niska kirija u ime obnove propalih delova grada. Svega nekolicina tih ljudi vrača se u četvrt posle završetka stambenih radova. 10. Besplatno obrazovanje u javnim školama. Vlada Sjedinjenih Država preduzela je gigantski korak, iako mimo Ustava, prema kontrolisanom sistemu obrazovanja finansiranjem koledža i univerziteta, pošto je SSSR 1957. godine lansirao u orbitu veštački satelit po imenu „Sputnjik." Sledeći korak ka ovom cilju dogodio se 1980, kada je Ministarstvo za obrazovanje uspostavljeno kao zaseban odeljak vlasti. Proučavaoci Marksa zapazili su da je on želeo da komunisti koriste progresivne poreze i centralnu banku kao sredstva kojima bi se načinio „upad u vlasništvo buržoazije". Objašnjenje o zajedničkom načinu delovanja ova dva instrumenta za uništenje biće prikazano u narednim poglavljima ove knjige. 6
Da bi pokazali koliko su blizu marksističkom cilju ukidanja privatne svojine, komunisti iz Demokratske partije Oregona su 1972, na godišnjoj konvenciji ove stranke, usvojili prilično jasnu platformu. Ona glasi: „Zemlja je zajednički resurs i trebalo bi da bude u posedu države."21
1.Eksproprijacija zemljišne svojine.
Vlada Sjedinjenih Država danas poseduje 33,5% zemlje SAD, što je potpuno suprotno Ustavu.
Prvi član Ustava daje prava zakonodavnom odelu federalnih vlasti. Odeljak 8 Prvog člana daje mu pravo „da vrši isključivu zakonodavnu vlast u svim slučajevima nad onom oblašću (ne večom od deset kvadratnih milja) koja, ustupanjem Kongresu, postane sedište vlade Sjedinjenih Država, i da vrši istu vlast nad svim mestima pribavljenim pristankom zakonodavnog tela države u kojoj se ona nalaze za podizanje Utvrđenja, skladišta arsenala, dokova i drugih potrebnih zdanja." Ovo znači da svo zemljište koje Vlada poseduje, osim Vašingtona i neophodnih vojnih baza, poseduje na protivustavan način. A vlast poseduje više od jedne trećine zemlje u Sjedinjenim Državama. Štaviše, i zemlja koju ne poseduje, Vlada kontroliše putem raznih dozvola za gradnju, birokratskih naredbi, oblasnih zakona itd. Kontrolu zakupa ne sprovodi federalna vlast, ali su efekti za privatna imanja ista. Vlast kontroliše zemlju i imovinu svojih građana kontrolišući cene koje vlasnici zemlje mogu dobiti ukoliko je iznajme. (Fašizam je bio definisan kao kontrola, ali ne kao vlasništvo nad sredstvima proizvodnje.) 2.Izrazito progresivan porez. Vlada Sjedinjenih Država uvela je progresivni porez 1913. godine, posle nekoliko neuspelih pokušaja. 3.Porez na nasledstvo. Vlada Sjedinjenih Država nametnula je 1916. godine Amerikancima porez na nasledstvo. 4.Konfiskacija imovine emigranata i pobunjenika. Godine 1980, Kongres je preduzeo džinovski korak ka konfiskaciji imovine emigranata usvojivši Zakonski predlog 5.691, koji zabranjuje i pretvara u zločin prenos ili čak pokušaj prebacivanja „monetarnih instrumenata" u visini od 5 i više hiljada dolara u ili iz zemlje, bez popunjavanja određenih izveštaja koje vlast zahteva. 5.Centralizacija kredita; nacionalna banka, Sjedinjene Države ustanovile su svoju Nacionalmu banku, Federalne rezerve, 1913.godine. 6.Centralizacija komunikacija i transporta. Sjedinjene Države stvorile su Federalnu komisiju za trgovinu 1916. i Federalnu komisiju za komunikacije, 1934. godine. 7.Faktori proizvodnje u rukama države. AMTRAK, železnički sistem federalnih vlasti, najvažniji je primer mešanja vlasti u one oblasti koje su tradicionalno delovale po sistemu slobodnog preduzetništva. Uplitanje Vlade u mnoge druge poslove američkih biznismena uzima razmere kontrole nad faktorima proizvodnje (fašizam), i nema potrebe za direktnim vlasništvom. (Zajam korporaciji „Krajsler" iz 1980. predstavlja odličan primer). Kao dodatak: Vladini biroi svih formi i oblika izdaju naređenja koja privatni biznis mora da sledi. 8.jednaka obaveza rada za sve. Američka vlada se još nije umešala u ovu oblast, ali je u poziciji da bude poslodavac koji daje poslednje utočište, putem raznih programa, kao što su: Sveobuhvatni akt o zapošljavanju i obučavanju, trupe civilne zaštite, regrutacija, kao i predlog poznat pod imenom Univerzalna vojna služba, po kojem svi vojno sposobni moraju da služe svojoj zemlji na neki način. 9.Prisilno raseljavanje stanovništva. Na ovom polju marksističke misli urađeno je veoma malo, osim u nekim izolovanim slučajevima, kao što su pozivi za „urbanu obnovu". Po takvim predlozima, vlasti isteruju ljude iz četvrti u kojima je niska kirija u ime obnove propalih delova grada. Svega nekolicina tih ljudi vrača se u četvrt posle završetka stambenih radova. 10. Besplatno obrazovanje u javnim školama. Vlada Sjedinjenih Država preduzela je gigantski korak, iako mimo Ustava, prema kontrolisanom sistemu obrazovanja finansiranjem koledža i univerziteta, pošto je SSSR 1957. godine lansirao u orbitu veštački satelit po imenu „Sputnjik." Sledeći korak ka ovom cilju dogodio se 1980, kada je Ministarstvo za obrazovanje uspostavljeno kao zaseban odeljak vlasti. Proučavaoci Marksa zapazili su da je on želeo da komunisti koriste progresivne poreze i centralnu banku kao sredstva kojima bi se načinio „upad u vlasništvo buržoazije". Objašnjenje o zajedničkom načinu delovanja ova dva instrumenta za uništenje biće prikazano u narednim poglavljima ove knjige. 6
Da bi pokazali koliko su blizu marksističkom cilju ukidanja privatne svojine, komunisti iz Demokratske partije Oregona su 1972, na godišnjoj konvenciji ove stranke, usvojili prilično jasnu platformu. Ona glasi: „Zemlja je zajednički resurs i trebalo bi da bude u posedu države."21
