Kojekude, to sto su pobili ustase im je jedino pozitivno.
Cak ni to nisu radili iz pravih razloga (zato sto ustase treba pobiti) nego zato sto su se ustase drznule da se bore protiv komunizma. Dok su bili saveznici protiv mrske srbijanske monarhije, ustase su im bile potaman.
Сада морамо да се запитамо шта би ми урадили да ослободимо косово и колико Албанаца би главом платило везе са УЧК и слично.
Дакле није било 1945-е године никакве разлике између сарадника окупатора Српске, Хрватске или Албанске националности.
Дакле проблем је била сарадња са окупатором и сама дефиниција те сарадње.
Као сарадници су означавани и професори који су одбили да сарађују са покретом отпора, што је сматрано издајом, али то се сматрало издајом и у Француској и Грчкој не само код нас.
Погледајмо како су Французи масакрирали своје који су одбили да сарађују са покретом отпора, како су се после рата иживљавали над породицама звамичника Петенове Француске.
Напоменимо покоље у Француској над породицама припадника Вишијевске "Милис" или Милиције.
Један од њих је када су пропадници Покрета отпора заузели кућу локалног шефа "Милис", поређали му породицу за кућни плот, везали их за исти и све их поклали, укључујући и 14 годиншњу ћерку.
Грађански рат у Грчкој био је стравичнији од Српског, где су комунисти и антикомунисти масакрирали цивиле до ужасних размера,
Шпански грађански рат да ни не спомињемо.
Дакле код СВАКОГ покрета отпора, сарадња са окупатором је најгори злочин и кажњава се смрћу. Проблем је ДЕФИНИЦИЈА сарадње, а још већи проблем што се то решавало на лицу места, без суда
Но на срећу и поред злочина које смо имали, јединице партизана и Југословенске Армије су били прилично "благе" у стрељањима после рата, ма како то звучало.
Погледајмо савремене ратове, 200,000 људи су Вијет Конговци и С.Вијетнамска војска убили у 7 дана по ослобођењу југа због сарадње са Американцима, Убијане су жене проститутке, бербери који су шишали американце, а 400,000 људи је протерано и побегло.
Погледајмо у Ираку шта се дешава-
више Ирачана су убили побуњеници него американци, поставе бомбу и убију 2 американца и 100 ирачана, масакрирају чланове породица сарадника америчког режима.
Дакле овде није проблем "комунистички злочин" већ је такво зло биоо у свим герилским ратовима, проблем је у самим тим ратовима, који су ратови очајника, и имају очајничке методе.
Иначе код нас, понављам пред партизанима су сви били исти. нису правили разлике између сарадника окупатрора Албанске, Српске или Хрватске националности, али су ипак били далеко суровији према Хрватима и Албанцима (А. Ранковић је са 7 дивизија погазио Албанце)
И навести морамо да је 70% четника прешло у партизанске јединице и да највећи број бивших четник нису имали већих проблема после рата, што знам јер ми је пола фамилије било у четницима.