Komunisti su opismenili Jugoslaviju!

Broz je zavrsio osnovnu, srednju tj zanat, i zavrsio je u SSSR marksisticki kruzok, sto je ekvivalent fakultetu u Kraljevini Jugoslaviji.
Tito je posle rata imao i doktorat, i primljen je u Srpsku skademiju nauka.
Броз је једва завршио четири разреда основне па је уписао вечерњу, а како је био рђав ђак чувао је ујаку стоку, док га рођак Јурица Броз, наредник у АУ војсци, није одвео у Сисак где га је запослио да послужује у кантини, а затим га пријавио за изучавање браварског заната где је добио звање браварског помоћника, бравар никада није постао тако да је остао полуквалификовани радник.Као такав мењао је бројне послове по Европи, што својом одлуком, што јер су га због нерада истеравали.У Бечу је живео његов брат Мартин и код њега се упознао са клавиром и научио да свира неке арије, после су му приписивали да је био виртуоз на клавиру што није било тачно.У Бечу се и пријавио за службу у Бечком арсеналу и ту је завршио подофицирски курс, тако да је стекао једини чин у војсци у свом животу, чин каплара.У међувремену је почео рат и он се нашао у вражјој дивизији у нападу на Србију, која је тучена на Церу и Колубари па је пребачена на руски фронт где је заробљен и провео у заробљеништву цео рат док га нису пустили бољшевици.Вратио се у Југославију и повезао са тадашњим комунистима где је он био ситна риба али је напредовао кроз малу партијску организацију, а ни затвори сада због субверзивне делатности га нису мимоишли, пре тога је робијао због крађа, па је робијао прилично.Одатле одлази у Москву где постаје један од агената коминтерне и то је прекретница у његовом животу, јер је одатле требао да надгледа рад других комунистичких организација по Европи, а он је то користио да утицајне другове цинкари и клевеће, па су их агенти НКВД-а ликвидирали а он је сам заузимао њихова места и напредовао, конкретно баш Милана Горкића који га је и послао у Москву.Био је и у Шпанији током грађанског рата али се није борио него извештавао Москву о понашању појединих другова тамо.Онда је почео и други светски рат и остало углавном знамо.Свашта је ископао Перо Симић његов биограф о њему.
Какав марксистички кружок, углавном се бавио ликвидацијама својих колега како би напредовао и то интелектуално далеко супериорнијих од њега необразованог, попут Симе Марковића, Ђура Цвијића и других.
После рата је могао сам себи и диплому поводом проналажења електричне енергија да дода.
Јес био је и академик рангунског универзитета.............мора да је пронашао нафту у Бурми па му дали нема шта друго.
 
Poslednja izmena:
Броз је једва завршио четири разреда основне па је уписао вечерњу, а како је био рђав ђак чувао је ујаку стоку, док га рођак Јурица Броз, наредник у АУ војсци, није одвео у Сисак где га је запослио да послужује у кантини, а затим га пријавио за изучавање браварског заната где је добио звање браварског помоћника, бравар никада није постао тако да је остао полуквалификовани радник.Као такав мењао је бројне послове по Европи, што својом одлуком, што јер су га због нерада истеравали.У Бечу је живео његов брат Мартин и код њега се упознао са клавиром и научио да свира неке арије, после су му приписивали да је био виртуоз на клавиру што није било тачно.У Бечу се и пријавио за службу у Бечком арсеналу и ту је завршио подофицирски курс, тако да је стекао једини чин у војсци у свом животу, чин каплара.У међувремену је почео рат и он се нашао у вражјој дивизији у нападу на Србију, која је тучена на Церу и Колубари па је пребачена на руски фронт где је заробљен и провео у заробљеништву цео рат док га нису пустили бољшевици.Вратио се у Југославију и повезао са тадашњим комунистима где је он био ситна риба али је напредовао кроз малу партијску организацију, а ни затвори сада због субверзивне делатности га нису мимоишли, пре тога је робијао због крађа, па је робијао прилично.Одатле одлази у Москву где постаје један од агената коминтерне и то је прекретница у његовом животу, јер је одатле требао да надгледа рад других комунистичких организација по Европи, а он је то користио да утицајне другове цинкари и клевеће, па су их агенти НКВД-а ликвидирали а он је сам заузимао њихова места и напредовао, конкретно баш Милана Горкића који га је и послао у Москву.Био је и у Шпанији током грађанског рата али се није борио него извештавао Москву о понашању појединих другова тамо.Онда је почео и други светски рат и остало углавном знамо.Свашта је ископао Перо Симић његов биограф о њему.
Какав марксистички кружок, углавном се бавио ликвидацијама својих колега како би напредовао и то интелектуално далеко супериорнијих од њега необразованог, попут Симе Марковића, Ђура Цвијића и других.
После рата је могао сам себи и диплому поводом проналажења електричне енергија да дода.
Јес био је и академик рангунског универзитета.............мора да је пронашао нафту у Бурми па му дали нема шта друго.
izvor je Pogledi ?
 
Tito je pisao cirilicom i opismenio narod.
Pogledajte prilog 1305471
Evo šta je vaš marksistički rodonačelnik Fridrih Engels pisao o Slovenima:



Словенима је, на Бакуњинов захтев да им се обезбеди независност, у Новим рајнским новинама, Фридрих Енгелс је одговорио: „Ми не мислимо на то. На сентименталне фразе о братству које нам овде сервирају у име најконтрареволуционарнијих нација Европе ми одговарамо: да мржња према Русима јесте и остаје прва револуционарна страст Немаца; да се од времена револуције томе присајединила мржња према Чесима и Хрватима, да ми, заједно с Пољацима и Мађарима, можемо обезбедити револуцију само путем најодлучнијег тероризма против ових словенских народа. Ми сада знамо где су концентрисани непријатељи револуције: у Русији и аустријским словенским земљама, и никакве фразе, никакво указивање на неодређену демократску будућност ових земаља не може нас одвратити од тога да с нашим непријатељима поступамо као с непријатељима.“

99D96FCB-6594-44B3-B052-18AFE6E89F0E.jpeg
B627BD40-A190-4F72-9B52-F68E7491239E.png


Odlomak iz:

Политичка историја Словена - између мита и стварности, Зборник научних радова са међународне конференцијеодржане 15. новембра 2019. године , прво издање, приређивач Сања Шуљагић

ISBN 978-86-7419-315-0


———————

Трећи период Српске револуције наступио је након велике револуције 1848. године, у којој су Срби у Хабзбуршкој монархији узели видно учешће. Међутим, они нису стали на револуционарну него на реакционарну страну, и то им бројни тадашњи револуционари попут Маркса и Енгелса нису опростили13. Тако су Срби, али и њихови национални антиподи Хрвати, у револуцинарним организацијама марксистичког типа били окарактерисани као „крајњи реакционари“, а њихова борба за ослобођење „политичком игром реакционарних сила“, у првом реду Русије и Аустрије, чији продор на Балкан је требало по сваку цену зауставити. Ово марксистичко мишљење (о Словенима) увелико се поклапало са ставовима спољне политике Велике Британије.

@Лекизан @PA8 @АнаиванГорд @Mrkalj @Ellena_ @leki1 @Khal Drogo @Q. in perpetuum hibernum @Nikita Kulganov
 
Evo šta je vaš marksistički rodonačelnik Fridrih Engels pisao o Slovenima:



Словенима је, на Бакуњинов захтев да им се обезбеди независност, у Новим рајнским новинама, Фридрих Енгелс је одговорио: „Ми не мислимо на то. На сентименталне фразе о братству које нам овде сервирају у име најконтрареволуционарнијих нација Европе ми одговарамо: да мржња према Русима јесте и остаје прва револуционарна страст Немаца; да се од времена револуције томе присајединила мржња према Чесима и Хрватима, да ми, заједно с Пољацима и Мађарима, можемо обезбедити револуцију само путем најодлучнијег тероризма против ових словенских народа. Ми сада знамо где су концентрисани непријатељи револуције: у Русији и аустријским словенским земљама, и никакве фразе, никакво указивање на неодређену демократску будућност ових земаља не може нас одвратити од тога да с нашим непријатељима поступамо као с непријатељима.“

Pogledajte prilog 1479429Pogledajte prilog 1479430

Odlomak iz:

Политичка историја Словена - између мита и стварности, Зборник научних радова са међународне конференцијеодржане 15. новембра 2019. године , прво издање, приређивач Сања Шуљагић

ISBN 978-86-7419-315-0


———————

Трећи период Српске револуције наступио је након велике револуције 1848. године, у којој су Срби у Хабзбуршкој монархији узели видно учешће. Међутим, они нису стали на револуционарну него на реакционарну страну, и то им бројни тадашњи револуционари попут Маркса и Енгелса нису опростили13. Тако су Срби, али и њихови национални антиподи Хрвати, у револуцинарним организацијама марксистичког типа били окарактерисани као „крајњи реакционари“, а њихова борба за ослобођење „политичком игром реакционарних сила“, у првом реду Русије и Аустрије, чији продор на Балкан је требало по сваку цену зауставити. Ово марксистичко мишљење (о Словенима) увелико се поклапало са ставовима спољне политике Велике Британије.

@Лекизан @PA8 @АнаиванГорд @Mrkalj @Ellena_ @leki1 @Khal Drogo @Q. in perpetuum hibernum @Nikita Kulganov

Da li je tačno da su Marks i Engels bili rasisti i zašto nije?​

https://pescanik.net/da-li-je-tacno-da-su-marks-i-engels-bili-rasisti-i-zasto-nije/
 
  • Haha
Reactions: PA8

Back
Top