Koliko je fotografija dobila na značaju ili na gubitku...

[gost 388198]

...pojavom smartfonova i danas, ostalih lako dostupnih aparata za fotografisanje ?

Šta je u principu - dobra fotografija, kakav pristup njoj bi trebalo da se ima ako već govorimo o nekom 'umetničkom izražavanju' trenutka ?

Postoji li nekakva 'kultura fotografije', princip, usmerenost, finesa, ili je nahođenje po sistemu - Idi okolo i pljaskaj šta stigneš ?

Šta se time dobija a šta gubi ?

 

[Strigoi]

Dobila je da je svakome dostupna. Najkorišćenija kamera danas je iphone. Svako može da fotografiše i zabeleži bitne trenutke, decu, porodicu...s druge strane, prisutno je besomučno objavljivanje đubreta, i sad svaka budala misli da može da nazove profil na fejsu ''Retardirani.Imbecil Photography''. Fotografija se uči, čitanjem knjiga, gledanjem tutorijala, slušanjem saveta i iznad svega praksom. Takvih, koji zaista vole fotografiju, je vrlo malo, tako da fotografija kao takva nije u opasnosti.

 

[gholub]

Na znachaju dobila nije .
Na gubitku , pa , recimo . . .
U sushtini nishta , ali u shto se tiche edukacije glupe i nezainteresovane mase donekle .
Sad svako ce se kurchiti sa svojom debilnostima kako je on neki jebesh li ga fotograf .
Mada imahs neke , fotografe . sa super nabudzenim aparatima , koji su kao , fotografi ,a ono uzas .
Bash uzas , a oni josh profi , naplacuju slikanje .
I mislim , da morahs imati to neshto u sebi , oko za to , osecaj za kadar , estetiku .
I za zaista dobre , i onu umetnichku osetljivost , i da budesh umetnik , a to jesi ili nisi .
Sad dal cehs se baviti time ili ne , druga stvar .

 

[Џорџи]

isto sto je ostalo i od audio zvuka,ne znaju retosi sta je stereo

 

[gost 388198]

nisam neki expert za fotografiju, doduše poodavno i nisam bio u akciju,
ali moj sistem je - kako ja to u šali zovem - pecanje ili lov na dobar trenutak...kući se vratim sa najviše desetak ,
uslikanih ili pak sa nijednom ako mi se ništa ne dopadne

možda i nije ispravnan metod, ali jednostavno sam tako opredeljen kad krenem namenski u foto-turneju

 

[Strigoi]

''Odlučujući trenutak'' je kao kategoriju postavio Henri Cartier-Bresson. Međutim on je radio tako što bi spucao rafale od 10-15 fotografija i onda izabrao onu sa odlučujućim trenutkom. Hoću reći, ne moraš da ga ''loviš'', jer možeš i da ga izgubiš, možeš da radiš i kao Bresson.

 

[Moghrion]

Није фотографија ни добила ни изгубила дигитализацијом...
људи су добили доступност...
данас се фотографије праве и упумпавају на интернет са милионским маргинама у току дана.
Већина тога је апсолутно ђубре ако се погледа кроз призму уметничке или техничке вредности али са друге стране, та лака доступност је отворила врата у свет фотографије великом броју ентузијаста који су се у томе препознали и онај мало проценат њих који је од тога нешто направио,. по мени, оправдава комплетну папађанију која се изродила тим напредком...
дабоме, има ту још и других страна али све се своди на кратку констатацију да је фотограрфија алат а да је на свакоме од нас хоћемо ли и какко тај алат да користимо..

 

[Brajan Koen]

Alat je foto-aparat

 

[vučji čopor]

Само до пре неколико деценија фотографија је била ствар ствар професионалаца. То је занат који је морао да се учи и за озбиљне фотографије се ишло код фотографа.
Зато мислим да је потребно овде раздвојити два паралелна процеса која су у току. Један је техничко - технолошки процес чија је последица демократизација технике и технологије која масовном продукцијом и нижим ценама постује доступна огромном броју људи - тако рећи свакоме.
Други процес је радикално другачије поимање уметности и естетике кои је почео пре четрдесетак година и представља демократизацију креатиности и уметности, односно њеног схватања.
Још од времена када је Енди Ворхол поставио згужвану конзерву на постамент и изложио је као уметничко дело, стара схватања у ликовној и уопште визуелној уметности и њеној теорији и пракси више не важе.
Фотографија је један од видова комуникације и о томе је Могрион већ говорио. Та демократизација и широка доступност алата је несумњиво фотографију подигла на један сасвим други ниво.
Наравно да то не значи да свако ко узме у руке дигитални апарат тиме постаје ни фотограф, ни уметник, али значи да има могућност да кроз фотографију као један ликовни и опште визуелни начин комуницира са другима.
Овај ПДФ то јасно доказује и показује, могућносшћу да под истим условима комуницирамо својим фотографијама које настају као резултат уметничких тежњи и оних који такве амбиције немају.
Последица обе демократизације о којима сан говорио је да данашњи корисник не мора да зна и научи зашто и како долази до финалног резултата који ставља наувид другима, за разлику од раније фотографије која је обавезивала на познавање оптике, , хемијсих процеса за развијање негатива и позитива итд.
Оно што ја снатрам позитивним код овог ПДФ -а је оријентација на фотографију, а не њено коришћење као сировине за неки други тип визуелног рада.

 

[Regina Mills]

Procitala sam negde "you are not a photographer, you are just a teenager with a Nikon". Sada svi koji imaju napredan aparat misle da su fotografi.

 

[vučji čopor]

Procitala sam negde "you are not a photographer, you are just a teenager with a Nikon". Sada svi koji imaju napredan aparat misle da su fotografi.

Упарво тако РегинаВрло тачна и духовита констатација.

 

[hypnotoad]

Procitala sam negde "you are not a photographer, you are just a teenager with a Nikon". Sada svi koji imaju napredan aparat misle da su fotografi.

fotografija je isto kao i zanat ili umetnost.. postoje dobri i losi fotografi kao i dobri i losi umetnici. Sto ne znaci da su oni losi manje fotografi od onih boljih
Dobri fotografi zive od toga poprilicno dobro, losima je vrhunac fejsbuk.

 

[Moghrion]

Бити фотограф је широк појам... ни професионализам нема нешто пуно везе с комерцијализацијом звања...
знам неке који лепе паре узмају по кафанама и свадбама, неке који се упорно гурају и утрпавају без икакве зараде, неке који крљају силне паре у опрему па зараде или не зараде, а да при том нико до ових поменутих везе с фотографијом нема... без обзира на степен квалитета ...
а са друге стране знам неке који осредњим телефонима без трунке ентузијазма праве слике од којих мени пада вилица а опет себе не сматрају заинтересованим за фотографију...
дабоме, има и велика категорија оних који дај пар стотина до 'иљада еврова за неки апарат па се убаце у причу како је реч о високој уметности и/или светлој будуђности... и држе га у витрини испод микрофибер крпице...
Мене је стид да себе за фотографа сматрам јер реално нема нешто много појма о свему томе... умем да пљеснем нешто лепо и шарено, кад се тако задеси ситуација, а и не болујем од тога да ме неко тапше по рамену и честита...
Верујем да је и већина људи који се овде окупљају сличних схватања и наклоности... Волети фотографију и што је важније, уживати у њој, је за мене сјајна ствар...

 

[vučji čopor]

Управо је то што си навео поента и зато ми и одговара овај ПДФ. Мада чак имам формално образовање фотографа , али без државног испита, никада ми не би пало на памет да се сматрам професионалним или непрофесионалним фотографом, јер се никада том професијом нисам бавио.

 

[Moghrion]

Мени је узалуд потрошен човек и време ако му је циљ да имам папир где пише звање завређено с толико самосталних и толико учествовања у групним изложбама...
поздрављам али... не разумем...

 

[She is a Lady]

Alat je foto-aparat

Kratko i jasno!