Kolektivizam, tradicionalizam i individualizam

[Džudi S]

​

Sociologija je nauka koja proučava društvo, društvene odnose, društvene strukture, procese i promene. Bavi se razumevanjem kako ljudi deluju u zajednici i kako interakcije između ljudi utiču na društvo u celini.

Tema o kolektivizmu, tradicionalizmu i individualizmu privlači pažnju zbog međusobne interakcije između ljudi koji su naklonjeni kolektivizmu, između ljudi koji se izjašnjavaju kao tradicionalisti i individualisti.

Ova tri kulturna obrasca oblikuju identitet, ponašanje, kao i društvene vrednosti.


Kolektivizam, označava grupnu pripadnost, zajedničke ciljeve, solidarnost i lojalnost. Pojedinac je deo šireg tela – porodice, zajednice, nacije.

U kolektivizmu se podrazumeva da će pojedinci razmišljati na isti način kada su u pitanju stavovi o životu, odnosu prema religijama, politici, kulturi.

Na poslu je važan timski rad. Oni ljudi koji imaju svoje sopstveno mišljenje i koji se npr drugačije oblače, slušaju drugačiju muziku koju kolektiv sluša, bivaju najpre proglašeni čudacima i uglavnom ih društvo odbacuje na margine.

Tradicionalizam u prvi red stavlja nasleđene norme ponašanja i životnih stavova, a pored tih normi važno je istaći da tradicionalisti drže do običaja i religije.

Individualizam postavlja pojedinca u prvi plan. Lična sloboda, izražavanje svojih stavova i potreba su prioritet.

U kolektivu je važan timski rad, u tradicionalizmu čuvanje prošlosti ( moj deda se šalio na taj način.. ), a što se individualizma tiče, vi kao pojedinci birate da idete sami na odmor.

Empatija i solidarnost su ono što spaja sve ove društvene grupe. Kada su invidualci u pitanju, društvo često misli da oni nemaju empatiju i solidarnost, ali je to društveno mišljenje pogrešno.

****

Šta mislite, da li je mogući balans između ova tri koncepta života?

Da li vam je važnija tradicija, zajednica ili lična sloboda..i zašto?

 

[Džudi S]

Moguće je napraviti balans između ova tri obrasca, koncepta života. Samo je potrebno da bude više tolerancije između ljudih. Potrebna je i spremnost na kompromise.

Lično su mi najvažniji porodica i tradicija. To ne znači da ne mogu da funkcionišem kao solo i timski igrač.

Zašto mi je to najvažnije? Vaspitavana sam da poštujem starije, da poštujem svoju krsnu slavu i svoju religiju, kao i da čuvam sećanja iz prošlosti.

Poštujem sve nacije i sve religije, i različita mišljenja i stavove. To je takođe deo vaspitanja.

 

[Ganfajter]

Pogledajte prilog 1766662
​

Sociologija je nauka koja proučava društvo, društvene odnose, društvene strukture, procese i promene. Bavi se razumevanjem kako ljudi deluju u zajednici i kako interakcije između ljudi utiču na društvo u celini.

Tema o kolektivizmu, tradicionalizmu i individualizmu privlači pažnju zbog međusobne interakcije između ljudi koji su naklonjeni kolektivizmu, između ljudi koji se izjašnjavaju kao tradicionalisti i individualisti.

Ova tri kulturna obrasca oblikuju identitet, ponašanje, kao i društvene vrednosti.


Kolektivizam, označava grupnu pripadnost, zajedničke ciljeve, solidarnost i lojalnost. Pojedinac je deo šireg tela – porodice, zajednice, nacije.

U kolektivizmu se podrazumeva da će pojedinci razmišljati na isti način kada su u pitanju stavovi o životu, odnosu prema religijama, politici, kulturi.

Na poslu je važan timski rad. Oni ljudi koji imaju svoje sopstveno mišljenje i koji se npr drugačije oblače, slušaju drugačiju muziku koju kolektiv sluša, bivaju najpre proglašeni čudacima i uglavnom ih društvo odbacuje na margine.

Tradicionalizam u prvi red stavlja nasleđene norme ponašanja i životnih stavova, a pored tih normi važno je istaći da tradicionalisti drže do običaja i religije.

Individualizam postavlja pojedinca u prvi plan. Lična sloboda, izražavanje svojih stavova i potreba su prioritet.

U kolektivu je važan timski rad, u tradicionalizmu čuvanje prošlosti ( moj deda se šalio na taj način.. ), a što se individualizma tiče, vi kao pojedinci birate da idete sami na odmor.

Empatija i solidarnost su ono što spaja sve ove društvene grupe. Kada su invidualci u pitanju, društvo često misli da oni nemaju empatiju i solidarnost, ali je to društveno mišljenje pogrešno.

****

Šta mislite, da li je mogući balans između ova tri koncepta života?

Da li vam je važnija tradicija, zajednica ili lična sloboda..i zašto?

Kako da li je moguci balans kada se nista od toga uzajamno ne potire i nije u nikakvoj konfrontaciji za normalnu zrelu, zdravu i drustveno odgovornu osobu.

 

[Džudi S]

Kako da li je moguci balans kada se nista od toga uzajamno ne potire i nije u nikakvoj konfrontaciji za normalnu zrelu, zdravu i drustveno odgovornu osobu.

Znam. Zato je potrebno da pronađu nešto što imaju zajedničko, na primer, stav da se u Srbiji ne kopa litijum, ovde mislim na politiku.

I ukoliko je potreban dijalog između ove tri grupacije mora da postoji neki kompromis. Ne treba slepo da slede načela njihovih grupacija.

Verujem da još postoje zdravi, normalni i društveno odgovorni ljudi. I da ih ima u svakoj od ovih grupacija.

 

[Ganfajter]

Znam. Zato je potrebno da pronađu nešto što imaju zajedničko, na primer, stav da se u Srbiji ne kopa litijum, ovde mislim na politiku.

I ukoliko je potreban dijalog između ove tri grupacije mora da postoji neki kompromis. Ne treba slepo da slede načela njihovih grupacija.

Verujem da još postoje zdravi, normalni i društveno odgovorni ljudi. I da ih ima u svakoj od ovih grupacija.

Pa nema tu razdvajanja da bi moralo da se sjedinjuje bilo sta. (opet polazim od normalne osobe) u kojoj ne postoji konfrontacija izmedju tradicionalnosti (koju btw vecina tumaci pogresno) individualizma i kolektivizma..

Individualan je zapravo svako u kolektivu na ovaj ili onaj nacin.

Svaki kolektivitet podrzava individualnost logicno individua jer bi u protivnom imao masu klonova,

Znaci imas tim gradjevinaca koji rade u kolektivu i svaki od njih je poseban, jedan voli da peva, drugi svima pravi sendvice a treci prdi u ritmu muzike za ples i svi su individualni u kolektivu i kidaju sa rezultatima, znaci to nije uzajamno iskljucivo.

 

[Ganfajter]

Moguće je napraviti balans između ova tri obrasca, koncepta života. Samo je potrebno da bude više tolerancije između ljudih. Potrebna je i spremnost na kompromise.

Lično su mi najvažniji porodica i tradicija. To ne znači da ne mogu da funkcionišem kao solo i timski igrač.

Zašto mi je to najvažnije? Vaspitavana sam da poštujem starije, da poštujem svoju krsnu slavu i svoju religiju, kao i da čuvam sećanja iz prošlosti.

Poštujem sve nacije i sve religije, i različita mišljenja i stavove. To je takođe deo vaspitanja.

Nema sta praviti balans kada imas jasno definisanu hijerarhiju i gradaciju koju podrzava logika svojstvena zdravom, zrelom i odgovornom coveku koji je razvijem i zreo intelektualno emotivno i u svakom drugom smislu.

Balansirati izmedju ovog i onog znaci praviti kompromis a kompromis spram tih pitanja oznacava da je neko nedefinisan, nedovrsen i nedozreo.


Evo iz tvog primera po onome sto si navela

Najvazniji su ti porodica i tradicija.
Istices da je vazno postovati starije i religiju

Recimo da tvoj neki stariji clan porodice promeni religiju i usvoji kulturne obrasce te religije i krene da odsece gloovu nekom kidu iz tvoje porodice bas u momentu kada porodicno okupljeni tradicionalno proslavljate krsnu slavu i secate se momenata iz proslosti....

Evo znaci imamo sve sto si navela ! Porodicu, tradiciju, starije ljude, krsnu slavu, religiju i secanja.

Vro brzo ces da uvidis vezu sa ovim gore sto sam pisao i shvatices da je po sredi gradacija i da tu nema nikakvog sukoba ili konfrontacije.
Imas ultra vazne, vazne, manje vazne i nevazne stvari i to je to.

Kada si poslozen tako onda nema konfrontacija i sukoba i unutrasnjih borbi, a uopste ne mora postojati obrazac vec svako individualno definise svoj.

 

[Džudi S]

Recimo da tvoj neki stariji clan porodice promeni religiju i usvoji kulturne obrasce te religije i krene da odsece gloovu nekom kidu iz tvoje porodice bas u momentu kada porodicno okupljeni tradicionalno proslavljate krsnu slavu i secate se momenata iz proslosti....

Bila bih razočarana a zatim besna što je ubio dete. Ubistvo ne može da se oprosti. Ako je taj neko promenio religiju, ušao u sektu u kojoj se prinose "žrtve" dece, ne bih mogla to da prihvatim. Bez obzira što sam tog starijeg člana porodice poštovala, sve do tog ubistva.