Koko Šanel u Ulici Kambon

[Nina]

Bila je i ostala kraljica mode 20. veka. U zenitu slave, već u godinama, pored stalnog apartmana u pariskom hotelu „Ric”, imala je i svoje tajno skrovište – trosoban stan ne veći od 150 metara kvadratnih, koji i danas stoji nedirnut, kao nekad, u slavu njene slave. Bilo je to sveto mesto za Gabrijelu Koko Šanel, tajni dom, riznica i skrovište, prostor u kojem je slavna poslovna žena, kada se umori od krojačica, manekenki i mušterija, postajala privatna osoba, željna da se preko dana opruži i odmori na sofi, a uveče okruži prijateljima i ljudima koje je volela.

Mršava i tanka kao ptica, već u godinama, hvalila se da je sačuvala telesnu težinu iz rane mladosti, kada je neretko bila gladna. Šminka na njenom licu bila je napadna, skoro agresivna, ratničkih boja – usne su joj sijale crvenilom, nozdrve je isticala senkama, imala je kosu boje gavranovog krila... Uvek je nosila šešir – kao podsećanje da je svoju karijeru započela kao modistkinja. Stalno je pušila i neprestano pričala, svojim dubokim, promuklim glasom.

Volela je slobodan život, bez obaveza i bračnih okova, protkan burnim ljubavnim vezama. Najbogatiji ljudi toga vremena, vrhunski intelektualci, slavni umetnici, krunisane glave, aristokrate, političari svetskog ugleda, sretali su se u Ulici kambon, u apartman u kojem su gosti bili Pablo Pikaso, Salvador Dali, Žan Kokto, Igor Stravinski, Sergej Đagiljev, Vinston Čerčil, Kolet, Vojvoda od Vindzora...

 

[Nina]

„Večita gospođica”, kako su je od milošte zvali, bila je velika jer je za žene stvorila „malu crnu haljinu”, „šanel kostim” (iz tri dela, sa zlatnim dugmadima, džepovima, kaišem i lančićem), finu raskošnu bižuteriju i parfem „Šanel 5”, koji je golišava Merilin Monro „oblačila” kada se spremala za odlazak u krevet. Dovoljno, za ceo vek i za – slavu.

Apartman u Ulici Kambon Koko je iz milošte zvala „Ali Babina pećina” ili „Riznica velikog Mogula”. Ne bez razloga, jer to i jeste bila riznica skupocenih predmeta, mesto raskoši i rafiniranog luksuza, prebogato, prepuno, bizarno, barokno. Uz sve to, zidovi su puni blistavih ogledala u kojima se duplirala slika raskoši, koja je za Koko bila sinonim sigurnosti za kojom je u detinjstvu čeznula.

Pozlaćeni nameštaj, skulpture jelena i lavova (rođena je u znaku Lava), nizovi knjiga u kožnom povezu sa zlatotiskom, svećnjaci od venecijanskog stakla, antičke skulpture, retki instrumenti, kineske figure od emajla i čitavo tuce dekorativnih paravana koje je obeležavala... bili su protivteža detinjstvu provedenom u bedi uboge provincije, uz majku koja je bolovala od tuberkuloze i oca koga je imala samo u mašti...

 

[Nina]

Bukete cveća dobijene od prijatelja čuvala je u vazama dok sasvim ne uvenu. Stočići su puni pozlaćenih kutija koje je Koko dobila od prebogatog vojvode od Vestminstera, koji joj je, uzgred budi rečeno, poklonio i nisku od osam metara pravih pravcatih bisera i sa kojim je upoznala čari engleskog načina života, oličenim u jahtama i tvidu. Bili su tu još i veliki knez Dimitrije od Rusije, koji je učestvovao u zaveri protiv Raspućina i koji je kreatorku očaravao svojim slovenskim mističnim šarmom, ali istovremeno i jedan siromašan pesnik, Pjer Reverdi, sa kojim je ušla u intelektualne krugove i svet duhovnosti i literature.

 

[Nina]

U raskošnom zlatno-bež salonu apartmana Koko Šanel u Ulici Kambon danas umetnički fotografi snimaju lepotice koje reklamiraju ime „Šanel”, bilo da je reč o parfemu, nakitu ili odeći. Sa jednog niskog stola sve to nemo posmatra jedna žaba od pozlaćene bronze, sa začuđenim pogledom i otvorenim ustima u kojima blista komadić kristala. Taj komadić otpao je sa kristalnog lustera jedne večeri, slavni Živanši ga je slučajno nagazio na tepihu, podigao ga i stavio u otvorena usta žabe, gde se i danas nalazi.

 

[Nina]

..

 

[Nina]

Bogati ljudi ne mogu bez kica