http://akter.co.rs/weekly/33-politika/28787-koju-igru-igra-miki-raki.html
Čovek koji je godinama bio jedan od najvažnijih državnih funkcionera Srbije očigledno nije bio dovoljno interesantan za medije. Ili ozbiljni mediji u Srbiji nisu bili u dovoljnoj meri slobodni, a urednici dobro obavešteni i dovoljno hrabri da izveštavaju o radu mladog šefa kabineta Borisa Tadića. Ništa drugačije nije ni danas kada je on u pitanju.
Miodrag Rakić godinama je obavljao dužnost sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i šefa Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti, a to su položaji na kojima je danas Aleksandar Vučić.
Te 2004. godine, kada je Boris Tadić postao predsednik Republike, otpočeo je i politički uspon Miodraga Rakića, mladića rođenog 1975. godine u Žitorađi. On je tada bio bez prethodnog operativnog i bezbednosnog iskustva, a preko noći je postao praktično rukovodilac obaveštajno-bezbednosnog sistema Srbije.
Iako se u javnosti formirala slika da je Boris Tadić bio praktično gospodar Srbije i političke scene, prvi čovek državne vlasti Srbije, on to nikada nije bio.
Njegovo angažovanje u pogledu vršenja vlasti, bilo kao predsednika Srbije, bilo kao predsednika DS, bilo je dominantno orijentisano na odnose sa javnošću, dok je stvarno upravljanje državnim aparatom, ali i odnosima u DS, suštinski i operativno iz godine u godinu, i sve izraženije od 2004. pa do 2012, bilo u rukama Miodraga Rakića.
Činjenica da je na tako visok i najmoćniji državni položaj u zemlji Miodrag Rakić postavljen bez značajnijeg političkog, bezbednosnog i radnog iskustva proizvela je situaciju u kojoj se on „vežbao“ na državnom aparatu, obaveštajno-bezbednosnom sistemu, a pre svega na BIA, VBA, VOA, MUP-u i pravosuđu. To je proizvelo ozbiljne posledice na funkcionisanje celokupnog državnog aparata, ali i opštih prilika u zemlji, što je u političkom smislu na proteklim izborima platio Boris Tadić, za razliku od njega koji je produžio svoj politički put kao novoizabrani potpredsednik Demokratske stranke.
Prilikom nedavnih promenama u vrhu DS javnost je stvorila percepciju da je on praktično zastupnik pozicije Borisa Tadića, i onog dela članstva i uticaja koji idu uz taj deo stranke, nasuprot delu koji je oko sebe okupio Dragan Đilas. Ta percepcija sasvim je pogrešna, što se najbolje vidi iz činjenica da novi lider DS Dragan Đilas „eliminiše“ jednog po jednog uticajnog člana DS bliskog Borisu Tadiću u proteklom periodu, i to sa sve diskretnom pomoći Miodraga Rakića.
Počev od bivšeg ministra Milana Markovića, sa kojim je Rakić pravio prve zajedničke korake u DS, preko Dušana Petrovića, Vuka Jeremića i drugih funkcionera koji su već odstreljeni ili im tek predstoji „političko“ odstreljivanje iz vrha DS predvođenog Draganom Đilasom. Sve to ilustruje zaključak da Miodrag Rakić nije predvodnik niti zaštitnik onog dela DS bliskog Borisu Tadiću, već da je reč o igri u kojoj se udaljava od Tadića i skupine njegovih bliskih kadrova.
Iako je on praktično političko čedo Borisa Tadića, što uključuje i njegovo postavljenje na sadašnji položaj potpredsednika DS zahvaljujući između ostalog i poverenju Borisa Tadića u njega, u političkom rastu i razvoju Dragana Đilasa, koje se pretvorilo u pretnju po političku karijeru Borisa Tadića, presudnu ulogu imao je upravo on.
Čovek koji je godinama bio jedan od najvažnijih državnih funkcionera Srbije očigledno nije bio dovoljno interesantan za medije. Ili ozbiljni mediji u Srbiji nisu bili u dovoljnoj meri slobodni, a urednici dobro obavešteni i dovoljno hrabri da izveštavaju o radu mladog šefa kabineta Borisa Tadića. Ništa drugačije nije ni danas kada je on u pitanju.
Miodrag Rakić godinama je obavljao dužnost sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i šefa Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti, a to su položaji na kojima je danas Aleksandar Vučić.
Te 2004. godine, kada je Boris Tadić postao predsednik Republike, otpočeo je i politički uspon Miodraga Rakića, mladića rođenog 1975. godine u Žitorađi. On je tada bio bez prethodnog operativnog i bezbednosnog iskustva, a preko noći je postao praktično rukovodilac obaveštajno-bezbednosnog sistema Srbije.
Iako se u javnosti formirala slika da je Boris Tadić bio praktično gospodar Srbije i političke scene, prvi čovek državne vlasti Srbije, on to nikada nije bio.
Njegovo angažovanje u pogledu vršenja vlasti, bilo kao predsednika Srbije, bilo kao predsednika DS, bilo je dominantno orijentisano na odnose sa javnošću, dok je stvarno upravljanje državnim aparatom, ali i odnosima u DS, suštinski i operativno iz godine u godinu, i sve izraženije od 2004. pa do 2012, bilo u rukama Miodraga Rakića.
Činjenica da je na tako visok i najmoćniji državni položaj u zemlji Miodrag Rakić postavljen bez značajnijeg političkog, bezbednosnog i radnog iskustva proizvela je situaciju u kojoj se on „vežbao“ na državnom aparatu, obaveštajno-bezbednosnom sistemu, a pre svega na BIA, VBA, VOA, MUP-u i pravosuđu. To je proizvelo ozbiljne posledice na funkcionisanje celokupnog državnog aparata, ali i opštih prilika u zemlji, što je u političkom smislu na proteklim izborima platio Boris Tadić, za razliku od njega koji je produžio svoj politički put kao novoizabrani potpredsednik Demokratske stranke.
Prilikom nedavnih promenama u vrhu DS javnost je stvorila percepciju da je on praktično zastupnik pozicije Borisa Tadića, i onog dela članstva i uticaja koji idu uz taj deo stranke, nasuprot delu koji je oko sebe okupio Dragan Đilas. Ta percepcija sasvim je pogrešna, što se najbolje vidi iz činjenica da novi lider DS Dragan Đilas „eliminiše“ jednog po jednog uticajnog člana DS bliskog Borisu Tadiću u proteklom periodu, i to sa sve diskretnom pomoći Miodraga Rakića.
Počev od bivšeg ministra Milana Markovića, sa kojim je Rakić pravio prve zajedničke korake u DS, preko Dušana Petrovića, Vuka Jeremića i drugih funkcionera koji su već odstreljeni ili im tek predstoji „političko“ odstreljivanje iz vrha DS predvođenog Draganom Đilasom. Sve to ilustruje zaključak da Miodrag Rakić nije predvodnik niti zaštitnik onog dela DS bliskog Borisu Tadiću, već da je reč o igri u kojoj se udaljava od Tadića i skupine njegovih bliskih kadrova.
Iako je on praktično političko čedo Borisa Tadića, što uključuje i njegovo postavljenje na sadašnji položaj potpredsednika DS zahvaljujući između ostalog i poverenju Borisa Tadića u njega, u političkom rastu i razvoju Dragana Đilasa, koje se pretvorilo u pretnju po političku karijeru Borisa Tadića, presudnu ulogu imao je upravo on.
