Kojim recima smirujete sebe?

[~sweet girl~]

nema potrebe da se smirujem...ja sam i previše miran....mislim baš je teško mene uzdrmati...
možda zato što uvredljivost smatram odlikom gordosti...ako me neko stavlja u poziciju niže vrednosti i ja se uvredim to znači da sam pristao na to da sebe i druge kao bića gledam kroz prizmu više i niže vrednosti što je za mene definicija gordosti...niža i viša vrednost postoje samo u kontekstima, samo u raznim oblastima života ali kao duše kao bića svi jednako vredimo..to je moj recept za oslobađanje od gordosti

I ja ovako razmisljam, kada pričamo o nesmirenju prosteklom iz relacija sa drugim ljudima.

 

[~sweet girl~]

Ako se desi nepredvidjena okolnost, ne uznemirim se i razmisljam racionalno. To sam naucila posmatrajuci majcine neuroticne reakcije, kada se desi nesto neprijatno i iznenadno.

Jedino gdje ne umijem da se smirim je da nadjem misli i rijeci gdje treba nesto da se natjeram da ucinim za sebe samu, za ostvarenje svog cilja. Tu smirenje ne nalazim, trenutno

 

[*pustinjakinja]

kad izdahnes, nema te vise i zaista je gotovo

Javiću ti kako je, ne nadaj se da ćeš lako da me se rešiš

 

[Атомик™]

Puno analize dovodi do paralize.

Dakle, to sebi kažem kada počnem da filozofiram.

 

[Атомик™]

"Moja mašta smišlja svašta"
Tako nekada mašta smisli svašta pa se osoba nespotrebno uplaši.

 

[Zelena milja]

Sve će ovo jednom proći...

 

[ИПХ ЗИЛОТ+]

Gospode, Bože, Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog!

Паметно... С тим додај грешну, место грешног, женско си ..

 

[ИПХ ЗИЛОТ+]

Ne pomažu mi reči, samo eskapizam... gudra, alkohol, lutanje po gradu... da imam mogućnosti igrao bih jake video-igre novijeg datuma, to mi se svidja. I išao opet na žurke. Naravno - muzika, što jače to bolje. I sve tome slično.

Inače ne vidim ništa u tešenju samog sebe, kome to pomaže? Pričaš sebi neke priče, a raspadaš se iznutra...

Тешењем себе се преокреће распад изнутра у самилост према себи...

 

[ИПХ ЗИЛОТ+]

Udahni duboko!

Паметнији попушта...

Ипак, кад је велики немир због суштинских ствари, само молитвене речи помажу, јер се не обраћаш само својој души, већ и Богу који је њен власник и родитељ, спреман да је утеши Самим собом родитељски...

 

[ИПХ ЗИЛОТ+]

"Moja mašta smišlja svašta"
Tako nekada mašta smisli svašta pa se osoba nespotrebno uplaši.

Врло мудро...

 

[Loki]

"Smiri se Loki...teške fizičke povrede su krivično delo zato diši duboko i broji do deset"

 

[Urwald]

Isključim se i zamišljam u glavi šta bi Negan na mom nestu uradio

 

[dejs]

Zaboravom. Jednostavno zaboravim jer um ne može da uđe u potpuno novu dimenziju ukoliko postoji makar senka sećanja na bilo šta.

 

[orator]

Postavite sebi jednostavno pitanje. Za sta sam zahvalan sudbini i Bogu. Usredocite se na ono pozitivno u zivotu......

 

[Лички гусар]

Иди у к. и ти и то

 

[pupčana vrpca]

Sledećim:
Ja sam okružen snažnom, aktivnom aurom.
Moje misli su snažne i prodorne.
Ja ljudima namećem svoju volju.
Ljudi su neotporni u odnosu na mene,
Ja sam otporan u odnosu na druge ljude.

Namaste. Svako dobro.

 

[DaRkGuitaRist88]

Nek se sve nosi u tri lepe...
Nek bude kako bude i onako nista nije vazno i svet je odvratan i kao takav ce sigurno nestati te nije steta...

 

[Banovic Strahinja]

Iz mog iskustva, smirivanje samog sebe ne funkcionise najbolje, treba se iskontrolisati da se losa situacija ne pretvori u goru, ali emocije moraju da se prezive, i s vremenom neke situacije vise ne izazivaju preterane emotivne reakcije.
Problem je sto racionalno/logicno i emotivno nisu ista kategorija, racionalni problemi se resavaju racionalno, e motivno na neki emotivan nacin.
Npr. ako mala devojcica se uplasila i izbezumila da joj je cudoviste ispod kreveta i ima jaku emotivnu reakciju, ako joj tata dodje i kaze ne brini ne postoje cudovista ispod kreveta i onda ode nazad na spavanje to nece biti od velike pomoci- vec treba prvo da razresi emotivnu situaciju, da je smiri, ususka u krevet itd, tek kasnije moze racionalno da joj objasni stvari, a s vremenom ona ce prestati da se boji cudovista ispod kreveta.

Ako se osecate lose, jednostavno treba sacekati da to prodje, najgore je potiskivati emocije jer te emocije onda ne "izvetre" vec se vrte u krug i sto vise razmisljamo o njima to je gore, ako se nesto desilo lose imat' cemo los dan, mozda losu nedelju, ali proci ce.
Ako je umro neko drag, treba i do godinu i pol dana da prodje period zalosti, nakon toga se osoba vraca u neki normalan zivot, ako osoba odbija da prihvati realnost onda moze ostati u tugovanju i citav zivot.
Ako ste imali los dan imali ste los dan, to ne znaci da ce te ostatak zivota biti ljuti i radosni.
Problem je jedino ako neko pada u bedak oko svakakvih sitnica, to znaci da ima nekakvih unutrasnjh problema i potisnutih emocija koje nije razresio, mada u tu kategoriju spadaju ogromna vecina ljudi, na kraju krajeva savrsenstvo je nemoguce postici.