Kojim recima smirujete sebe?

nema potrebe da se smirujem...ja sam i previše miran....mislim baš je teško mene uzdrmati...
možda zato što uvredljivost smatram odlikom gordosti...ako me neko stavlja u poziciju niže vrednosti i ja se uvredim to znači da sam pristao na to da sebe i druge kao bića gledam kroz prizmu više i niže vrednosti što je za mene definicija gordosti...niža i viša vrednost postoje samo u kontekstima, samo u raznim oblastima života ali kao duše kao bića svi jednako vredimo..to je moj recept za oslobađanje od gordosti
I ja ovako razmisljam, kada pričamo o nesmirenju prosteklom iz relacija sa drugim ljudima.
 
Ako se desi nepredvidjena okolnost, ne uznemirim se i razmisljam racionalno. To sam naucila posmatrajuci majcine neuroticne reakcije, kada se desi nesto neprijatno i iznenadno.

Jedino gdje ne umijem da se smirim je da nadjem misli i rijeci gdje treba nesto da se natjeram da ucinim za sebe samu, za ostvarenje svog cilja. Tu smirenje ne nalazim, trenutno
 
Ne pomažu mi reči, samo eskapizam... gudra, alkohol, lutanje po gradu... da imam mogućnosti igrao bih jake video-igre novijeg datuma, to mi se svidja. I išao opet na žurke. Naravno - muzika, što jače to bolje. I sve tome slično.

Inače ne vidim ništa u tešenju samog sebe, kome to pomaže? Pričaš sebi neke priče, a raspadaš se iznutra...
Тешењем себе се преокреће распад изнутра у самилост према себи...
 
:bye:Паметнији попушта...

Ипак, кад је велики немир због суштинских ствари, само молитвене речи помажу, јер се не обраћаш само својој души, већ и Богу који је њен власник и родитељ, спреман да је утеши Самим собом родитељски...
 

Back
Top