Koje prezime treba da imamo posle venčanja?

Soradze

Soradze

Elita
Moderator
Poruka
21.081
Screenshot_105.png


Upis kod matičara prilikom venčanja poslednjih godina može biti i zbunjujući.
Nije retkost da žena ne želi da se odrekne devojačkog prezimena pa na svoje doda muževljevo.
Dešava se i da želi zadržati samo svoje, ali i to da muž želi uzeti ženino prezime.

Ranijih godina “podrazumevalo” se da žena prilikom venčanja prihvati muževljevo prezime, a da
se odrekne svog devojačkog...Zna se da je tradicionalna praksa menjanja prezimena žene prilikom
udaje značila gubljenje identiteta žene. To je značilo i njeno potpuno utapanje u novu porodicu i
prihvatanje novih pravila, znak ograničenja slobode i samostalnosti. Danas je došlo do značajne
emancipacije žena, pa i u pogledu zadržavanja prezimena tokom udaje. Pa tako, danas svaka
žena ima više mogućnosti da se odluči kako će se prezivati i kako će njeni dokumenti izgledati.

Zadržavanje prezimena znači očuvanje dostojanstva žene, njene ravnopravnosti i slobode.
Tradicija se menja u svemu pa i u zadržavanju prezimena žene prilikom udaje. Postoje i slučajevi
gde žene dodaju svoje devojačko prezime deci.

Ima slučajeva da muž uzme prezime svoje žene, za šta mnogi smatraju da je to neka vrsta
“egzibicionizma” ili izraz “ljubavne zaslepljenosti” ili “osveta” roditeljima”...

Čudno je zadržavanje muževljevog prezimena posle razvoda, a ima i takvih slučajeva... Ne znam
da li je to pokazatelj potpunog gubitka identiteta i dostojanstva, iako može biti praktično dok su
deca mala i žive sa majkom.

Mnogo je žena koje ne mogu zamisliti da se prezivaju drugačije... Ima i onih koje su po svom
prezimenu prepoznatljive, a kod nekih ima i uticaja od strane roditelja, ukoliko nemaju mušku
decu, pa da se ne bi “loza ugasila”.

Razlozi su brojni, a neke žene imaju ovakav stav stav:

“Nije mi važno to. Bitno je da smo srećni i zadovoljni.”
“Ne treba žena da menja prezime, treba da bude ono što jeste.”
“Mislim da ne treba da se odrekne svog prezimena. Treba samo
da doda muževljevo.”

Ipak, mnogo je onih koje su rekli da žena treba da promeni prezime posle venčanja, tj. da se
odrekne svog devojačkog i da prihvati muževljevo...

U svakom slučaju, mišljenja su podeljena.

:cvet:
 
Soradze:
Pogledajte prilog 1711524

Upis kod matičara prilikom venčanja poslednjih godina može biti i zbunjujući.
Nije retkost da žena ne želi da se odrekne devojačkog prezimena pa na svoje doda muževljevo.
Dešava se i da želi zadržati samo svoje, ali i to da muž želi uzeti ženino prezime.

Ranijih godina “podrazumevalo” se da žena prilikom venčanja prihvati muževljevo prezime, a da
se odrekne svog devojačkog...Zna se da je tradicionalna praksa menjanja prezimena žene prilikom
udaje značila gubljenje identiteta žene. To je značilo i njeno potpuno utapanje u novu porodicu i
prihvatanje novih pravila, znak ograničenja slobode i samostalnosti. Danas je došlo do značajne
emancipacije žena, pa i u pogledu zadržavanja prezimena tokom udaje. Pa tako, danas svaka
žena ima više mogućnosti da se odluči kako će se prezivati i kako će njeni dokumenti izgledati.

Zadržavanje prezimena znači očuvanje dostojanstva žene, njene ravnopravnosti i slobode.
Tradicija se menja u svemu pa i u zadržavanju prezimena žene prilikom udaje. Postoje i slučajevi
gde žene dodaju svoje devojačko prezime deci.

Ima slučajeva da muž uzme prezime svoje žene, za šta mnogi smatraju da je to neka vrsta
“egzibicionizma” ili izraz “ljubavne zaslepljenosti” ili “osveta” roditeljima”...

Čudno je zadržavanje muževljevog prezimena posle razvoda, a ima i takvih slučajeva... Ne znam
da li je to pokazatelj potpunog gubitka identiteta i dostojanstva, iako može biti praktično dok su
deca mala i žive sa majkom.

Mnogo je žena koje ne mogu zamisliti da se prezivaju drugačije... Ima i onih koje su po svom
prezimenu prepoznatljive, a kod nekih ima i uticaja od strane roditelja, ukoliko nemaju mušku
decu, pa da se ne bi “loza ugasila”.

Razlozi su brojni, a neke žene imaju ovakav stav stav:

“Nije mi važno to. Bitno je da smo srećni i zadovoljni.”
“Ne treba žena da menja prezime, treba da bude ono što jeste.”
“Mislim da ne treba da se odrekne svog prezimena. Treba samo
da doda muževljevo.”

Ipak, mnogo je onih koje su rekli da žena treba da promeni prezime posle venčanja, tj. da se
odrekne svog devojačkog i da prihvati muževljevo...

U svakom slučaju, mišljenja su podeljena.

:cvet:
Kliknite za proširenje...
kao kompromisno rešenje predlažem uzimanje prezimena matičara :p
 
Mecenaa:
Ma da da kako da ne ,ako hoce zena moze da uz muzevljevo zadrzi i svoje.zasto je to bolest 😑
Ima zena,devojaka sa velikim integritetom.porodica i pravljenje nove porodice je nesto drugo.prezime novo,staro je nesto drugo.
Kliknite za proširenje...
Ona je najmanje bitna i njeno prezime jer je vec pre toga izmesano njenim roditeljima,muska prezimena prave lozu,ako bi neko isao do svojih korena ,kako bi ih nasao ako majka zadrzi svoje i dete uzme majcino,znaci ovde se samo radi na unistenju porodice i tradicije,nista time ne pokazuju ni postovanje i zelju
 
Soradze:
Pogledajte prilog 1711524

Upis kod matičara prilikom venčanja poslednjih godina može biti i zbunjujući.
Nije retkost da žena ne želi da se odrekne devojačkog prezimena pa na svoje doda muževljevo.
Dešava se i da želi zadržati samo svoje, ali i to da muž želi uzeti ženino prezime.

Ranijih godina “podrazumevalo” se da žena prilikom venčanja prihvati muževljevo prezime, a da
se odrekne svog devojačkog...Zna se da je tradicionalna praksa menjanja prezimena žene prilikom
udaje značila gubljenje identiteta žene. To je značilo i njeno potpuno utapanje u novu porodicu i
prihvatanje novih pravila, znak ograničenja slobode i samostalnosti. Danas je došlo do značajne
emancipacije žena, pa i u pogledu zadržavanja prezimena tokom udaje. Pa tako, danas svaka
žena ima više mogućnosti da se odluči kako će se prezivati i kako će njeni dokumenti izgledati.

Zadržavanje prezimena znači očuvanje dostojanstva žene, njene ravnopravnosti i slobode.
Tradicija se menja u svemu pa i u zadržavanju prezimena žene prilikom udaje. Postoje i slučajevi
gde žene dodaju svoje devojačko prezime deci.

Ima slučajeva da muž uzme prezime svoje žene, za šta mnogi smatraju da je to neka vrsta
“egzibicionizma” ili izraz “ljubavne zaslepljenosti” ili “osveta” roditeljima”...

Čudno je zadržavanje muževljevog prezimena posle razvoda, a ima i takvih slučajeva... Ne znam
da li je to pokazatelj potpunog gubitka identiteta i dostojanstva, iako može biti praktično dok su
deca mala i žive sa majkom.

Mnogo je žena koje ne mogu zamisliti da se prezivaju drugačije... Ima i onih koje su po svom
prezimenu prepoznatljive, a kod nekih ima i uticaja od strane roditelja, ukoliko nemaju mušku
decu, pa da se ne bi “loza ugasila”.

Razlozi su brojni, a neke žene imaju ovakav stav stav:

“Nije mi važno to. Bitno je da smo srećni i zadovoljni.”
“Ne treba žena da menja prezime, treba da bude ono što jeste.”
“Mislim da ne treba da se odrekne svog prezimena. Treba samo
da doda muževljevo.”

Ipak, mnogo je onih koje su rekli da žena treba da promeni prezime posle venčanja, tj. da se
odrekne svog devojačkog i da prihvati muževljevo...

U svakom slučaju, mišljenja su podeljena.

:cvet:
Kliknite za proširenje...
Prezime supruga naravno.od 80-90 - ih god. sve se to promenilo.70 odsto žena zele da zadrze svoje prezime.na sta to lici?neke ce da zadrze svoje,ali uzece i prezime supruga.ovo danas nema smisla.
 
Soradze:
Pogledajte prilog 1711524

Upis kod matičara prilikom venčanja poslednjih godina može biti i zbunjujući.
Nije retkost da žena ne želi da se odrekne devojačkog prezimena pa na svoje doda muževljevo.
Dešava se i da želi zadržati samo svoje, ali i to da muž želi uzeti ženino prezime.

Ranijih godina “podrazumevalo” se da žena prilikom venčanja prihvati muževljevo prezime, a da
se odrekne svog devojačkog...Zna se da je tradicionalna praksa menjanja prezimena žene prilikom
udaje značila gubljenje identiteta žene. To je značilo i njeno potpuno utapanje u novu porodicu i
prihvatanje novih pravila, znak ograničenja slobode i samostalnosti. Danas je došlo do značajne
emancipacije žena, pa i u pogledu zadržavanja prezimena tokom udaje. Pa tako, danas svaka
žena ima više mogućnosti da se odluči kako će se prezivati i kako će njeni dokumenti izgledati.

Zadržavanje prezimena znači očuvanje dostojanstva žene, njene ravnopravnosti i slobode.
Tradicija se menja u svemu pa i u zadržavanju prezimena žene prilikom udaje. Postoje i slučajevi
gde žene dodaju svoje devojačko prezime deci.

Ima slučajeva da muž uzme prezime svoje žene, za šta mnogi smatraju da je to neka vrsta
“egzibicionizma” ili izraz “ljubavne zaslepljenosti” ili “osveta” roditeljima”...

Čudno je zadržavanje muževljevog prezimena posle razvoda, a ima i takvih slučajeva... Ne znam
da li je to pokazatelj potpunog gubitka identiteta i dostojanstva, iako može biti praktično dok su
deca mala i žive sa majkom.

Mnogo je žena koje ne mogu zamisliti da se prezivaju drugačije... Ima i onih koje su po svom
prezimenu prepoznatljive, a kod nekih ima i uticaja od strane roditelja, ukoliko nemaju mušku
decu, pa da se ne bi “loza ugasila”.

Razlozi su brojni, a neke žene imaju ovakav stav stav:

“Nije mi važno to. Bitno je da smo srećni i zadovoljni.”
“Ne treba žena da menja prezime, treba da bude ono što jeste.”
“Mislim da ne treba da se odrekne svog prezimena. Treba samo
da doda muževljevo.”

Ipak, mnogo je onih koje su rekli da žena treba da promeni prezime posle venčanja, tj. da se
odrekne svog devojačkog i da prihvati muževljevo...

U svakom slučaju, mišljenja su podeljena.

:cvet:
Kliknite za proširenje...
:roll:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Sensei
Da li imamo slobodnu volju ili smo unapred određeni?
Odgovora
19
Pregleda
382
Svetozar ot Ružičić
Svetozar ot Ružičić
Sensei
Колико плочица ти треба да завршиш под?
Odgovora
12
Pregleda
350
Black_star
Black_star
Sensei
U koje slovo će prvo da udari?
Odgovora
6
Pregleda
300
GrdobanS
GrdobanS

Back
Top