Celokupno čovečanstvo proizišlo je iz ljudskog para koji je Bog stvorio,
shodno tome,svi ljudi nezavisno od RASE, BOJE,JEZIKA,OBRAZOVANJA,
obdareni su dostojanstvom božanskog porekla.Dok je zapadna misao više
naglašavala um,intelekt i volju,istočno bogoslovlje posebno
je isticalo elemenat SLOBODE I LJUBAVI.
Znači da Temeljna prava čoveka,neminovno moraju da proističu iz načela
DOSTOJANSTVA,JEDNAKOSTI I SLOBODE.
a) Ljudsko dostojanstvo ne predstavlja neodređen građanski
ponos već uverenje da je čovek zaista sveto lice,tvorevina ličnosnog Boga.
Dostojanstvo čoveka nije povezano sa EGOISTIČNIM,superiornim
gledanjem na pojedinca već sa osećanjem ljudskog veličanstva i njegovih granica.
Radi se o dostojanstvu punom diskretnosti,plemenitosti i poštovanja
prema drugima.
b) SLOBODA je jedna od centralnih ideja hrišćanstva.Kao što
precizno zaključuje Berđajev:"celokupno hrišćansko učenje
o stvaranju sveta,o padu i iskupljenju ljudi oslanja se na ideju o SLOBODI.
Bez slobode nemoguća je Božija pravda i bez smisla je svetska evolucija".
Slobodni Bog stvorio je čoveka slobodnog,i zbog toga odgovornog za svoja dela,
a odgovornost se vezuje za njegovo DOSTOJANSTVO.
v) Ovom okviru doprinosi i uverenje o JEDNAKOSTI ljudi,Jer po
Novom Zavetu "nema Grka ni Jevrejina,divljaka ni Skita,roba ni slobodnjaka,nego
je sve u svemu Hristos".U hrišćanskom,a pre svega u pravoslavnom obredu svi
ljudi nezavisno od društvenih funkcija,klase,rase,nacionalnosti,
pred Bogom su jednaki i pred njim imaju istu vrednost.
g) Postoji još jedno čovekovo pravo,koje hrišćanska misao
neprestano ističe kao osnovno usmerenje čoveka.To je pravo da
VOLI i da bude voljen,jer se samo tako zaokružuje i potvrđuje.
time se čovek prosvetljava i crpi inspiraciju i snagu za ostvarenje
svega onoga što doprinosi njegovom dostojanstvu i jednakosti.
oVOM LJUBAVLJU verujući hrišćanin (a trebao bi i svaki čovek)
otkriva dublji smisao stvari i posmatra svakog čoveka
onakvim kakav jeste-tvorevina Božija,slika Božija, BRATA.
SVE OVO ŠTO SAM NAVEO JE ONO,(DA se nadovežem na jednog ili jednu od sagovornika,
koji se deklariše kao agnostik),što AGNOSTICI u potpunosti poriču.Po mišljenju agnostika,
svako saznanje se stiče samo posredstvom čula.DAKLE,KAO PREDMET ČOVEKOVOG
saznanja može poslužiti samo ono žto je dostupno našim ČULIMA,tj.
jedino svet osećanja.Autori ovog učenja su engleski filozofi
Dž.S.Mil i drugog pravca H.Spenser.Razlika među njima je što jedni smatraju
da je formiranje čovekovih moralnih osobina pitanje ličnog iskustva,a drugi
nasleđenog.
