Јучерашња Политика:
Криза ауто-индустрије
Ауто-компаније на низбрдици
Криза је, кажу стручњаци, тек почела, а прави потреси се очекују следеће године, када ће падати цене свих врста аутомобила, највише оних луксузних
Ауто-компаније на низбрдици
Купци аутомобила чекају. Тачније, оклевају. Продаја пада, цене се спуштају, радницима прете откази, а ауто-компанијама – колапс.
Ауто-индустрија у САД је у највећој кризи, гледано глобално. Због тога је демократска већина у Сенату затражила од републиканаца да не опструирају гласање за нови зајам произвођачима аутомобила од 25 милијарди долара. Приликом сусрета новог и старог председника САД, Обаме и Буша, дошло је до размимоилажења највише у ставу да ли помоћи или не посрнулу америчку ауто-привреду. Још је неизвесно, да ли ће републиканци, који иако су мањина у Сенату имају могућност блокирања такве одлуке, дозволити нову помоћ аутомобилској индустрији.
Највеће компаније као што су Џенерал моторс, Форд и Крајзлер снажно лобирају за усвајање пакета помоћи од тих 25 милијарди долара који би могао да их спасе и помогне у одржавању производње.
Компанија Форд је веома угрожена. Минус у књигама од око 8,7 милијарди долара натерао je компанију да размотри своје могућности, па су се у јавности појавиле и информације о намери Форда да прода 20 од 33,4 одсто учешћа у јапанској Мазди како би дошао до свежег новца. У Европи се 30 одсто аутомобила купује на кредит или лизинг па светска финансијска криза угрожава све више и аутомобилску индустрију.
Резултати истраживања о стању на британском тржишту показују да купци нових аутомобила уживају ових дана рекордне попусте у малопродаји јер су трговци у просеку смањили цене за око 3.000 долара. Са уласком Британије у рецесију и падом продаје аутомобила на најнижи ниво у протеклих 17 година, нови модели аутомобила се продају за 45 одсто испод првобитне цене, установио је један специјалистички магазин за аутомобилисте.
Број регистрованих нових аутомобила у ЕУ пада већ шести месец заредом. Пад у октобру је највећи од августа, кад је забележено смањење броја новорегистрованих аутомобила од 15,6 одсто, а од јануара до октобра је тај број пао са 5,4 одсто на 12.852.387 возила. У западној Европи су најгоре резултате забележиле Ирска, са падом регистрације аутомобила од 54,6 одсто, и Шпанија, чији је пад износио 40 одсто и највећи је од 1995.
На највећем европском тржишту аутомобила, немачком, продаја аутомобила је у октобру пала 8,2 одсто. Истовремено, на тржиштима нових чланица Уније, које су некад биле главни извор раста за многе произвођаче возила, број регистрованих нових аутомобила је пао више од три одсто.
Опел, Волво, Шкода, Фијат и BMW најављују рекордне губитке, а можда ће морати и да отпуштају раднике и затварају фабрике. Предвиђа се да ће само у Фијату следеће године профит пасти за чак 80 одсто. Немачки Фолксваген је забележио највећи пад у последњих 20 година. Његове акције је поседовала банка „Леман брадерс”, која је банкротирала.
Ништа боља ситуација није ни са осталим европским произвођачима аутомобила.
Тако је Опел, који послује у саставу америчког Џенерал моторса, затражио од немачких власти финансијске гаранције како би могао да настави производњу.
Немачки произвођач аутомобила је саопштио да му је потребно најмање милијарду евра гаранција, од чега би две трећине требало да обезбеде немачке савезне власти.
Рено ће морати да затвори по две своје фабрике у Француској и Шпанији и једну у Румунији. Фабрике у Шпанији и Француској привремено неће радити до јануара 2009, док једна од Реноових фабрика у Румунији неће производити делове до краја ове године.
Немачки произвођач Дајмлер планира да смањи производњу луксузних „мерцедеса” за више од 80.000 комада, уз истовремено смањивање радних сати на 30. У тој фабрици процењено је да у овом тренутку има вишка око 5.800 радника.
Европска комисија је, у светлу светске финансијске кризе, подржала предлог да се аутомобилској индустрији додели 40 милијарди евра кроз повољне кредите како би лакше пребродили прелаз на еколошке технологије и смањење пласмана банкарских кредита. Економска криза и кредитни дефицит који је захватио купце аутомобила натерали су и остале произвођаче да смање продукцију, тако да је већина фабрика у Великој Британији прешла на режим рада од два или три дана недељно.
Пети произвођач аутомобила на свету јужнокорејски Хјундаи за последња три месеца регистровао је пад нето профита од чак 38 процената, а његова очекивања пословања у 2009. још су суморнија.
И не само њему, нажалост.
-----------------------------------------------------------
Србија и криза
А где је Србија у односу на кризу која дрма светску ауто-индустрију. Инвеститори, када је о Србији реч, чекају епилог кризе како би одлучили о својим пословним потезима и улагањима. Наши државни представници не крију да ће првој ауто-компанији која се определи да у Србији изгради фабрику понудити исте услове као и Фијату. У прилог нам иде то што се испоставља да је ауто-индустрија највећи извозни потенцијал Србије и да ће већ ове године, и без Фијата, извоз ауто-делова достићи вредност од милијарду евра. Сви су сагласни да је шанса Србије у производњи и извозу ауто-делова.
Влада Србије куповину иностраних возила засад не спречава. Чак је громогласно најавила смањење царинске стопе на увоз страних аутомобила од 1. јануара.
Овдашњи увозници аутомобила немају шта да епохално додају на причу о актуелној кризи и лошем положају великих ауто-компанија. Они, међутим, не поричу лошију продају последњих месеци, али то углавном везују за најаве Владе Србије о смањењу царина на увоз нових аутомобила.
Јавност у Србији вероватно највише интересује ситуација у Фијат групи. Уверавају нас да разлога за забринутост нема, јер италијанска компанија није објавила значајније губитке, а познато је и да се Фијат није превише ослањао на банке које су имале везе са америчким капиталом, тако да ни са те стране није угрожен.
Озрен Милановић
[објављено: 17/11/2008]
Ревоз отпушта раднике с југа
Од нашег сталног дописника
Забринутост: Реноова фабрика Ревоз у Новом Месту
Љубљана – Због погоршања стања на источноевропском тржишту аутомобила, Реноова фабрика у Новом Месту (Ревоз) „прилагодила је обим производње новим условима”, смањивши дневну производњу са 900 на 750 аутомобила. То је извела тако што је „спровела прелаз” са постојеће три пуне смене на две и по, због чега је вођство француске фабрике на тлу Словеније „присиљено да смањи број запослених у ноћној смени” за око 200 радника.
Смањење производње у трећој смени, уведеној пре око годину дана када је потражња кола била на врхунцу, „наступило је два месеца раније него што је било првобитно планирано” јер је, сазнајемо, „прелазак на преполовљену ноћну смену” требало да почне тек 1. јануара 2009, а не новембра 2008. Љубљанска ПОП ТВ је тим поводом емитовала дирљив прилог у коме родитељи малолетних малишана сведоче о недостацима тзв. социјалног програма и лукавствима којима се фабрика служи како би се без додатних социјалних оптерећења ратосиљала вишка радне снаге. Један од „метода” је запошљавање радника на одређено време уз обећање да ће уговор бити продужен на неодређено када се стекну услови; словеначки држављани су уместо тога „добили ногу”, да би фабрика унајмила раднике „са стране”, опет на одређено време.
У доба процвата производње популарних Реноових модела „твинго” и „клио” који се за европско тржиште праве у новомешчанском „Ревозу”, уочен је недостатак домаће радне снаге којом би се попунила новоотворена ноћна смена, па су пре око годину дана запослени радници из оближње Хрватске и Босне. Медији преносе да су они сада на мети рестрикције, тако да су откази уручени „гастарбајтерима” који су се недавно ухлебили у трећој смени и у Словенији скућили. Пошто да су њихови уговори гласили „на одређено”, они су први на удару отпуштања али то нема „никакве везе са другим планом добровољног одласка вишка радне снаге” који је пословодство Реноа објавило крајем јула, саопштено је из фабричке дирекције. ПОП ТВ је 13. новембра јавила да је рецесија узрочник отказа за око 100 Срба и Хрвата.
То није било довољно, па Ревоз почетком новембра у циљу санирања „неповољне ситуације” за један дан зауставља све производне траке. Фабрика у Новом Месту је такво стопирање производње прогласила „нерадним даном”. Матична кућа је уз рестрикције производње у Словенији најавила да ће слично учинити и у другим својим фабрикама; Рено је на 14 дана затворио готово све фабрике у Француској, а на четири дана погоне у Турској и Русији. Најављено је укидање 6.000 радних места у Реноовим фабрикама у Француској и широм Европе, као и смањење производње аутомобила за петину у последњој четвртини ове године. Члан управе и вођа дирекције људских ресурса у Ревозу Здравко Слак обећавао је да најављени талас отпуштања неће дотаћи Словенију, изузев „радника запослених на одређено време”. Криза, међутим, диктира другачији расплет.
У Словенији послују две Реноове јединице, једна је Рено-Нисан у Љубљани, и Ревоз, индустријско постројење у Новом Месту. Рено у Француској запошљава око 41.000 људи, а у отказима види шансу да преживи рецесију и уштеди 350 милиона евра 2009. и 500 милиона евра 2010. године како би премостио „презасићено аутомобилско тржиште” у Европи. Само у Француској произведе више од милион возила годишње, а прода нешто више од пола (око 650.000). Представник синдиката ЦГТ-а Фабијан Гаше осуђује нацрт отпуштања који је лансирало пословодство, означивши га неоправданим. Додао је да је током три године, од 2005. наовамо, посао изгубило 10.000 Реноових радника, што је исто као да је компанија затворила две фабрике. Синдикат ЦГТ-а је позвао и председника Француске Николу Саркозија да интервенише, будући да држава има у власништву 15,01 одсто удела у Реноу.
Светлана Васовић-Мекина