Oni prolaze ulicama, ima ih na hiljade, tu su oko nas, proganjaju nas razum, a ipak ih nismo svesni… Dok ne uđu u naš život.
Mene Golf 2 nije tangirao u životu. Bilo me briga za takav auto, ali sam u skorije vreme bio primoran da se sretnem sa tim “stvorenjem”. A onda sve ono što volim u automobilima bilo poljuljano tom pojavom. Ja volim automobile, oni su moj hobi, volim tehniku, napredak, u svakom automobilu tražim nešto posebno… A onda sam se susreo sa Golfom 2.
Prvo da se ogradim: ne mislim da je Golf 2 loš auto, da to kažem bio bi budala jer taj auto inače ne bi bio toliko popularan na našim prostorima. Golf 2 je odličan auto, za ono vreme kada je bio napravljen! Ali ove 2007. godine, tom autu apsolutno nema mesta na našim putevima!
Ono što u vezi Golf 2 siluje naš zdrav razum je njegova nesrazmerno visoka cena. Ja nemam ništa protiv da taj auto košta 1200 evra za model iz 89. godine, ali one cene koje vladaju na tržištu nisu došle iz naučne fantastike već iz neke mentalne institucije. Alo bre ljudi! Da li ste normalni! Ne krivim one koji prodaju taj auto za 3000 evra, već krivim one koji ga kupuju. Da li ste bre normalni pa vadite iz slamarice ušteđenih 3000 evra i dajete na nešto što je staro 20 godina! Kada lepo odete na pijacu da kupite auto, pitate “dobar dan, pošto ovaj Golf 2 iz ‘88 godine, vidim da je farban, sigurno je udaran?”. Ako vam on kaže “2900 evra”, nemojte da kažete “e, super, povoljno, uzimam” već ga oterajte tamo gde ne sija sunce.
Golf 2 je doneo ono što naš narod danas zove “kad ga Nemac napravi!”. Dodao bih da to važi i za Mercedes W124 koji je praktično neuništiv. A ipak, cena im je slična.
Zašto ljudi vole Golf 2? Gotovo 100% odgovor je: NIJE SKUP ZA ODRŽAVANJE, IMA DELOVA NA SVAKOJ TRAFICI. Kvari se regularno jer ipak taj auto ima 20 godina, ali zato je jeftin za održavanje. Vlasnici Golfa verovatno imaju ritual tipa “dajte mi dva hleba, pola litre jogurta i … pumpu za gorivo”. Sledećeg dana hleb sa dodatkom “kinetičkog”.
Evo, dok pišem ovo pričam sa mojim drugom koji ima Golf2 1.3 iz ‘87. godine, pardon, iz ‘83. Zašto, čućete kasnije. Kad me pitao pre godinu dana da li da kupi Golf2 za 2000 evra od “poverljivog čoveka” - prijatelja, ja sam mu rekao da uzme bez razmišljanja jer je to povoljna kupovina. Tada nisam znao da ću ga uvući u “sektu” zvanu “vlasnici Golf 2″. Međutim, taj Golf 2 i nije “pravi” Golf 2. “Pravi” Golf 2 je model 1.6D, onaj model koji drži nenormalno cenu i koji je redak kao beli medved. Kad krenete u kupovinu, svi su čuli da je baš pre nedelju dana taj model prodat od strane dede koji ga je vozio 15 godina ili žene koja radi u banci. I uvek mu je cena bila ispod 2500 evra, znači povoljno. Ali kad ga treba kupiti, nema ga ni za lek.
Svi vozači sa ovog prostora se dele u tri grupe:
Oni koji su imali Golf 2
Oni koji imaju Golf 2
Oni koji nemaju Golf 2
Ljudi koji su imali Golf 2 žele da im se izbriše pamćenje da su ga ikad imali. Jedan lik mi je rekao “‘bem ti auto, prešao sam 200.000km u njemu, sjeb’o sam si kičmu. Šinska kola su udobnija od njega”.
Ljudi koji imaju Golf 2: nemojte slučajno da im spomenete nešto protiv auta jer će Vas odrobijati.
Oni koji nemaju Golf 2 potajno žele da ga imaju jer su čuli tako dobre priče, o maloj potrošnji i jeftinom održavanju. Svaki put kad odu kod majstora oni psuju što ih održavanje košta kao Petra kajgana. Oni psuju što pumpa za gorivo kod Toyote košta 400 evra ili što crevo kod Forda košta 2000 din, a ne 400 din, što redovni servis za Peugeot 307 košta (lupam, 9000 din), a za Golfa (lupam, 3000 din). Svi oni koji se žalite, kupite si Golf2!
Vlasnici Golfa su po prirodi nemarni ljudi. Moj gorepomenuti prijatelj na pitanje o održavanju automobila je izjavio “nisam ga prao od letos”. Oni auto voze dok se ne raspadne, a kad se raspadne, onda ga prodaju za iste pare za koje su ga kupili i tako se krug zatvara. Kada kupujete Golf i ako vlasnik kaže da je prešao 140.000 kilometara, znajte da je u pravu. Prešao je 140.000 kilometara kod njega, a prethodne vlasnike nećemo ni pominjati. Ja verujem da na našim ulicama nema nijednog Golf 2 koji iza sebe nema bar 350.000 kilometara. Svako ko kaže da ima manje je naivan ili je preprodavac!
Da se vratimo Golfu mog prijatelja. Auto je kupio kao ‘87. godište za 2000 evra. Usput se sprijateljio sa lokalnim majstorom jerbo taj auto treba da se redovno održava… Majstori koji popravljaju Golf2 su ujedno i psiholozi. Kod njih idete redovno na seansu, možda postanete i kućni prijatelji. Čudan je taj auto. Elem, kad je krenuo u BiH, na granici se našao neki policajac koji se malo više razume u Golfove pa ga je istresao napolju sa prtljagom i krenuo da pretresa auto. Prva pomisao na to je bila “nisam bre diler, ne švercujem drogu”. Posle pola sata pretraživanja otkriveno mu je čemu inspekcija. Njegov Golf 2 je proizveden ‘87. godine, ali je u saobraćajnoj navedeno da je ‘83. Takođe, auto je imao samo jednu pločicu sa brojem šasije, a trebao je da ih ima 3. Ovim dolazimo do sledeće činjenice u vezi Golfa:
Oko trećina Golfova “dvojki” je “nelegalna” na neki način.
Sa ovim automobilom je dosta manipulisano na razne načine. Pošto je tražena roba kao suve vešalice u novembru uvek se nađe dobar način da se zaradi. Ja mogu da se kladim kada bi se sada pustio slobodan uvoz automobila, oko 90% automobila bili bi Golf2 iz Nemačke. Ljudi bi ih uvozili što da ih voze, što za delove i tako bi se agonija zvana Golf 2 produžila unedogled pa bi Srbija posle 30 godina izgledala kao Kuba danas sa automobilima sa kraja 60-ih.
Dobar deo automobila je registrovan na kubikažu koja je niža od one koja je stvarna zbog manje registracije. Jedan deo automobila su mutanti sastavljeni od dva ili više automobila. Ima dosta majstora koji uzimaju prednji deo od jednog auta, drugi od drugog to lepo sastave i prodaju. Jer ono pravilo da je auto neudaran na koji svi mi obraćamo pažnju prilikom kupovine ne važi za Golf.
Jedne subote zove me pomenuti prijatelj i kaže “E, našao sam ti auto. Vozio ga moj badža, ček, on će ti kaže o čemu se radi.”
Tu krene priča:
- E, ćao. Auto je Golf 2 1.6D iz ‘89. godine. Cenim ga 2900 evra, ali ću tebi da ga dam za 2700. Auto je farban pre 5 godina, ali ga je majstor odlično uradio, sve ga je rasturio tako da nema tragova. Malo mu je ulubljeno krilo, inače je super. Rađena mu je i generalka pre 3 godine. Ako ti nisi zainteresovan, sutra ga teram na Bubanj Potok.
Ja reko’ čoveku, neka hvala, ipak je to farban auto i rađena generalka. Šta se desilo? Sutradan otišao na pijacu i pre nego što je ušao dohvatio ga neki matrapaz i dao mu 2800 evra za auto. Pogađate šta se desilo sa tim autom? Najverovatnije je taj matrapaz ušao njime u pijacu i prodao ga istog dana za 3000evra.
Druga priča je da se lik hvalio mom prijatelju (dotični je predstavnik ruralne sredine) da je kupio Golf 2 1.6D, bele boje, ‘88 godište sa PUS brojem za 3100 evra. Alo bre!
Elem, pošto je Golf 2 toliko popularan, da kažem i nešto oko kupovine istog:
Osnovna oprema koju morate da kupite (ako auto već nema) jeste Lavlja kandža ili Zeder. Na moje pitanje što bi mi trebala Lavlja kandža za Golf 2, neće valjda neko da ga ukrade? odgovor je da ako neće da ga ukradu, onda će ga klinci iz naselja maznuti da se vozikaju preko noći ili da “zbare” neku “ribu”. Jel’ da, kul je imati svoj auto sa 15 godina. Golfovi se kradu zbog rezervnih delova, koliko se sećam, skoro je bila razbijena neka organizovana grupa koja je krala Golfove i Audije za rezervne delove.
Od motora na raspolaganju su:
1.3 benzin, mali potrošač, jeftin za registraciju, dobro se pokazao, još ako mu staviš plin, onda je toliko jeftina vožnja da ti još plaćaju da ga voziš.
1.6 karburator ili ajnšpric.. Držite se karburatora pošto ajnšpric majstori ne umeju da poprave ili nagađaju.
1.8 GTI ili 1.8 ajnšpric… E, tu ima nešto što se zove “K-glava” i može vam doći glave. K-glava se najčešće popravlja tako što se uzme ista takva sa “stranca”, namesti se i ako sve lepo radi, onda odlično. A majstora koji umeju da je našteluju ima kao u legendi. Otprilike priča ide: “čuo sam da tamo negde preko sedam mora, sedam dolina i sedam gora, kod Mrštana postoji majstor Mile koji ume da našteluje glavu.”
1.6D, dizel. To je motor zbog koga svi ljudi zamrze dizel motore kod automobila. Inače najpopularniji model kod pripadnika ruralne sredine. Ne znam da li je stvarno toliko dobar ili ih samo podseća na osnovno sredstvo za rad zvano IMT 539. Model za koji su ljudi spremni da plate i do 3200 evra za modele iz ‘90. godine.
Oko procena godišta ima samo jedan parametar (dobro, ima dva parametra, ako umete da čitate broj šasije). Expert za Golf 2 će te postati znajući samo jednu stvar: staklo na prednjim vratima je podeljeno malim “leptir” prozorom za modele ispod ‘87 godine, tj. ‘87 godina je prelazna.
Dupli farovi ne znače ništa, to je samo do paketa opreme. Kakvog, ko se još seća posle 20 godina.
Još jedna činjenica: na ulici viđate Golfove u odličnom stanju i mislite “ovakvog ću da kupim”. Relanost je drugačija jer DOBRI GOLFOVI NISU NA PRODAJU. Sve ono što je na prodaju je u katastrofalnom stanju. Jedini dobar Golf koji možete kupiti je onaj čiji je vlasnik dobio dobar posao i odlučio da kupi noviji auto. Jer inače ga ne bi prodavao.
Na kraju dolazimo do cene. Kao što sam na početku prvog dela članka napomenuo, problem sa Golfom je taj što je preskup, toliko je preskup da siluje zdrav razum. Skoknimo do mobile.de i pogledajmo pretragu za Golf 2 od 1991. godine, videćete da se cena kreće oko 500 evra. Slično je i u Sloveniji, dok je u Hrvatskoj oko 1700 evra.
Elem, “Nadreality Show” iz Sarajeva, nekadašnji “Nadrealisti” je u testu predstavio Golf 2 kao najbolji auto balkanskih prostora.
Preuzeto sa polovniautomobili.com
![911s [SK]](/data/avatars/m/66/66397.jpg?1299891332){kind=avatar}
ops: . Sad radi na opet benzin o cemu sam doskora imao samo daleko secanje. Sva sreca, jer su mi u medjuvremenu otkazali : anlaser - dobro, bez njega se moze, sutra idem da ga skidaju, i - alternator - bez koga se ne moze, pa sam prosle subote nervozno cupkao u Malom/Velikom Mokrom Lugu (naravno, bio sam na putu, u Bg) kod nekih hvaljenih majstora za elektriku. Lipsao regler, pa je zamenjen. Jesu ga opravili, svaka im cast...
(kao sto bi blistavo rekao Branko Bucalo, prevodilac djela Roberta Ludluma s kraja osamdesetih, kada smo jos uvek kupovali Otokar Kersovani izdanja!) koliko auto trosi plina, a drugi, mnogo vazniji, bord kompjuter je tragicno netacan kad meri potrosnju plina, da ne kazem - beskoristan. Nakon sto sam stigao u banju Vrujci (prva etapa mog puta) nabijem glavu ispod haube da vidim sta je to elektricar mogao da za*****. I tu, na moju veliku radost, skuzhim da je majstorce, vadeci alternator, izvuklo na pola jednu od dve zice sa buksnama koje idu na isparivac. To normalna kola sigurno nemaju, i Dora je to tu stavio samo da me sekira.
Nonsalantnim pokretom iskusnog mehanicara, osposobljenog da sipa vodu u posudu za pranje stakla i jos mnoge druge korisne stvari (umem da se ceskam po glavi ispod otvorene haube, i kopam nos, takodje) vratim ti ja zicu/buksnu na mesto, i gle cuda, auto je radio na plin - sve do kuce, sto je, priznacete, nemalo postignuce! Tako mi se sada bucka cetrdesetak litara u rezervoaru, tako da moj auto mora da je pomislio: *ebo te, pa ja sam opet u Austriji (jos imam nalepnicu A na zadnjem braniku, mora to da prelepim ovih dana jednim prikladnim SRB). No, kada je kushao kvalitetu domaceg benzina, pretpostavljam da je shvatio da je ipak u, dragoj nam, Srbiji...
