- Poruka
- 334.520
Kijočika Kobajaši je rođen 1847. u tokijskom okrugu Asakusa. Bio je svestran umetnik, radio je kao samostalni slikar, grafičar i ilustrator za novine. Otisci na drvetu koje je kreirao Kijočika Kobajaši obuhvataju širok spektar žanrova i stilova. Priznat kao značajna figura japanskog Meidži perioda , igrao je ključnu ulogu u oblikovanju narednih generacija japanskih grafika, premošćujući jaz između tradicionalnog ukijo-ea i pokreta umetnosti šin hanga u nastajanju .
Kijočika je učio japansko slikarstvo kod Kjosaija i Zešina, kao i ulje na platnu po instrukcijama Čarlsa Virgmana. Inspirisan uvezenim bakropisima i litografijom, Kijočika je ubrzo skrenuo pažnju na štampanje na drvetu. Bio je pod jakim uticajem zapadne umetnosti i tehnika. On ne samo da je istraživao novi svet boja koji su uvele anilinske boje, već se i bavio proučavanjem svetlosti i senke u svojim otiscima. Kako su časopisi i novine postali popularni tokom Meiđi perioda, Kijočika je ilustrovao aktuelne događaje i vojne kampanje.
Kijočika Kobajaši je poticao iz porodice ukorenjene u samurajskoj tradiciji, iako sa nižim vojnim činom, služeći vladajućem šogunatu porodice Tokugava. Može izgledati idilično, slično rođenju sa srebrnom kašikom u ustima. Međutim, plime promena su se brzo približavale.
Godine 1853. dogodio se događaj bez presedana kada je američka mornarička flota, sastavljena od brodova od crnog gvožđa koji su ranije bili nepoznati u Japanu, bacila sidro kod japanske obale blizu Urage. Samo godinu dana kasnije, 1854, Japan je bio primoran da otvori svoje granice za komercijalne odnose sa Sjedinjenim Državama putem Ugovora iz Kanagave . Ovo je označilo propast starog poretka. Nakon toga, usledila je brza transformacija zemlje koja je ostala izolovana od sveta 250 godina.
Godine 1894. Kijočika je osnovao sopstvenu umetničku školu. Značajno je da je jedan od njegovih učenika bio Cuchiia Koitsu , koji je boravio u domu svog gospodara 19 godina. Danas se Kobajaši slavi kao poslednji gospodar "starog" ukijo-e ere. Međutim, on je bio više nego samo poslednji Mohikanac ; vešto je spojio tradicionalni ukijo-e sa modernim zapadnim stilovima, pionirskim u novom umetničkom pravcu za sledeće generacije mladih umetnika kao što su Hasui Kavase i Hiroši Jošida .
Iako nije mogao da zaustavi komercijalni pad ukijo-ea, Kijočika je otvorio put za oživljavanje japanske grafike – umetnički pokret Šin Hanga .
Kobajaši je ostao posvećen svom zanatu sve do svoje smrti.
Kijočika Kobajaši je preminuo 28. novembra 1915. u Kjotu.
Mačke i platno, Japan, oko 1879-1881. Štampa na drvetu u boji. Los Anđeles, Gradski muzej umetnosti.
Kijočika je učio japansko slikarstvo kod Kjosaija i Zešina, kao i ulje na platnu po instrukcijama Čarlsa Virgmana. Inspirisan uvezenim bakropisima i litografijom, Kijočika je ubrzo skrenuo pažnju na štampanje na drvetu. Bio je pod jakim uticajem zapadne umetnosti i tehnika. On ne samo da je istraživao novi svet boja koji su uvele anilinske boje, već se i bavio proučavanjem svetlosti i senke u svojim otiscima. Kako su časopisi i novine postali popularni tokom Meiđi perioda, Kijočika je ilustrovao aktuelne događaje i vojne kampanje.
Kijočika Kobajaši je poticao iz porodice ukorenjene u samurajskoj tradiciji, iako sa nižim vojnim činom, služeći vladajućem šogunatu porodice Tokugava. Može izgledati idilično, slično rođenju sa srebrnom kašikom u ustima. Međutim, plime promena su se brzo približavale.
Godine 1853. dogodio se događaj bez presedana kada je američka mornarička flota, sastavljena od brodova od crnog gvožđa koji su ranije bili nepoznati u Japanu, bacila sidro kod japanske obale blizu Urage. Samo godinu dana kasnije, 1854, Japan je bio primoran da otvori svoje granice za komercijalne odnose sa Sjedinjenim Državama putem Ugovora iz Kanagave . Ovo je označilo propast starog poretka. Nakon toga, usledila je brza transformacija zemlje koja je ostala izolovana od sveta 250 godina.
Godine 1894. Kijočika je osnovao sopstvenu umetničku školu. Značajno je da je jedan od njegovih učenika bio Cuchiia Koitsu , koji je boravio u domu svog gospodara 19 godina. Danas se Kobajaši slavi kao poslednji gospodar "starog" ukijo-e ere. Međutim, on je bio više nego samo poslednji Mohikanac ; vešto je spojio tradicionalni ukijo-e sa modernim zapadnim stilovima, pionirskim u novom umetničkom pravcu za sledeće generacije mladih umetnika kao što su Hasui Kavase i Hiroši Jošida .
Iako nije mogao da zaustavi komercijalni pad ukijo-ea, Kijočika je otvorio put za oživljavanje japanske grafike – umetnički pokret Šin Hanga .
Kobajaši je ostao posvećen svom zanatu sve do svoje smrti.
Kijočika Kobajaši je preminuo 28. novembra 1915. u Kjotu.
Mačke i platno, Japan, oko 1879-1881. Štampa na drvetu u boji. Los Anđeles, Gradski muzej umetnosti.
