2. Perioda. Slavenski kao slavenskonemački jezik. Razvijanje jezika nikada ne miruje i na različitim mestima njegove oblasti različito je: ono je u jednom delu naroda ovako, a u drugom onako i to iz nama nepoznatih uzroka. Time pak načinom proizilaze iz jednog jezika dva ili i više ih; u svakom pojedinom ponavlja se i na dalje isti proces, dok se tako na posletku ne izrodi sijaset jezika i narečja, kao što je u istinu sa jezicima i narečjima, koji i koja su se iz indogermanskog prajezika razvili. Pa što se ranije koje delenje zbilo, u toliko se proizišavši i većma jedan od drugog razlikuju, kao što su opet oni među sobom mnogo naličniji koji su se docnije jedan od drugog ocepili. Od prajezika odlučilo se, ne uzimajući keltijski u obzir, najpre i najpre jedno odelenje, iz kojeg je kasnije nemački i letoslavenski jezik proizišao, i to odelenje zove se slavenskonemačkim. Iz zaostaloga proizišli su docnije Latini i Grci (Pelazgi ili Grkolatini) s jedne a Indi i Iranci (Arije) s druge strane, pa za to se to odelenje naziva ariopelaškim.
-
Jezik takvoga naroda, koji se od pranaroda odelio - a to se zbilo sa slavenskonemačkim - naravno da je izgubio po dosta, što je zaostavše stablo vernije sačuvalo, al' zato je on u svojoj posebnoj egzistenciji i mnogo novoga stvorio. Tako je slavenskonemačko odeljenje izgubilo konjunktiv te mora da ga il' opisuje ili optativom zamenjuje; dalje je izgubilo augment, koji se kod Ariopelazga održao, (izuzimajući Latine) a u deklinaciji ablativ, koji je također kod svikolikih Ariopelazga (kod Grka i u adverbijama na -os) zaostao.
U nauci o glasovima upadaju na prvi pogled aspirati u oči, koji grčki jezik sa indijskim svezuju - a od kojih opet u slavenskonemačkom ili ni traga nema, ili ako se što i nalazi, a ono indijskogrčkom načinu ni najmanje ne odgovara. I već i sama sistema akcenata u arijopelaškom jeziku, verno sačuvana i u sanskritu i u grčkome, dovoljno je tvrda sveza, što ih jednog za drugoga veže i jasno svedoči, da su duže vremena u zajednici morali biti. Što se pak novih stvaranja u slavenskonemačkom tiče, tu pominjemo razliku između opredeljenih i neopredeljenih prideva (adjektiva) i razliku među svršenim i nesvršenim glagolima (verba perfecta et imperfecta), koja se istina Bog i u latinskom nalazi, no koja se u slavenskom i nemačkom tako jako razvila, da je i formu budućeg vremena prognala.
To što smo do sada rekli, kadro je već poslužiti za dokaz, da su se Slavenogermanc kao jedan narod od pranaroda otrgli, i da na drugoj strani arijski i pelaški jezik za bliže srodnike smatrati valja. Po tome su dakle (Leto-) Slaveni i Nemci imali nekada obšti jezik; pa pošto su grčki i staroindijski (sansrkit) među sobom više no drugi srodni, a pelaški tj. grčkolatinski i arijski ili indoiranski jezik opet među sobom - te pošto su ova dva poslednja prajeziku prajeziku očito vernija ostala no slavenskonemački: to sleduje, da je ovaj poslednji ranije od glavnog stabla otpao, o kome, tako reći, Pelazgi (Grkolatini) na grčkom jeziku vise.
3. Perioda. Slavenski kao Letoslavenski. Slavenonemci ne ostanu za navek u zajedini, nego se vremenom na dvoje podeliše. Nemci se odcepe, te tako ostane jedan narod za sebe, koji mi letoslavenskim nazivamo jer iza nj proiziđoše kasnije Leti ili Litvanci i Slaveni. Ocepljeni nemački ogranak razlikuje se od letoslavenskog u više osobenosti npr. u nauci o glasovima time, što ima aspirata na mesto letoslavenskih tenuesa. No tako isto opet nemaju Nemci z i ž. Dalje: u deklinaciji su Letoslaveni verniji ostali indogermanskome nego Nemci, pa Nemac imade i za obrazovanje opredeljenog prideva drugi pronominalni elemenat, no što se u letoslavenskom nalazi. U sprezanju odlikuje se Nemac od Letoslavena svojim perfektom, koga kod poslednjih i nema, a okrom toga i time što se glasnica od korena (korenski samoglasnik, prim. Mrkalj) slobodno giba i raznolike vidove uzima. Al zato ćeš na protiv kod Slavena naći obadva aorista, a kod Litvanaca, pa u neku ruku i kod Slavena, i formu budućega vremena: sve forme, kojih ili nikako nema u nemačkom, ili se samo slabi tragovi od njih nalaze. Time se eto, što do sad navedosmo - a moglo bi se o tome više govoriti - razlikuje nemački od letoslavenskog.
