Ko su Haridzije?

[Mingo III]

Haridzije bukvalno "oni koji su otisli", je opci termin koji prihvata razne muslimane, koji su u pocetku podrzavali autoritet Halife Ali ibn Ebi Taliba r.a., zeta i rodjaka Poslanikovog s.a.v.s., a kasnije odbacili njegovo vodjstvo. Prvo su se pojavili u kasnom 7 vijeku nove ere, koncetrirani u juznom danasnjem Iraku, i razlikuju se od muslimana Sunnija i Siija muslimana.
Od njihovog sustinskog politickog polozaja, razvili su ekstremnu doktrinu koja ih dodatno odvaja od Sunnijskih i Siija muslimana. Kod Haridzija se posebno istice radikalan pristup Tekfir, cime proglasavaju druge muslimane nevjernicima i smatraju ih dostojni smrti.

Razlike izmedju Sunnija, Siija i Haridzija su sljedeci:

- Sunnijski muslimani vjeruju da odluka pravednog Halife Alija r.a. ne opravdava nikakav oblik pobune
- Sijski muslimani smatraju da je Imamat pravo Alijino r.a. i da je vladavina prvih tri Rashidun Halifa (Ebu Bekr, Omer i Osman) bila nevazeca.
- Haridzije insistiraju da svaki musliman bude lider muslimanske zajednice i smatraju da imaju pravo na pobunu protiv svakog vladara koji je odstupio od svoje interpretacije Islama.

Jedna od ranih Haridzijskih grupacija je Haruriiia, to je bilo znacajno iz vise razloga, medju kojima je bila njhova odluka o dopustivosti zena Imama i da Haruri, Abd al Rahman ibn Mulam, bude atentator na Halifu Ali r.a.

Ibadije su grupacija koja je proistjekla iz iste grupe kao i maticnih Haridzija i oni su prezivjeli do danasnjih dana. Oni cine znacajan dio stanovnistva Omana (gdje su se prvo naselili u 686 godini) a tu su manje koncetracije u Alaziru, Tunisu, Libiji i Zanzibaru.

Al-Shahrastani definira Haridzije:

Svako ko ide (pokusava da svrgne) legitimnog Imama (vodju), pod cijim je rukovodstvom vecina slozno se nazivaju Haridzijama. To je slucaj, uprkos tome da li se pobuna (protiv Imama) desila u dane pravednih Halifa ili drugih nakon njih iz Tabiina.

Neke Selefije koji praktikuju Islam na osnovu njhove zelje se nazivaju Haridzijama.

 

[Mingo III]

Da li u današnjem vremenu postoje haridžije?

Slavljen je Allah, naravno da postoje. Zar ono što se radi nisu postupci haridžija, a to je proglašavanje muslimana nevjernicima,a još opasnije od toga je ubijanje muslimana i nasilje nad njima kroz razne rušilaške akcije.Ovo je pravac haridžija, a on se sastoji od tri načela:

1.Proglašavanje muslimana nevjernicima,

2.nepokornost muslimanskom vođi,

3.dozvola muslimanske krvi.

Ukoliko ovakve stavove neko posjeduje, pa makar tome ne pozivao ili ne radio po njima,takav je haridžija. Rekao je šejhu-l-islam Ibn Tejmijje: ”Niko muslimanima nije učinio više štete od haridžija, pa čak ni jevreji ni kršćani. Oni su se trudili svim silama da ubijaju one muslimane koji se nisu sa njima slagali i nisu muslimanski krv i imetke smatrali svetim…”(Minhadžu-s-sunneti 5/248)

Salih Fewzan, El-idžabatu-l-muhimme fi-l-mešakili-l-mulimme,1/7

(subuluselam.wordpress.com)

 

[Mingo III]

Ibadi sekta

Ibadi (arapski: الاباضية al-Ibāḍiyyah) je ogranak Islama odvojen od Šiitskog i Sunitskog učenja sa kojima čini tri ogranka islamskog učenja. Dominantan je u Omanu. Pripadnici se nazivaju Ibadije. Pripadnika ovog učenja ima i u Alžiru kao i u Libiji.[1] Veruje se da je jedna od najstarijih frakcija, kaže se da je nastala manje od 50 godina po smrti proroka Muhameda. Nastale je iz islamske sekte Haridžije ili Haridžiti. Jedina je aktivna zajednica proizašla iz Haridžitske. Ipak, Ibadije vide sebe kao bitno drugačije od Haridžija.

Po istorijskim izvorima ime ove škole potiče od Abdulah ibn Ibad at-Tamimi. Sledbenici ove grane, ipak, tvrde da je njihov osnivač Džabir ibn Zaid al-'Azdi iz Nizve u Omanu.

Ibadi zajednice se generalno smatraju konzervativnim. Ibadije odbijaju praktikovanje kunuta ili dodatnih molbi tokom stojećeg položaja tokom salata. Suniti tradicionalno nazivaju Ibadije Haridžijama. Ibadije odbacuju ovakvo poimanje. Ibadije ne nazivaju druge muslimane nevernicima kao što su to radili Haridžije u većini već formulacijom kuffar an-nima ("oni koji odbacuju (poriču) Božju milost). U današnje doba je ovaj stav veoma liberalizovan te se češće ostali muslimani prepoznaju kao muwehhidunima tj. onima koji prepoznaju Jedinstvo Boga. Veruju da se pravi vernik očituje ispunjavanjem triju obaveza:
walāyah (valaja): prijateljstvo i solidarnost za drugim članovima zajednice kao i sa Ibadi imamima.
barā'ah (bar'a): odbojnost i negostoljubivost prema nevernim i grešnicima kao i onima koji idu u Pakao.
wuqūf: (vukuf) : rezervisanost prema onima koji su neodređeni, tj. koji se ne mogu prepoznati u prethodne dve stavke.

Za razliku od Kharidžita, Ibadije su napustili praksu nekomuniciranja sa ostalim muslimanima.

Ibadije imaju nekoliko bitnih razlika sa zvaničnom teorijom Sunitskog islama, diferencijalne su:
Muslimani neće ugledati Boga u vreme Sudnjeg dana. Oni osnovu za ovakvo učenje pronalaze u delu Kurana kada Musa (Mojsije) na želju da vidi Boga dobija odgovor: "Nećeš me videti." Ovaj stav je suprotan vladajućem stavu u Sunita po kojem će muslimani videti Boga kada nastupi Sudnji Dan. [3]. Ovaj se stav, opet, slaže sa vladajućim shvatanjem Šiitskog Islama. Aliju se pripisuju reči "Oči Ga ne mogu videti, ali On može biti viđen verom" Nahj al-Balagha.
Ko god oseti vatre Džehennema tj. Pakao, ostaće tamo zauvek. U Sunitskom Islamu, nasuprot, smatra se da će grešne duše ostati u Paklu određeni vremenski period, tj. do pročišćenja. Nakon toga ih čeka Džennet tj. Raj. Suniti veruju da večni Pakao čeka samo nevernike.
Kuran je stvoren od Boga u određenom trenutku. Sunitska zajednica ne prihvata da je Kuran stvoren već da je postojao oduvek. Veći deo Šiitske zajednice prihvata da je Kuran stvoren.

Ibadije se slažu sa Sunitima oko kalifa Ebu Bakra and Umar ibn al-Khataba, koje smatraju pravim naslednicima Muhameda u svetovnoj i duhovnoj vlasti nad muslimanima (razlog raskola sa Šiitima). Smatraju Uthman ibn Affana za uzurpatora islama i opravdavaju revolt prema njemu koji ga je svrgnuo sa vlasti. Takođe podržavaju prvi period Alijevog kalifata, i, kao i Šiiti, ne opravdavaju Ajšinu pobunu protiv njega kao i Muvijin revolt. Ipak, smatraju Alijevo prihvatanje arbitraže nad Sifinskom bitkom protiv Muavijinih pobunjenika ne-islamskom i da ge je time pokazao nedoraslost da bude kalif, takođe ga okrivljuju za ubijanje ranih Kharidžiti u Nahravanskoj bici.
Po njihovom verovanju, peti punopravni kalif bio je Abdulah ibn Vahb al-Rasibi. Svi kalifi posle Muvije smatraju se tiranima osim Umar ibn Abdul Aziza, o kojem se stavovi razlikuju.

Ibadi muslimani čine većinu (oko 55%) populaciju u Omanu[1]. Zajednice takođe postoje u Džabal Nafusi u Libiji, u Mzabu Alžiru, istočnoj Africi (naročito na Zanzibaru) i Ostrvu Đerba u Tunisu. Rana srednjevekovna dinastija Rustamida u Alžiru pripadala je Ibadijama. Izbeglice iz njihove prestonice Taherta osnovali su severno-afričke ibadijske zajednice koje i danas postoje.

wikipedia

 

[egzorcista]

Da li u današnjem vremenu postoje haridžije?
Slavljen je Allah, naravno da postoje. Zar ono što se radi nisu postupci haridžija, a to je proglašavanje muslimana nevjernicima,a još opasnije od toga je ubijanje muslimana i nasilje nad njima kroz razne rušilaške akcije.Ovo je pravac haridžija, a on se sastoji od tri načela:

1.Proglašavanje muslimana nevjernicima,

2.nepokornost muslimanskom vođi,

3.dozvola muslimanske krvi.

Ukoliko ovakve stavove neko posjeduje, pa makar tome ne pozivao ili ne radio po njima,takav je haridžija. Rekao je šejhu-l-islam Ibn Tejmijje: ”Niko muslimanima nije učinio više štete od haridžija, pa čak ni jevreji ni kršćani. Oni su se trudili svim silama da ubijaju one muslimane koji se nisu sa njima slagali i nisu muslimanski krv i imetke smatrali svetim…”(Minhadžu-s-sunneti 5/248)

Salih Fewzan, El-idžabatu-l-muhimme fi-l-mešakili-l-mulimme,1/7

(subuluselam.wordpress.com)

Slobodno proglasi sve Srbe haridžijama.
1.Proglašavaju muslimane nevjernicima,
2.nepokorni su muslimanskom vođi,
3.dozvoljavaju prolivanje muslimanske krvi, a neki (kao ja) su i aktivno radili na tome

 

[Mingo III]

Slobodno proglasi sve Srbe haridžijama.
1.Proglašavaju muslimane nevjernicima,
2.nepokorni su muslimanskom vođi,
3.dozvoljavaju prolivanje muslimanske krvi, a neki (kao ja) su i aktivno radili na tome

Ne, ti ne pripadas haridzijama. Haridzije se izjasnjavaju muslimanima a cine sve ovo navedeno. Mozda ste culi sto znaci tekfir ideologija? To je pravac haridzija.