Guede
Buraz
- Poruka
- 11.277
welcoma to the brave new world...svi su bili u pravu, od platona preko bejkona defoa hadsona welsa klarka vogta andersona do orvela....svet generacijski nazaduje ka totalnom otudjenju i nestajanju ljudskog roda koga ce zameniti kompletni retardi.
"И Заратустра стаде овако говорити народу: Време је, да човек постави себи сврху. Време је, да човек засади клицу своје највише наде. Још је његово тле доста плодно за то. Али то ће тле постати неплодно и штуро, и из њега неће моћи више нићи високо дрво. Вај! Доћи ће доба, кад човек неће више моћи пребацити стрелу свога чезнућа преко човека, и кад неће више умети да затрепери жица на његову луку! Ево вам кажем, треба имати у себи још каоса па моћи родити трепераву звезду. И кажем вам: ви имате још каоса у себи. Вај! Доћи ће доба, кад човек неће више рађати звезде. Вај! Доћи ће доба човека који је највише за презирање а који се сам неће више умети презирати. Ево! Ја ћу вам показати шта је то последњи човек. »Шта је то, љубав? Ста је то, стварање? Шта је то, чежња? Шта је то, звезда?« – тако пита последњи човек, и жмирка очима. Тада ће земља постати мала, и по њој ће скакутати последњи човек који све чини малим. Његов сој не даје се истребити, као сој земљине мушице, последњи човек живи најдуже. »Ми смо пронашли срећу« – кажу последњи људи, и жмиркају очима. Они су напустили пределе где је мучно живети: јер им треба топлоте. Они још љубе ближњега и тару се о њега: јер им треба топлоте. Бити болестан и бити неповерљив, чини им се грех: много пазе како ће и шта ће. Луд им је, ко се још спотиче преко камења или преко људи! Кадикад помало отрова: то даје пријатне снове. Напослетку много отрова, да би умирање било лако. Раде још, јер је посао забава. Али пазе, да забава не напрегне одвише. Не постају више богати нити остају сиромашни: и једно и друго напреже. Ко би још владао? Ку би још слушао? и једно и друго напреже одвише. Не треба пастира а стадо је једно! Сваки хоће исто, сви су једнаки: ко друкчије мисли, иде својевољно у лудницу. »Некада је био цео свет у заблуди« – кажу понајфинији, и жмиркају очима. Мудри су, и знају све што се догодило: те се могу потсмевати до миле воље. Још се сваде, али се брзо мире – да не би покварили желудац. Имају своје ситно задовољство за дан, и своје ситно задовољство за ноћ: али чувају здравље. »Ми смо пронашли срећу« – кажу последњи људи, и жмиркају очима."
Doslo rdjavo doba