26.4.1999, Muhamed Filipović:
...Upozoravao sam da se s Miloševićem ne može olako igrati. On je čovjek koncentracije, on potpuno drugačije izgleda kad ga posmatrate vizuelno, na televiziji, jer izgleda nekako odurno, ali u direktnom kontaktu on je jedan jako šarmantan čovjek, jedan adaptabilan čovjek, čovjek koji okružuje sagovornika malim sitnim oblicima pažnje itd. Navest ću vam jednu paralelu. Ja sam bio kod Tuđmana. Kad sam došao kod Tuđmana, iako je razgovor i susret bio ugovoren, mene su dočekali nekakvi uniformirani mundiri, pa onda sam vođen kroz nekakve hodnike, gdje su me ispipavali da nisam, ne daj bože, nešto ponio, pa me je onda dočekao jedan čovjek pa me je uveo uz jedne basamake, pa drugi uz druge, treći uz treće, pa sam onda predan šefu kabineta, pa me je šef kabineta odveo do sekretarice, pa me je sekretarica uvela u jednu sobu pa se onda, na kraju, gospodin pojavio iz jedne svoje sobe, a onda iz neke druge sobe su izletjeli oni sa škljocanjem, sa aparatima, da slikaju to itd., i kad sam ušao kod njega u radnu sobu, to je meni ličilo kao da sam ušao u rekvizitarij jednog provincijskog pozorišta. A, naprimjer, kad sam došao kod Miloševića, on me je lično dočekao na vrhu stepeništa. Ušao sam bez ikakvog pretresanja, ni sekundu me niko nije zadržavao. Svi su znali da ja dolazim. Izašao sam iz auta, rekli su "izvolite, profesore, čeka vas predsjednik"...
https://bit.ly/30vEOFF
