Ko je oslobodio Budvu 1918 godine ?

[Lesandar]

Марковић: Без српске"окупације" "окупирани" не би постојали



Српска војска није само окупирала Црну Гору већ је натеривала Црногорце да се селе са својих дивних планина и камењара у Београд на Дедиње и у Бачку, са иронијом коментарише историчар Предраг Марковић тврдње црногорских званичника да је та војска 1918. године окупирала Црну Гору и да су билборди који славе њен ослободилачки улазак у Будву фалисификовање историје.

"Неке моје колеге виде улазак српске војске у Црну Гору као окупацију, а не као ослобођење од Аустроугарске. Кажу треба ове године да обележимо стогодишњицу окупације Црне Горе, што је велики апсурд", рекао је Предраг Марковић за Танјуг.


Саговорник после констатације у почетном тону да су "србијански зликовци" одмах по присаједињењу Црне Горе Србији, "натерали Црногорце да населе места по Србији, иду у дипломатију без знања страних језика, да заузимају директорска места без дана школе", враћа се на терен историје и објашњава да су "истине ради, те 1918. године само две чете Српске војске ушле у Црну Гору."

Једна чета је била у Котору, док је друга расута по целој Црној Гори. Вероватно је и неко из те чете стигао до Будве, али у питању су десетине људи.

Марковић напомиње да се Аустроугарска војска на крају Првог светског рата повукла из већег дела Србије Босне и Херцеговине, Војводине, Хрватске.

"На крају ратова се то тако дешава. Ми замишљамо ослобођење као неку страшно драматичну војну акцију, али то је заправо распад неке државе, власти и војске...На територију те државе која се рапсла дође нека друга војска и то се тако заврши. Регент Александар и српске Војводе су имале смисла за политичку умешност па су вероватно свечане уласке у црногорске градове организовали тако да у њих прво уђу њихови мештани који су се борили у Српској војсци", напомиње Марковић.

Он каже да се слична ситуација догодило и у случају ослобођења Загреба у Другом светском рату.

"Чекало се да хрватски партизани прво уђу у тај град. Зато је Загреб последњи ослобођени град у Европи" казао је Марковић.

Према његовим речима занимљиво је да сви ти неодесничари у Европи имају аустријског канцелара ***** у глави.

"Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић и премијер Андреј Пленковић, баш као и Курц су умивени и глатки, а у ствари су сви неофашисти. Ако Колинда у Аргентини велича хрватске патриоте који су се тамо склонили са Менгелеом, онда су ствари јасне." казао је Марковић.

Он истиче да тамо где није дошла српске војска више не постоји Македонци и Словенци.

"Македонци постоје само онде где је српски војник згазио својом "окупаторском" чизмом. У Трсту и Корушкој је некада било много више Словенаца, а сада их једноставно нема. То је нека чудна окупација јер је онај који је окупиран постојао само захваљујући тој окупацији" казао је Марковић.

За њега нема дилеме да Србија и њена војска имају славну историју.

"Значајни догађаји су обележели ту историју, и све те увреде на рачуна наших предака имају значај зујања мува. Питање је да ли треба да одговарамо на те јефтине провокације свих из региона. Добро се зна шта је била и како је ратовала српска војска" рекао је Марковић.

 

[Pumpaj Dinstanović]

I 1914 crnogorska vojska je takođe zaposela Budvu samo što se puka zaposednutost neke teritorije od strane vojske države kojoj ta teritorija ne pripada ne može smatrati kao da je ta država postala i titular te teritorije..To bi dovelo do apsurda da se i za današnji Volgograd odnosno Staljingrad kaže da su pripadali Nemačkoj.I u srednjem veku pa i 1813 je istina u nekakvom rudimentiranom obliku postojao nazovi međunarodni poredak.Koliko znam crnogorska ekspanzija na Boku nije priznata. pa se može govorti samo o kratkotrajnoj zaposednutosti a ne o tome da je Boka bila crnogorska.

A zašto to zvaki okupacijom, a ovo 1918. godine oslobođenjem?

 

[Gruban]

A zašto to zvaki okupacijom, a ovo 1918. godine oslobođenjem?

Okupacija je u vredonosno neutralan termin.Sasvim je druga stvar što je kod nas i ne samo kod nas poprimio negativnu konotacju razumljivo iz političkih razloga jer se okupacija po automatizmu vezuje za nemačku okupaciju tokom DSR .Nije nužno svako zaposedanje tuđih teritorija nešto loše. Kad je reč o događajima iz 1918,konkretno u Budvi,treba imati na umu da je to mesto uključeno u sastav Kr.SHS međunarodno priznate drževe i da se osnovano može pretpostaviti da je to bila i volja većine stanovništva.Čak je i termin oslobođenje odgovarajući jer jer KSHS u svojim prvim godinama odnosno sve 1929 bila jedna prilično liberalna država.U svakom slučaju sa Crnom Gorom to i nema veze jer niti je taj prostor bio u sastavu Kraljeivne Crne Gore koja je postojala do 1916 godine niti su Crnogorci u tim događajima učestvoali bilo na strani AU bilo na strani Srbije.Ako bi neko i imao razloga da protestuje onda su to oni koji su loše podneli odlazak AU monarhije Ponavaljm Crnogorci nisu bili ni na jednoj strani u tom konfliktu još od početka 1916 kad su kapitulirali i uredno predali oružje.To što se sticajem okolnosti kasnije Budva našla u okvirima Crne Gore drugi je par cipela.
Uostlom ,u demokratiji svako ima pravo na mišljenje o istorijskim događajima pa i oni koji su postavili poruku na bilbordima o godišnjici oslobođenja ,Nigde takve poruke ne moraju da dobiju saglanost vlade. ali vidimo da to u Crnoj Gori i nije slučaj gde se pod izgovorom "borbe za istinu" ćak takve poruke i nasilno uklanjaju.

 

[crni lepotan]

Zato što samo uz bitku možeš reći da je neki grad oslobođen.

U Budvu koju su napustili Austrijanci je ušla srpska OSLOBODITELJSKA vojska , i to je to.

A zašto je AU vojska napustila Budvu? Zbog visokih talasa ili zbog silnih poraza tokom septembra i oktobra 1918. godine?

 

[dela973]

Мирослав Лукетић ( Будва , 3. августа 1927. ), црногорски историчар и публициста .
Рођен у Будви. Завршио је Војну академију и Филозофски факултет. Учесник НОБ. Он је виши научни саветник и публициста. Ангажован је на проучавању црногорске историје. Истражује прошлост Будве и Паштровића . Награђен је Новембарским наградама града Будве и неколико других признања.

КОМЕ СМЕТА СПОМЕН ПЛОЧА У БУДВИ?

Пише: др Мирослав Лукетић
Бока которска, заједно са Будвом и Паштровићима, на основу одлуке Народног вијећа одлучила је да се припоји Србији. Дакле, Будва није ушла у састав Србије, односно Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца преко одлуке Подгоричке скупштине, већ самостално
У посљедње вријеме обновиле су се дискусије око вјеродостојности ослобођења Будве 8. новембра 1918. године. Оспорава се Српској војсци да је она ослободилац, постављају се захтјеви за скидање спомен- плоче коју је Општина Будва поставила 1931. године изнад главног улаза у Стари град.
Професионална дужност ме обавезује да као научник-историчар - аутор више књига и прилога из прошлости Будве и Паштровића, подсјетим јавност на тај историјски догађај.
Окружје бококоторско, којем је припадала Будва, са књежинама Маине, Побори, Брајићи и издвојеном Општином Паштровском – одлуком великих сила 1814. године додијељено је Аустроугарској монархији. Дакле, Бока которска је више од сто година, тј. све до 1918. године, улазила у састав Краљевине Далмације, као дио велике Аустроугарске монархије. Сви грађани овог краја су били аустријски држављани, гласали су и бирали власт; морали поштовати законе; своја грађанска права остваривали су у овој држави. Примјера ради: С.М.Љубиша је био шест пута биран за народног посланика у Далматинском сабору, био је предсједник Сабора и посланик у Бечком парламенту.
Када је Црна Гора 1914. године објавила рат, аустријска војска се повукла из Будве и фронт је успостављен у Грбљу. Више стотина житеља овога краја ступило је добровољно у црногорску војску. Капитулација Црне Горе 1916. године приморала је добровољце из Будве и Паштровића да напусте овај крај и да заједно са српском војском пређу Албанију и као добровољци ратују заједно на Солунском фронту. У Музеју Манастира Прасквица, на спомен- плочи урезана су имена Паштровића - учесника балканских ратова и Првог свјетског рата; има их шест стотина.
Послије капитулације Црне Горе, аустријска војска је поново запосјела Будву; грађани који су били у црногорској војсци или су сарађивали са њом, а нијесу одступили, били су ухапшени; седам Паштровића је стријељано на Шпањоли у Херцег Новом; многи су били интернирани у логоре; спровођен је терор, нарочито према Паштровићима, јер је њих највише одступило са српском војском и борило се на Солунском фронту.
Пробој Солунског фронта и успјеси на другим фронтовима довели су до слома Аустроугарске монархије. У Црној Гори је одржана Подгоричка скупштина која је одлучила да се Црна Гора уједини са Србијом.
Бока которска није имала своје представнике на Подгоричкој скупштини, јер она није ни била дио Црне Горе. Након слома Аустроугарске монархије, Бока которска, заједно са Будвом и Паштровићима, на основу одлуке Народног вијећа одлучила је да се припоји Србији. Дакле, Будва није ушла у састав Србије, односно Краљевине Срба Хрвата и Словенаца преко одлуке Подгоричке скупштине, већ самостално.
Треба рећи да се у то вријеме у Боки которској већина житеља изјашњавала национално као Срби. То исто важи и за подручје Будве и Паштровића.
На Митровдан, 8. новембра 1918. године, јединице српске војске су свечано дочекане као ослободиоци Будве. Послије вишевјековне доминације страних сила Будва је дочекала ослобођење. Био је то народни празник за памћење.

- - - - - - - - - -

......Pogledajte prilog 488976

Архивска документа и други извори потврђују ово и то се не може оспоравати. Као очевидац детаљан опис дочека српске војске на Митровдан, 8. новембра 1918. године, дао је угледни грађанин Будве Мило Љубиша (Архив Будве АБ.ФД)
Српска војска је за Будву била ослободилачка војска, то је била њена војска у којој се борило близу хиљаду бораца из овога краја.
Као потврду општег народног одушевљења ослобођењем и уједињењем са народима новостворене јужнословенске државе - општина Паштровска у Кастел Ластви донијела је одлуку да се име мјеста Кастел Ластва промијени у Петровац – у част српског краља Петра Првог ослободиоца. Велика свечаност одржана је 12. децембра 1931. године поводом освећења изграђеног колског пута Цетиње-Будва. Освећење је обављено у 10 часова на Брајићима и отворена је спомен - пирамида. У 12 часова гости су стигли у Будву и тада је бан Зетске бановине отворио спомен- плочу постављену изнад главног улаза у Стари град посвећену српској војсци која је 8. новембра ослободила Будву. Општина Будва је бана Круља прогласила својим почасним грађанином.
У славном Тринаестојулском устанку 18. јула 1941. године устаници су на Брајићима поразили фашистички италијански батаљон који се кретао према Цетињу.
Огорчени због пораза, фашисти су након тога у Будви пуцали у споменик С.М.Љубише у парку; срушили га, са постамента однијели два бочна изливена бронзана рељефа.
Том приликом, италијански пуковник – командант Будве наредио је да се скине спомен- плоча изнад градских варта.
Предсједник будванске општине у то вријеме био је Петар Лукетић, искрени родољуб, човјек широке културе и зналац страних језика. Суочен са наредбом о скидању плоче, предсједник се обратио команданту ријечима: „Господине пуковниче! Видите ли на старим градским зидинама бројне симболе млетачке владавине: исклесане лавове, грбове и натписе, њих наш народ није дирао, није скидао, иако они представљау знакове туђинске владавине на овим просторима. Ви, као представник нације која се поноси старом културом, наређујете да се скине наш споменик, у нашој земљи“.
Предсједникове ријечи су дјеловале, пуковник је одустао од наредбе и плоча је била спасена.
Било је покушаја седамдесетих година прошлог вијека од стране утицајних појединаца да се плоча скине; након земљотреса, приликом обнове града, поново је било покушаја скидања плоче, али Савез бораца и одговорни општински органи и појединци нијесу дозволили тај поступак. Црна Гора је Уставом дефинисана као грађанска држава, без већинског народа, гдје сви грађани имају иста права и обавезе. Црногораца има мање од половине; Срба има око једна трећина; најбројније су мањине Бошњака, Албанаца, Хрвата и др. Мултиетнички састав Црне Горе представља њено велико богатство, али и обавезу да се ничим не ремети национални идентитет свих народа који живе у њој.
У Будви живи знатан број становника који се изјашњавају као Срби. Њихова права, културу, језик, вјеру, историју нико нема право да угрожава, а поготово да скрнави сјећања на њихове претке који су се храбро борили у саставу црногорске и српске војске у Првом свјетском рату.
Ја то и лично доживљавам као атак на мој национални идентитет: мој отац је био осуђен на смрт од стране аустријских власти; заједно са братом Петром био је добровољац на Солунском фронту; мој ђед Иво, са братом Јовом и са сином Ником - мојим ујаком, проша је албанску голготу. Носиоци су Балканске споменице. Уз то, цијела наша породица је свој антифашизам и родољубље показала у Другом свјетском рату.
Још једну напомену желим да истакнем. Појединци којима смета спомен- плоча наводе и податак да српска војска није борбом ослободила Будву и да зато плочу треба и скинути. Истина је да су јединице српске војске ушле у Будву без борбе, али и ја сам, као седамнаестогодишњи партизан, са пушком у руци, заједно са друговима ушао 22. новембра 1944. године без борбе у Будву, јер су се њемачке снаге прије тога повукле. Зар ћемо ради тога оспоравати датум ослобођења Будве – 22. новембар.

Преузето са фб. странице Јован Маркуш, Цетиње.

 

[Tuganadlanu]

Kad se JNA povukla iz Skoplja , onda je došla makedonska vojska i oslobodila Skoplje.

 

[Lesandar]

Kad se JNA povukla iz Skoplja , onda je došla makedonska vojska i oslobodila Skoplje.

Kad su se Nemci povukli iz Belgije ušao je general Mongomeri bez ispaljenog metka. Belgijanci ga smatraju osloboditeljem.

 

[Tuganadlanu]

Kad su se Nemci povukli iz Belgije ušao je general Mongomeri bez ispaljenog metka. Belgijanci ga smatraju osloboditeljem.

Očito da ili nisi zatvorio prozor pa te žestoko ošajatila promaja , ili si prosto neuk.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Bitka_u_Ardenima_1944.

 

[Lesandar]

Očito da ili nisi zatvorio prozor pa te žestoko ošajatila promaja , ili si prosto neuk.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Bitka_u_Ardenima_1944.

Sad ću malo da nacrtam za udarene promajom:

Belgija - Crna Gora

Bitka u Ardenima - bitka kod Podgorice

Ulazak u Brisel bez metka - Ulazak u Budvu, Kotor, Herceg Novi bez metka

 

[Сребрена]

А шта се дешавало пре него су Млечани, миц по миц, окупирали Будву?
Балшићи, Црнојевићи, Деспотовина?
Зар није слично време ..пала Деспотовина.. Млеци (уместо Турака) ушли у Будву?

 

[Tuganadlanu]

Sad ću malo da nacrtam za udarene promajom:

Belgija - Crna Gora

Bitka u Ardenima - bitka kod Podgorice

Ulazak u Brisel bez metka - Ulazak u Budvu, Kotor, Herceg Novi bez metka

Terbalo ti je dostavremena kako da napraviš konstrukciju ne bi li opravdao svoju izjavu da je nemačka vojska utekla bez ispaljenog metka iz Belgije.

Al' dobro ,nisam ja zlurad pa da mislim kako ljudi ne greše , ali me jako živcira kad neko nešto izjavi a posle daje neka objašnjenja na koja nije mislio kad je izjavljivao sve neuke izjave.

Čuj bitka kod Podgorice i to još uporediti je sa bitkom kod Ardena?!

 

[Mrkalj]

Terbalo ti je dostavremena kako da napraviš konstrukciju ne bi li opravdao svoju izjavu da je nemačka vojska utekla bez ispaljenog metka iz Belgije.

Al' dobro ,nisam ja zlurad pa da mislim kako ljudi ne greše , ali me jako živcira kad neko nešto izjavi a posle daje neka objašnjenja na koja nije mislio kad je izjavljivao sve neuke izjave.

Čuj bitka kod Podgorice i to još uporediti je sa bitkom kod Ardena?!

Mislim da sam pogrešio dijagnozu. Nije jugoslavizam nego drugosrbijanstvo. Čuo sam da ima lek, ali im se ne isplati da ga daju u apoteke, pa se vodi kao neizlečivo.

 

[haeul]

Mislim da sam pogrešio dijagnozu. Nije jugoslavizam nego drugosrbijanstvo. Čuo sam da ima lek, ali im se ne isplati da ga daju u apoteke, pa se vodi kao neizlečivo.

Другосрбијанство је производ југославизма и хаоса транзиције. То је југославизам 2.0.

 

[Lesandar]

Čuj bitka kod Podgorice i to još uporediti je sa bitkom kod Ardena?!

To je zato što Englezi nemaju srpsku pešadiju , kako kaže Franše D’Epere: „srpsku pešadiju je i francuska komora na konjima jedva stizala”.

 

[Перута]

Како су Бокељи дочекали комите а како српску војску новембра 1918.

Навршава се сто година од историјских дана ослобођења и уједињења 1918. Као и у свим прелазним периодима промјене власти у ратним временима тако је и у новембру 1918. у Боки дошло до дјелимично хаотичне ситуације, безвлашћа и појаве разних оружаних група. Многи данас те комите желе приказати као ослободиоце и борце против аустроугарског окупатора док су у сјећању Бокеља остали запамћени као обични пљачкаши. Ја ћу се задржати на сачуваној писаној и архивској грађи из тог периода.

Несумњиво је да су комите у неким крајевима окупираним од стране Аустро-Угарске били борци који су се повукли у шуму и наставили да пружају отпор окупатору. У Боки то није био случај. У прегледаној архивској грађи нисам нашао податак да је неки комита опалио метак на аустроугарског војника за вријеме рата. У догађајима новембра 1918. појавио се велики број пљачкаша који су се називали комитама. Зато је долазак српске војске значио успоставу реда и мира пријеко потребног народу након четири године рата.

Други југословенски пјешадијски пук српске војске је, послије пробоја Солунског фронта, упућен у Црну Гору и Албанију. Његова лијева (јача) колона под командом команданта 2. југословенског пука потпуковника Гргура Ристића освојила је Скадар од 29. до 31. октобра, док је у том истом времену десна (слабија) колона 2. југословенског пука под командом помоћника команданта пука, потпуковника Светислава Т. Симовића ослободила Подгорицу након тродневне борбе са Аустроугарима код Биоча и Подгорице и кретала се према Боки которској.

Главни задатак био је ући у Боку которску и заузети је прије италијанских официра који су се кретали из Скадра са циљем да први уђу у Херцег Нови и преузму команду од аустроугарских официра пошто је примирје у Падови било потписано. Потпуковник Симовић дошао је у Котор 6. новембра а у Херцег Нови 7. новембра гдје је у хотелу „Бока“ гдје се налазила команда ратне луке константовано да је подмаршал Хоусек предао команду новоформираном Народном вијећу. Тако је спријечена намјера италијанских официра да преузму Боку которску.

Прве јединице српске војске ушле су у Будву 8. новембра, Котор 9. новембра и Херцег Нови 11. новембра. У то вријеме у Боку су почеле пристизати разне комите. О дешавањима новембра 1918. свједочанство су оставили Новљанин Томо Крстов Поповић и дон Антон Милошевић из Доброте. Да би свједочење ова два Бокеља узели као мјеродавно и реално треба нешто и о њима написати. Томо Крстов Поповић, учитељ из Херцег Новог, управитељ Српске поморске закладне школе у Србини, писац прве историје Херцег Новог 1883, књижевник, хроничар и задужбинар. Дон Антон Милошевић (1872-1960) поред свештеничког позива бавио се писањем, историјских радова и догађаја којима је лично био свједок. Обављао је дужност предсједника Славјанске читаонице у Доброти. Оба су новембра 1918. били чланови Народног вијећа, Херцег Новог односно Котора.

Подмаршал Хоусек и потпуковник Симовић позудрављају народ испред хотела „Бока“ 7. новембра 1918.

Томо Поповић за 10. новембар 1918. пише:

Данас стигоше овдје из Црне Горе неки скитачи и мамљивци именом српскијех комита. Било их је осам њих. Спочетка вјеровало им се, да су комите, док се одмах први дан не стадоше хватати из лажи у лаж и док на безобразни начин не стадоше тражити хране, одјеће, обуће, коња, па чак и новаца. Бијаху уапшени и прогнани преко границе.

Поповић за 12. новембар 1918. пише:

Исти дан, када су овдје стигли српски војници, предузели су они одмах службу. Између осталога разоружали су неке лопове, који су се издавали за српске комите – највише Црногорци – те ишли од куће до куће мамећи силом и милом све што би им се по истима свиђело.

Томо Поповић описује реакцију народа након предаје ратне луке у хотелу „Бока“ 7. новембра: По томе музика – ту пред аустријским официрима! – засвира српску химну коју народ саслуша побожно гологлав и сузнијем очима од радости. А бијаше около наоколо дивизијске зграде – хотел Бока – мноштво народа све прекрилино, да се од силнога свијета нигдје није могло приступити. Све ово изгледаше нам као сан, нипошто јава, нарочито гледајући, како се све ово, послије дојучерашње аустријске строгости, све врши пред ц. и к. аустријским официрима, који на глас српске химне стоје укочени, салутирајући по војнички са руком на сљепочници. У овом неисказаном одушевљењу омладина подиже на рукама потпуковника Симовића, те га у заносу раздрагани понесе тако около свега града.

Дон Антон Милошевић у својим записима објављеним у Гласу Боке 1933. увјек ријеч комите пише под наводницима јасно алудирајући да је ријеч о пљачкашким формацијама. Описао је дочек српске војске 9. новембра:

У 2 сата по подне стигла је српска војска или тачније „југословенски пук“ (између официра било је Хрвата, Срба и Словенаца бивших аустријских официра), најсвечаније причекан и великом радошћу и одушевљеним клицањем поздрављен. Ишли смо у сусрет војсци до Шкаљара. Милошевић говори да: Котор и његова околица с неописивим весељем и одушевљењем дочекао је ову побједоносну и славом овјенчану војску.

За 10. новембар записао је: „Комите“ које у Боки угрожавају пучанство, бивају разоружане по одредби одбора Народног Вијећа у Котору и заповједништва српске војске. Говори и о сукобу српске патроле са „комитама“ у ноћи 11/12. новембра у Шкаљарима који су „хтјели пљачкати“. Комите које су заузеле тврђаве Врмац и Горажду предале су се 10. новембра и замолили да буду примљени у српску војску. Потпуковник Симовић је удовољио њиховој молби. Ових неколико мемоарских цитата довољно осликавају дешавања новембра 1918. и однос Бокеља према комитама и срспкој војсци поготово што долазе из пера једног православног и једног католика Бокеља.

Бокељи су се са поносом сјећали 1. децембра 1918. Тога дана у Београду Бока је била једина регија у новој држави која је имала два представника, једног у делегацији Краљевине Србије – Љубу Јовановића и другог у делегацији Народног вијећа – Божа Вукотића заступника на Царевинском вијећу у Бечу.

Небојша Рашо - Како су Бокељи дочекали комите а како српску војску новембра 1918.