Fenomenologija me interesuje...
Dakle konstantno stvaranje kulta licnosti...
A to je zlo i naopako...
Sama zena je nebitna i nazalost zabludela ovca...kad smo vec kod ovaca...
...
Стварање култа личности? Онда ћеш морати да се враћаш пар векова у прошлост и да установиш да је у нашој политици култ личности нешто што је стално присутно. Има то доста везе са историјским развитком наше земље, са неким колективним менталним склопом нашег народа (као и већине других словенских народа), где је увек на челу један водећи члан породице, клана, државе.
Има везе са историјским околностима, где смо као народ и држава константно били у сукобима и под претњом егзистенцијалног нестанка, уједињавали смо се под једним владаром.
Има доста у томе што су кроз читаву историју многи владари знали да злоупотребљавају ту потребу за сигурношћу па су плашили народ да непријатељ никад не спава и да су једино сигурни уколико их тако неко води.
Али има нешто и у томе да ми као народ не волимо слабе лидере. Постоје у новијој српској политици два примера где су се неки председници, колико толико, кретали у склопу својих уставних овлашћења, која су реални никаква. Први је КОштуница, други је Томислав Николић.
За Коштуницу се говорилко да је поштен али... и онда набрајање: мутав, туњав, необавештен, гледа сове, воли мачке... За Томислава Николића: он само дели ордење (што је једна од ретких ствари које је смео да ради), она његова Драгица се само шета са њим.
У преводу наш народ презире слабе вође. Наш народ жели јаког вођу, или да му се поклони или да може да га псује и проклиње.
Треба још много векова да прође да ми мало рационалније размишљамо и да нас не ради толико култ личности. Али као што рекох, култ личности нити почиње, нити се завршева са Вучићем.
