Ko je izmislio Balkan? (nastavak)

[Mrkalj]

Nastavak sa stranice: https://forum.krstarica.com/threads/ko-je-izmislio-balkan.366104/page-14#post-35747241

Cosmographie in four Books. Containing the chorographie and historie of the whole world, and all the principal kingdoms, provinces, seas, and isles thereof ... With an ... index, etc. (The 5th edition, corrected&inlarged by the author.) [With maps.] MS. notes, Том 2​

Peter HEYLYN
Anne Seile; sold, 1668

 

[Боб]

довољно је рећи да га староседеоци никад нису тако звали, балкан је окупаторски назив

 

[GrdobanS]

Zli Schwabo, a ko bi pa drugi.

 

[Van_Helsing]

А како га зову староседеоци?

 

[Mrkalj]

А како га зову староседеоци?

Stari izraz Hlm odakle Helm naziv je Stare planine. Samo poluostrvo se zvalo Srpsko tropolje, ako se ne varam.

 

[dixieland]

Ček Mrkalj prevedi , ne znam jezik, ali znam da je Šešelj našao tu neku originalnu starogrčku mapu Srbije i nije pogrešio.
Čak je malo i smanjio .

 

[Mrkalj]

 

[ZabranjeniLegenda]

довољно је рећи да га староседеоци никад нису тако звали, балкан је окупаторски назив

Pa ko rece da si starosedilac?

 

[Боб]

Pa ko rece da si starosedilac?

не, н'о си ти, козиебе са кавказа

 

[fanstebre]

Stari izraz Hlm odakle Helm naziv je Stare planine. Samo poluostrvo se zvalo Srpsko tropolje, ako se ne varam.

Управо је највероватнији староседелачки назив био Хлм, а пошто странци нису могли то да изговоре настао је Хаемус у латинском, Хаимoс у грчком, а у некој свежијој српској варијанти је то Хум јер смо у новој ери подлегли утицају грчког и латинског па се Хлм нама вратио као Хум. Хелм је неки новији назив или боље рећи компромис између староседелачког, новосрпског и осталих изговора народа које данас знамо као словенске. Намерно кажем новосрпски јер ми данас би имали потешкоће да се споразумемо са Србима средњег века. Језик и писмо су жива материја које еволуирају али неке основе остају исте те се континуитет итекако може пратити кроз више хиљада година.

И ако већ неко хоће да цитира Деретића нека то ради кроз књиге како би било најпоштеније јер Деретић је у јавности причао доста тога што и није ставио у књиге или бар није дословно, имао је неки занос и слободу да кроз јавне наступе представи нека своја лична интерпретирања каква није хтео, у недостатку правих аргумената, да представи кроз књиге. Са те стране је био поштен и величина његових открића се неће схватити у нашем времену него много касније.