Pa, to traje već godinama, kao da moj život prolazi pored mene, ja sam u tom nekom ribljem iskejpizmu... Nekako, kao da gledam sa strane... Imala sam čak i taj momenat javnih emocija, i čerečenja kao da sam u rialitiju... Gde su se moje emocije koristile za zabavu mnogih... I moja ljubavna priča je bila zabava mnogih. Nije bilo podsmevanja, nego prosto su svi mislili da imaju pravo da komentarišu moj unutrašnji život, jer je zbog nekog drugog on postao javan, i ta publika se unela u priču... Tako da to je Venera u Lavu u 12. odradila svoje... Osetila sam i prijatne strane toga, omiljenost, i tako neke stvari, ali i negativne, gde te proždere nepoznati svet... I komentariše tvoje emocije bezosećajno, i bez obzira...
To vezano za ljubavni život je počelo kad je Neptun počeo da mi opozicionira SUnce i Asc, to traje već par godina, i još uvek me drži... Dosta sam posle svega toga naučila da se povlačim i postala sam jako oprezna koga puštam da mi se približi. Nekako kao da sam izašla iz rialitija, i sad mi treba mir, negde u šumi, gde nema civilizacije... Neptun mi pravi opoziciju, i totalno ne vidim smisao u vezama klasičnim, i pogubljena sam dosta, i nekako koliko god da sam tu u komunikaciji, ipak nisam... Totalno sam otuđena... Kao zaronjena duboko 20 000 milja pod morem... I čujem glasove sa površine jedva...
Ne znam više ni šta sam htela da ti kažem...
Ali da, ta riblja dominacija u mojoj karti je zaista počela da se odigrava kada me je Neptun odvalio sa DC-a...
Onda sam skontala da mi je u progresijama te godine kada sam nekako osetila da mi je život počeo da ide naopačke, Merkur krenuo retro (to nije tada kada je Neptun napravio opoziciju, nego ono sa početka kada sam rekla da je nekako u srednjoj, život počeo da mi ode naopačke, i mnoge stvari koje su do tada bile nekako neki moj plan za budućnost, su se promenile). Upravo te godine. Iduće godine kreće direktno, i evo osećam da s epolako budim, kao da sam bila u nekom snu godinama...
Mislim zaista nije da sam nekako, nego... Kao da nemoć neka da se živi život na neki redovan način... Nekako kao da sve što svi lako rade, kod mene nekako totalno pogubljeno.
Ima drugih stvari koje se dešavaju, recimo bila sam više Vaga, sada sam klasični Ovan, (naglašena Vaga, ali SUnce na Asc je prorradilo)... Ali glavna tematika je ova neka nemoć i izgubljenost koja je u pozadini svega u mom životu već godinama... Izgubljenost u vremenu... U prostoru manje...
ALi kao da sam naučila da živim tako, nekako izolovano, iako sam se jedva izolovala od tako gomile... Jer Mesec je u sedmoj u Ribama, prosto neka javnost stalno. Pa mislim da mi sad prija izolacija... Ali mi ne prija nemoć, i to nekako čini mi se preuzimam kontrolu, sa tim akcentom na tom Suncu na Asc.
Znam da sam konfuzno napisala, ali ja naprosto ne znam ni kako da izrazim te neptunovske stvari... Šta god da kažem nekako nije dovoljno... Ne oslikava realnu sliku... Msm, kad bi realnosti uopšte i bilo... Haha...
Navikavam se polako na izolaciju koju sam stvorila u poslednjih godinu recimo, i prevazilazim polako te nemoći.
Ali čini mi se da kao dvanaestak, nikada neću skroz izaći iz te dvanaeste... Čak i kada ponovo budem društvenija, uvek će ona sa mnom ići, kao puž sa kućicom...
- - - - - - - - - -
Znam da me nisi ovo pitala, ali kroz neki primer... Pretpostavljam da ćeš se pronaći dosta kao dvanaestak u tim bolima i emocijama...
Znam kako ti je, tj. ima i kod mene lavljeg, ali i SUnce na Asc... A dvanaestak... Heheh... Uglavnom nam je u karti i postavljena kontradikcija, prepreka, tj. da ono što treba da postignemo, i čemu traba da težimo, nam je nekako onemogućeno, tj. nije lako do toga doći, zbog tih prepreka...
