Književnost - inspiracija za filozofske ideje i obratno

[Timosten]

Posto na pdf Filozofija postoji tema (moja) Filozofija - inspiracija umetnika
mislim da ne bi bilo lose da postoji i tema koja ce se odnositi i na ucesnike
ovog pdf-a.

Filozofska razmišljanja ne moraju imati tipican filozozfski karakter...
Primer toga imamo u delima: Artura Šopenhauera, Fridriha Nicea,
Ralfa Valda Emersona, Anrija Bergsona, Martina Hajdegera, Sartra, Kamija,
Vaska Pope, Ujevica, Raickovica, Crnjanskog itd. Njihova dela nisu filozofska ni
po stilu ni po metodu ni po izrazu, vise su vrsna "literatura",
ali su filozofska po svom celovitom pristupu coveku i svetu, po svom zahvatanju najdubljih
problema covekove egzistencije, koja prevazilaze uske granice bilo koje specijalne
nauke). Prepricao sam i malo prosirio uvod pomenute teme, koji mi se ucinio
prigodan i za temu koju pokrecem.

Malo je filozofa ili osoba koje se na bilo koji nacin "doticu" folozofije odolelo iskusenju
da svoja razmisljanja o pojedninim filozofskim temama pretoce u neku umetnicku formu, bilo da je to
pesma, prica, esej, slika, crtez... Metafizicki elementi mnogih kjnjiževnih dela dala su doprinos i inspirisali mnoge filozofe.
Umentost je uvek bila u zizi interesovanja filozofije, mada je Heraklit tražio da se Homer i Hesiod išibaju i prognaju.
Od Heraklita, Platona, Aristotela..., a zatim do savremenih filozofa umetnost nije prestajala da bude važan
deo filozofskog interesovanja.
Predlazem da na ovoj temi korisnici pdf književnost, naravno, oni koji to zele, postave svoja dela koja su inspirisana
filozofskim idejama ili misle da nose neke filozofske ideje. Mislicete da je pretenciozno, verujte da nije....

Prema tome, izvolite: price, pesme, eseji; razmatranje i traganje za istinom,
težnja i priprema za smrt, tj. priprema za smrt itd. .... kojima ste vi autori,
a smatrate da imaju neku filozofsku nit, ideju ili sl.

 

[Timosten]

Ponavljanje

Kasni je sat,
Svetiljka u tami, misli o mislima,
misli o nevinoj žrtvi, o dubokoj jami,
o zemlji koja dobuje po sanduku,
o razbijenom vodopadu, o zelenom pašnjaku.
Ne može se pobeći od sećanja,
od propadanja, od smrti i truleži.

Ja sam nasleđe,
jabuka je davno zagrižena,
ostao sam bez rebara.
"Jaki uzimaju što mogu, slabi što moraju"*.

U avgustu je zemlja tako topla,
kišne kapi, miris prašine,
njene oči, usne i ruke,
jecaji, raširena bedra.
Naginjem pehar koji mi slučajnost rođenja dade.
Svetlo je jako, uskoro ću oslepeti,
moći ću da se sećam.

Za stid nemam vremena,
strah sam davno preboleo.
Život je opštost i želja,
patnja individualnost slavi.
Znam, nestaću za koji tren,
naga žena, ja među njenim bedrima.

Uzimam darove, otvoram oči, upijam mirise,
cedim sokove, napuštam razum,
čas smrti, dojka među usnama,
u fetus se pretvaram.

Sve je utihnulo, noć sve prekrila,
Nesanica, samoća i omča,
otpor pružam, u krug se vrtim.
Šest nogu, tvrd oklop, ranjiv stomak.
Kao insekt po belom zidu gmižem,
slutim grob u plamenu sveće.

Slavim povratak,
srećan sam što nestajem,
postajem deo misli o mislima,
tuđe strasti će odlučivati o mojoj sudbini.

Vreme je brojanje i tišina,
vreme je nesanica, omča oko vrata,
otpor pružam i omču zatežem,
škripa točkova, izduvni gasovi, buka motora.

Opet je svanulo...

U mojoj glavi misli o mislima,
u mislima želja za suštinom boga.

 

[Direkt]

Lukrecijev spev "O prirodi stvari" se duboko zasniva na epikurejskoj filozofiji, i jedino što razdvaja to delo od toga da bude potpuno filozofsko jeste umetnički karakter koji mu je Lukrecije uneo. Smatram da je upravo tu nađen balans između filozofskog i književnog; jedan od svetlih primera naše književnosti jeste Branko Miljković koji je oživeo Heraklitovu vatru u svojim pesmama
Mislim da filozofija i književnost delaju međusobno, i da ako jedna prevagne u odnosu na drugu, balans se gubi, a uz to i umetnički karakter samog dela.

 

[Nora Barnacle]

Tole, a je l' smemo i mi koji smo manje hrabri (pa ne pišemo ili ne objavljujemo svoja dela) da kažemo gde smo nešto videli i šta o tome mislimo, ili je isključiva namena teme postavljenje autoskih radova?

 

[Timosten]

Tole, a je l' smemo i mi koji smo manje hrabri (pa ne pišemo ili ne objavljujemo svoja dela) da kažemo gde smo nešto videli i šta o tome mislimo, ili je isključiva namena teme postavljenje autoskih radova?

Sve sme, siroka tolerancija, anarhizam u izvornom smislu (ne u tumacenju politike kao bezvlasce, nego sloboda svakog coveka na delanje po svesti i savesti,
protiv svih zabrana i autoriteta).

 

[Nora Barnacle]

Sve sme, siroka tolerancija, anarhizam u izvornom smislu (ne u tumacenju politike kao bezvlasce, nego sloboda svakog coveka na delanje po svesti i savesti,
protiv svih zabrana i autoriteta).

Odlično!
Samo da naoštrim olovku, pa ću početi...od Siorana, na primer.

Jao, rekla sam ti da si Tol. Izvini

 

[Dragoljub69]

O velikoj čežnji
O dušo moja, naučio sam te da kažeš »danas« kao što se kaže »jednom« i »nakad«, i da igraš
kolo svoje u letu preko svakog ovde i tu i tamo. O dušo moja, izbavio sam te iz svih uglova,
iščistio te od sve prašine, paučine, i pomrčine. O dušo moja, sprao sam sa tebe mali stid i
vrlinu sitničarsku, i nagovorio te da naga stojiš pred očima sunčevim. Burom koja se zove
»duh« duhnuo sam po uzburkanim valima tvoga jezera; duvom svojim odgonio sam sve
oblake, zadavio sam čak i dželata koji se zove »greh«. O dušo moja, dao sam ti pravo, da
kažeš Ne kao što to kaže bura, i da kažeš Dâ kao što vedro nebo govori Dâ: mirna kao svetlost
stojiš ti i prolaziš kroz sred odricanja burnih. O dušo moja, dao sam ti natrag slobodu nad
onim što je stvoreno i nad onim što nije stvoreno: i ima li koga još da poznaje, kao što
poznaješ ti, slatko uživanje u onom što će doći?O dušo moja, naučio sam te preziranju, koje
ne dolazi kao što dolazi crvotočina; velikom preziranju, koje je puno ljubavi, i koje najviše
ljubi ono što najviše prezire. O dušo moja, naučio sam te da uveravaš, tako da i sami razlozi
budu uvereni u ono što ti kažeš: kao sunce, koje ume da uveri more da treba da se diže k
njemu u visinu. O dušo moja, skinuo sam s tebe svako pokoravanje, kolenopriklanjanje i
udvaranje; ja sâm nadenuo sam ti ime »prepreka potrebâ«, i »sudbina«. O dušo moja, davao
sam ti nova imena i šarene igračke, nazivao sam te »sudbinom« i »obuhvatom sviju
obuhvataja« i »neraskidnom vezom svega vremena« i »azurnim zvonom«. O dušo moja,
zemaljsko carstvo tvoje pojio sam svakom mudrošću, svim vinima novim, i svim prastarim
jakim vinima mudrosti. O dušo moja, oblivao sam te svakim suncem i svakom noći i svakim
ćutanjem i svakom čežnjom: – tako da si mi rasla kao čokot vinove loze. O dušo moja,
prebogata i teška stojiš ti sad, kao čokot vinove loze sa nabreklim vimenirna, i nabubrelim
mrko-zlatnim grozdovima: – – nabubrenim i pogurenim usled sreće tvoje, očekujući u
izobilju, i sramežljiva još sa čekanja svoga. O dušo moja, nema nigde više duše koja bi bila
punija ljubavi, i koja bi mogla više da zahvati i više da obuhvati! Gde su još budućnost i
prošlost bliže jedna drugoj nego u tebe? O dušo moja, sve sam tebi dao, i dajući tebi moje se
ruke isprazniše: – a sad! Sad se ti okrećeš meni, i kažeš mi s osmehom a tako tužno: »Ko od
nas dvoje treba da kaže hvala? – – zar ne treba onaj koji daje da kaže hvala onome koji je
primio, zato što je primio? Zar nije davanje potreba za davanjem? Zar nije primanje –
primanje iz sažaljenja?« – O dušo moja, ja razumem tužni osmeh tvoj: prebogatstvo tvoje
pruža sad ruke pune čežnje! Obilje tvoje baca poglede preko burnih mora tražeći i
iščekujući; čežnja preobilja ogleda se u osmehu nebesnih očiju tvojih! I odista, o dušo moja!
Ko bi mogao da vidi osmeh tvoj a da se ne topi u suzama? I sami anđeli tope se u suzama od
predobrote osmeha tvog. Dobrota i predobrota tvoja neće da tuguju i da plaču: pa ipak, dušo
moja, čezne osmeh tvoj za suzama, i uzdrhtala usta tvoja za jecanjem. »Zar nije svako
plakanje tugovanje? A svako tugovanje optuživanje?« Tako govoriš ti sama u sebi, i stoga se
ti, o dušo moja, radije osmehuješ nego što bi izlila jad svoj; – u groznim suzama izlila jad svoj
nad obiljem svojim nad svom žudi čokota za vinogradarem i za nožem njegovim! Ali, ako
nećeš da plačeš, i da isplačeš purpurnu žalost svoju, onda ćeš morati da pevaš, o dušo moja! –
Pogle, ja se smešim i sâm dok ti ovo govorim: – da pevaš, pevom gromoglasnim, dok ne
zamuknu sva mora, da bi slušala čežnju tvoju, – – dok se na tihim rastuženim od čežnje
morima ne pojavi čun, zlatno čudo, oko čijeg zlata skakuću sve dobre zle čudnovate tvarke: –
– i mnoge velike i male ptice, i zverinje, i sve što ima čudnovate noge, da može trčati po
ljubičastim stazama, – – ka zlatnome čudu, svojevoljnom čunu, i ka gospodaru njegovu, a to
je vinogradar, koji čeka sa nožem od dijamanata u ruci, – – tvoj veliki spasilac, o dušo moja,
bezimeni – kome će tek pesme budućnosti ime nadenuti! I odista, već odiše dah tvoj pesmama
budućnosti, – – već si usplamtela i sanjaš, već piješ žedno iz svih bunara utehe punih dubokih
odjeka, već počiva tuga tvoja u blaženstvu pesama budućnosti! O dušo moja, evo sam ti sve
dao, i poslednje što sam još imao, i dajući ti isprazniše se sve ruke moje: – to što sam ti rekao
da pevaš, eto, to je bilo poslednje što sam još imao! Što sam ti rekao da pevaš, reci sad samo,
reci: ko od nas treba sad – da kaže hvala? – Ali neka, bolje je: pevaj ti samo, pevaj, o dušo
moja! A ostavi mene da zahvaljujem! –
Tako je govorio Zaratustra.
Fridrih Niče

 

[LJILJA MMM]

TRČANJE DO SVENUĆA



Ova ruža, zar nije kao život?
Krug u krugu i sve u krugu
podješ iz centra stvoren iz strasti
trčiš i trčiš krugove svoje
nekad su lepi, nekad su ružni
i sve su veći krugovi ludi
dok trkač te drugi il' ljubi il' sudi.
Staze su sve duže a snage sve manje
al' zato osećaj raste li raste
zamenjuje snagu, vreme i moć.
Na dugim stazama odluta pogled
u nešto lepo da skrije umor
dodir i reč odmore dušu
zagrljaj dragi obasja tugu
osećaj tada dertove zdrobi.
Važno je samo
dok trčiš u krugu
da ima ko da te voli,
da imaš i ti koga da voliš,
pa makar bio prijatelj samo
osećaj je ono što imamo da damo
dok ka svenuću trčimo lagano.




PS Dobro jutro blogeri.......ajd sad na trčanje.....šta krugova još ima bog te ...a lepa je ruža, jel' da?..

 

[Shade]

 

[Dragoljub69]

"Vreme prošlo u sadašnjem bez budućeg..." ...i bez tzv.trajanja!
Ova filozofska ,jednostavna i nadasve sasvim realna kontemplacija iziskuje
izbacivanje (t)vremena iz fizike! Tada imamo bezvremenu,kvantnu promenu
pozicije,shvatamo da je kretanje naše mešanje senzacija sa našim sećanjem
na prethodne pozicije...
Još se niko nije "drznuo" da ovu jasnu istinu "prevede" u sve nauke! Ni
u kvantnoj fizici,u kojoj su Njutnovi zakoni još uvek prisutni i stvaraju konfuziju!
Teorija relativnosti nam je teško shvatljiva jer se u njoj ne radi o priraštaju
vremena (sećanja!),već narastanju sila poremećaja postojanja!
Kakva revolucija nam u naukama predstoji-promena shvatanja iz korena!
(Inspirisano filmom o Leti Shade)

 

[Shade]

Misao je zajednički činilac čitavog čovečanstva.

A šta je misao?
Misao je sećanje.

Čega se sećamo?
Sećamo se znanja.

Kako stičemo znanje?
Znamo na osnovu iskustva.

Pošto je misao sećanje na znanje, a znanje je nepotpuno ili nesavršeno,
sledi i da je naša misao nesavršena.
Kako je naše delovanje posledica misli, to je i ono podjednako nesavršeno.

Podsetio me Dragoljub na Krišnamurtija:

shvatamo da je kretanje naše mešanje senzacija sa našim sećanjem
na prethodne pozicije...

 

[Dragoljub69]

Podsetio me Dragoljub na Krišnamurtija:

Moj učenik u prethodnoj inkarnaciji...
Koliko puta samo sam mislio da sam prvi otkrio nešto,a ono istovremeno se pojavi,
a,priznajem,bilo je da već poodavno već neko...
Poslednje mi je da gravitacija zagreva zvezde i planete i da tako još Zemlja ima istopljeno
jezgro.Inače je trebala za 4 milijarde godina hiljadu puta ohladiti što se same fizike tiče!
Početkom proleća su otkriveni gravitacioni talasi (na Antartiku izmereni mikrotalasi gravitacije)
i sad samo očekujem kad će izmeriti fluks i zagrevanje "trenjem" tj.indukcijom!
Ovo o vremenu i Niče tvrdio!
Svako otkriće treba da je svima dostupno jer je samo pitanje ko će nešto otkriti,ali da će neko-to je sigurno!
Tako da...

 

[Shade]

Svako otkriće treba da je svima dostupno jer je samo pitanje ko će nešto otkriti,ali da će neko-to je sigurno!
Tako da...

Dobro došao u klub.
Vidim, popularna ova GNU/Open Source filosofija: znanje pripada čitavom čovečanstvu.

 

[Dragoljub69]

Dobro došao u klub.
Vidim, popularna ova GNU/Open Source filosofija: znanje pripada čitavom čovečanstvu.

Konačno se shvata da mi samo produžavamo gde su pre nas zastali...Te da zasluge nisu toliko naše
koliko svih koji su nam prethodili...

 

[*BILJA*]

Konačno se shvata da mi samo produžavamo gde su pre nas zastali...Te da zasluge nisu toliko naše
koliko svih koji su nam prethodili...

Sad mi se čini da sam JA zalutala ovde

Jesam li na Knjizevnosti ili Filozofiji, ili gde sam?

Sto baš filozofija? Zasto ne psihologija? Istorija? Drzava? Naucna fantastika) Nacionalna (ne mislim na nacionalisticku, mada ima i toga)? Koje su osnovne podele u Knjizevnosti? Gde je Epika? Lirika?
Grubo receno, knjizevnost delimo na narodnu i umetnicku.

Onda se one dele, pa se dele, pa se...

Zar nisu Markes recimo a Orvel (da ne pominjem druge) pisali o realnom stanju u svojim drzavama?
Zar ne postoji knjizevnost usko vezana za teologiju, i ne znam vise koji zanr da spomenem?!
Zar Čehov nije bio najbolji psiholog u knjizevnosti? Bolji po mom misljenju ne postoji. Takva duševna stanja svojih likova samo je on mogao da opiše, da vecito igra na tankoj zici koja ga je delila od patetike a nikad ne sklizne preko nje? No, nebitno...

Pomenula sam naucnu fantastiku, ni to nije bas dolazilo samo iz mašte pisca, i oni su je pronalazili na neki nacin u realnom zivotu, naravno da su ga spretno uklopili u fantastiku itd.itd.

Zar ne postoji rat (nazalost) kao inspiracija mnogih pisaca, pa tzv. zenska knjizevnost, zar nije skoro svaka grana umetnosti posluzila mnogim piscima da je obrade u svojim delima, recimo slikarstvo, da ne sirim dalje), ali, ovde nema takvih tema. Nema.
Zasto nema?
Pojma nemam, ali ako zazivi filozofija, a hoce, vidi se iz aviona, onda za ostalima sto nabrojah nema potrebe!
Šteta

 

[Shade]

Sad mi se čini da sam JA zalutala ovde

Jesam li na Knjizevnosti ili Filozofiji, ili gde sam?

Sto baš filozofija? Zasto ne psihologija? Istorija? Drzava? Naucna fantastika) Nacionalna (ne mislim na nacionalisticku, mada ima i toga)? Koje su osnovne podele u Knjizevnosti? Gde je Epika? Lirika?
Grubo receno, knjizevnost delimo na narodnu i umetnicku.

Onda se one dele, pa se dele, pa se...

Zar nisu Markes recimo a Orvel (da ne pominjem druge) pisali o realnom stanju u svojim drzavama?
Zar ne postoji knjizevnost usko vezana za teologiju, i ne znam vise koji zanr da spomenem?!
Zar Čehov nije bio najbolji psiholog u knjizevnosti? Bolji po mom misljenju ne postoji. Takva duševna stanja svojih likova samo je on mogao da opiše, da vecito igra na tankoj zici koja ga je delila od patetike a nikad ne sklizne preko nje? No, nebitno...

Pomenula sam naucnu fantastiku, ni to nije bas dolazilo samo iz mašte pisca, i oni su je pronalazili na neki nacin u realnom zivotu, naravno da su ga spretno uklopili u fantastiku itd.itd.

Zar ne postoji rat (nazalost) kao inspiracija mnogih pisaca, pa tzv. zenska knjizevnost, zar nije skoro svaka grana umetnosti posluzila mnogim piscima da je obrade u svojim delima, recimo slikarstvo, da ne sirim dalje), ali, ovde nema takvih tema. Nema.
Zasto nema?
Pojma nemam, ali ako zazivi filozofija, a hoce, vidi se iz aviona, onda za ostalima sto nabrojah nema potrebe!
Šteta

Nisi promašila pdf, na pravom si mestu. Ova tema je replika iste takve (slične zapravo) koja postoji na pdf-u Filozofija.
Bila je jako popularna i ljudi su kačili svoje radove, a filozofima nije smetalo što im se književnost ušunjala na teritoriju.
Filozofske ideje - inspiracija umetnika

Vidiš, dala si dobru ideju, možeš da otvoriš temu o naukama koje inspirišu književnost (budući da filosofija nije nauka.)

 

[Dragoljub69]

Sad mi se čini da sam JA zalutala ovde

Jesam li na Knjizevnosti ili Filozofiji, ili gde sam?

Sto baš filozofija?

Jer ne moš dobiti Nobelovu za filozofiju,a za književnost-nema problema!

 

[Timosten]

Ja sam zalutao gde god odem ili dodjem pa nikem nista, niko se ne potresa.

 

[Dragoljub69]

Ja sam zalutao gde god odem ili dodjem pa nikem nista, niko se ne potresa.

Čuti i piši,ako oš Nobela...Ša misliš -to pada s neba?
Viš kako ja...

 

[*BILJA*]

Nisi promašila pdf, na pravom si mestu. Ova tema je replika iste takve (slične zapravo) koja postoji na pdf-u Filozofija.
Bila je jako popularna i ljudi su kačili svoje radove, a filozofima nije smetalo što im se književnost ušunjala na teritoriju.
Filozofske ideje - inspiracija umetnika

Vidiš, dala si dobru ideju, možeš da otvoriš temu o naukama koje inspirišu književnost (budući da filosofija nije nauka.)

Mozda nije u pravom smislu te reci, ali jeste ili moze da bude deo svake nauke, zavisi koliko su naucnici slobodna bica, a valjda jesu.
Da se napravi neki most recimo, potrebno je strucno znanje i sve sto se pod tim podrazumeva. Filozof nije obavezan da pravi most niti to cini, ali moze da se usredsredi na neki autobus koji ce tim mostom prelaziti reku i da se upita gde vodi taj autobus, zasto, da li je pravac dobar, ko sedi u autobusu, je li svojom voljom tu, da li bi i ne znam sta sve ne...

Knjizevnost je bukvalno umetnost reči, tema: Čovek i njegov svet, boji ga svim bojama, slikovito, emotivno, harmonicno, disharmonicno,maštovito, figurativno, ogorceno, itd..itd.

U svakom slucaju, ja sam zelela samo da skrenem paznju koliko mnogo toga moze ovde da se piše, da bude "šarenoliko" (ne kičerajski) zanimljivo, edkukativno, a teme ne otvaram ima vec dve godine. Nigde i nikad vise. Ne bih da obrazlazem, ali u redu je, dobila sam odgovor, hvala

P.S. Vidi, ja sam uzela danas jedan "romančic" čisto da se zabavim i malo opustim (Prva noc -"Ispricacu ti pricu o sebi pa jutro sta donese), a ispredana sam,načisto

 

[LJILJA MMM]

el mogu ja o ekonomiji i književnosti?

 

[*BILJA*]

Ja sam zalutao gde god odem ili dodjem pa nikem nista, niko se ne potresa.

Isti slucaj, ali za razliku od tebe ja nisam imuna na to.
Mada, sve vise postajem, polako-postaje mi svejedno...
Nista licno, veruj mi..

 

[Shade]

el mogu ja o ekonomiji i književnosti?

Ne možeš sad, moraš da pišeš priču za konkurs, a posle ćemo da vidimo.

 

[LJILJA MMM]

Ne možeš sad, moraš da pišeš priču za konkurs, a posle ćemo da vidimo.

a el se računa što sam napisala pesmičicu za blogić?

 

[*BILJA*]

Postoje romani koji se bave ekonomijom, mozes da otkrijes mahinacije za koje znas, da pises o poreklu moci pojedinca ili grupe ili drzave, o uzrocima siromastva pojedinca, grupe ili drzave. Za tako nesto ti je potrebno iskustvo i hrabrost, pa ako to imas, sto da ne?
Sad ti je trenutno zabranjeno od strane moderatora dok ne napises prozni sastav NOĆ, posle toga mozes da napsies MOĆ ili NEMOĆ ili oboje, zavisi..