- Poruka
- 13.394
Dakle, koliko ima knjizevnih stilova, ne po nazivu vec po formaciji i strukturi knjizevnog pripovedanja.
Evo ja da pocnem pa vi recite cega sve tu ima.
Govorila si govor pogledom, ocima crnim poput uglja.
Govorila si govor vidom usana rumenih boje jabuka.
Citaoce zaista, i jeste. Govorih joj tad, pricalo se, govorilo i pamgilo kako je tog dana sada on u odvaznosti oficirske duznosti, mogucno, neizostavno sa par reci o njima da peozborim.
Bila je buducnost graditeljima dvorca zmajeva u znaku tog meseca malog medveda sazvezdja izrecena.
Za vreme prvih olimpijiskih igara, dvorac zmajeva okupljao je vise stotina bica i sa drugih-ne samo planeta vec i galaksija.
Njih dvoje sa zemlje ali ona je izgledala kao da je sa marsa pala, tako je delovala, moj citaoce junak bijase jos vitez okruglog stola na dvorcu zmajeva.
Secam se dakle da mi je Filon te veceri predlozio d aupravo i pocnem sa pisanjem o njima dvoma, o da, citaoce, prica se zasnivala po iistinitim junacima, ispricacu vam sve o njima dvoma.
Radio sam kasno posle podne, kad je zazvonio telefon i moj dobri prijatelj takodje i urednik casopisa kelodion me je pozvao i rekao da zeli da napisem nesto o njima i da bi to bila zaista senzualna prica.
Dakle da krenem.
Dvorac bese star, svaki kamencic tvorevina trajna, bese isklesan od ljudi kamen po kamen.
Sada je dosla do drvenih vrata napravljenih od kaucuka ofarbanog svetlo tirkiznog sjaja, na kvaci i zvonu bese grb od poluzlatnog zmaja, grb bese okrugao sa tri kruga, unutar svakog kruga visilla je uzrecica slavnog predka 'za hrabrost i junashstvo za red Zmaja' ispisana pismom davnim, cirilicnim, od vestog umetnika kineza i njegove kaligrafije, pa sve do centra grba gde je sjaj bledeo zlatni u srebrnkasto morski talas boja.
Njen izraz lica tog jutra kad aje dosla do vrata izgledao je porazavajuci, imala je dvoje ociju takvih i takvih, nos takav takav, i usta takva samo takva. Oci behu u takvoci, nos takav, a usta ne behu i takva i takva.
Culo te noci Lulo, mocni Lolu gospodar i veoma bodar, bar oboma i itd itd.
Evo ja da pocnem pa vi recite cega sve tu ima.
Govorila si govor pogledom, ocima crnim poput uglja.
Govorila si govor vidom usana rumenih boje jabuka.
Citaoce zaista, i jeste. Govorih joj tad, pricalo se, govorilo i pamgilo kako je tog dana sada on u odvaznosti oficirske duznosti, mogucno, neizostavno sa par reci o njima da peozborim.
Bila je buducnost graditeljima dvorca zmajeva u znaku tog meseca malog medveda sazvezdja izrecena.
Za vreme prvih olimpijiskih igara, dvorac zmajeva okupljao je vise stotina bica i sa drugih-ne samo planeta vec i galaksija.
Njih dvoje sa zemlje ali ona je izgledala kao da je sa marsa pala, tako je delovala, moj citaoce junak bijase jos vitez okruglog stola na dvorcu zmajeva.
Secam se dakle da mi je Filon te veceri predlozio d aupravo i pocnem sa pisanjem o njima dvoma, o da, citaoce, prica se zasnivala po iistinitim junacima, ispricacu vam sve o njima dvoma.
Radio sam kasno posle podne, kad je zazvonio telefon i moj dobri prijatelj takodje i urednik casopisa kelodion me je pozvao i rekao da zeli da napisem nesto o njima i da bi to bila zaista senzualna prica.
Dakle da krenem.
Dvorac bese star, svaki kamencic tvorevina trajna, bese isklesan od ljudi kamen po kamen.
Sada je dosla do drvenih vrata napravljenih od kaucuka ofarbanog svetlo tirkiznog sjaja, na kvaci i zvonu bese grb od poluzlatnog zmaja, grb bese okrugao sa tri kruga, unutar svakog kruga visilla je uzrecica slavnog predka 'za hrabrost i junashstvo za red Zmaja' ispisana pismom davnim, cirilicnim, od vestog umetnika kineza i njegove kaligrafije, pa sve do centra grba gde je sjaj bledeo zlatni u srebrnkasto morski talas boja.
Njen izraz lica tog jutra kad aje dosla do vrata izgledao je porazavajuci, imala je dvoje ociju takvih i takvih, nos takav takav, i usta takva samo takva. Oci behu u takvoci, nos takav, a usta ne behu i takva i takva.
Culo te noci Lulo, mocni Lolu gospodar i veoma bodar, bar oboma i itd itd.
