Književne anegdote

Pisac Stevan Sremac bio je u društvu u kom se poveo i razgovor o porezu. Neko vreme je slušao razgovor, a zatim se i on uključio:

- "Mislim da bi od svih poreza najunosniji bio onaj na žensku lepotu."
- "Kako to?"
- "Jer bi ga svaka žena sa oduševljenjem plaćala."

:D
 
Poslednja izmena:
Džordž Bernard Šo, koji je bio jako mršav, i pisac Džilbert Česterston, koji je bio neobično debeo čovek, u svakoj prilici su izazivali jedan drugoga.
Jednog dana reče Česterston Bernardu:

- "Kad god vas čovek pogleda pomislio bi da u ovoj zemlji vlada glad!"
- "A kad čovek pogleda vas, pomislio bi da ste za to krivi vi!" - uzvratio je Šo.


:klap:
 
Jednom Puškin i Gogolj izašli na dvoboj. Puškin veli:
- Ti prvi pucaj!
- Zašto ti? Ne, ja!
- Ah, ja? Ne, ti!
Tako da nije ni došlo do dvoboja.

(5)
Sedi Puškin u svojoj sobi i razmišlja: "U redu, ja sam genije. Gogolj je takoðe genije. Ali i Tolstoj je genije, i Dostojevski, pokoj mu duši, takoðe genije! Pa gde je tome kraj?" I tu je prièi kraj.

(6)
Lav Tolstoj veoma je voleo decu. Jednom šetao Tverskim bulevarom, kad, ispred njega ispade Puškin. Kao što je poznato, Puškin je bio niskog rasta. "Naravno, ovaj više nije dete, pre æe biti da je deèak" - pomisli Lav Tolstoj. - "Ali svejedno, stiæi æu ga i pomilovati po glavi." I potrèa da sustigne Puškina. A Puškin, koji nije znao šta Tolstoj namerava, uhvati maglu. Bežeæi pored pozornika, on ga uzbuni tom nepriliènom jurnjavom na javnom mestu, te gorepomenuti pandur nagne za njim s ciljem da ga zaustavi. Posle je zapadna štampa pisala da se u Rusiji književnici podvrgavaju progonu od strane vlasti.

(7)
Jednom Ljermontov kupio jabuke, došao na Tverski bulevar i stao da nudi njima prisutne dame. Sve su one uzimale i govorile: "Mersi." Kad je prišla Natalija Nikolajevna sa sestrom Aleksandrinom, on je od uzbuðenja tako uzdrhtao, da mu je jabuka pala pod njene noge (Nat. Nik., a ne Aleks.). Jedno psetance zgrabi jabuku i nagne da beži. Aleksandrina, naravno, pojuri za njim.

Ostali su nasamo - po prvi put u životu. (Ljermon., naravno, s Nat. Nik., a ne Aleks. sa psetancetom.) Osim toga, ona ga (Aleks.) nije uhvatila.
 
У оно доба познати писци унајмљивали су под старе дане млађе писце да раде (пишу) уместо њих. Ти млађи писци звали су се „црнци“. Тако је и Александар Дима имао свог „црнца“. Али једног дана јави му издавач часописа (у коме је Димина најновија књига објављивана у наставцима) да му није стигла наредна глава, планирана за следећи број часописа. Дима оде код свог „црнца“ да види шта се догађа, али испостави се да ни „црнац“ нема појма о томе: и „црнац“ је имао свог „црнца“ (још млађег писца) који је, у ствари, писао све то. Тај се „црнчев црнац“ био разболео па није успео да напише наредни наставак књиге.
:lol:
 
Čuveni satiričar, dramski i prozni pisac, slavni Irac Džo Bernard Šo povjerio je jedanput mladom novinaru nekoliko podataka o svom budućem djelu, a zatim mu reče:

- Ispričat ću vam i sadržaj komedije koju sam upravo napisao. Evo ovako.

Prvi čin. Muž pita: «Da li me voliš?» Žena odgovara: «Obožavam te!»

Drugi čin. Muž pita: «Da li me voliš?» Žena odgovara: «Obožavam te!»

Treći čin. Muž pita: «Da li me voliš?» Žena odgovara: «Obožavam te!»

Zavjesa.

- Veoma interesantno! – uzviknu zbunjeni mladi novinar. – Ali, molim vas, uz izvinjenje što vas pitam, objasnite mi gdje vam je tu - zaplet?

- Zaplet?! – reče Šo. – Zaplet je u tome što u sva tri čina glumi jedna te ista žena, dok je u svakom od ta tri čina – drugi muškarac, drugi muž!
 
ASKARTE

Piter Askarte je napisao i dao u štampu svoj prvi roman. Ali, kupaca romana nije bilo. Neprekidno je razmišljao šta da uradi kako bi prodao štampane primjerke knjige. Najednom mu sinu ideja – dao je oglas u novine narednog sadržaja: Milioner, visok, elegantan, obrazovan, muzičar, rado bi se oženio s gospođicom koja bi bila u svemu slična junakinji romana “Ljubav je pobijedila” koji je napisao Piter Askarte.
Roman je ubrzo rasprodan.
 
Jovica Aćin je kao srednjoškolac napisao pismeni rad u kome govori o prvom seksualnom iskustvu izmedju jednog dečaka i devojčice,to se toliko svidelo njegovoj profesorici da mu je dala najveću ocenu,ali je bila sigurna da je imao seksualni odnos sa nekom devojkom te ga je prijavila skolskom odboru i predložila ga za predisključenje.Tako je jos na početku književne karijere doživeo pisanje istovremeno kao nagradu i kao kaznu.
 
DŽOZEF ADISON
Pisac je svojevremeno pozajmio svom prijatelju, Templu Stanganu, veću sumu novca, a ovaj, pošto je novac primio počeo je da se, kao neki slabić, slaže sa svime što Adison kaže. Prestao je da se, kao pre, raspravlja. Taj odnos se ponavljao iz nedelje u nedelju, na Adisonovo veliko nezadovoljstvo, dok jednog dana više nije mogao da izdrži, pa se izleteo:
"Do vraga, čoveče, ili mi se suprotstavi.
 
Jedan mladi pisac jadao se Marku Tvenu kako nema više povjerenja u svoj književni dar.
“Da li se vama ikada desilo da se tako osjećate?”, upitao je slavnog pisca.

“Da”, rekao je Tven. “Jednom mi se, poslije već petnaest godina pisanja, iznenada javilo osjećanje da sam potpuno lišen književnog dara.”

“Pa šta ste onda uradili? Prestali ste da pišete?!

“Ne. Nisam mogao. Već sam bio slavan.”
 
Grof Rajevski upita Tolstoja:
“Lave Nikolajeviču, kako da znam da postoji Bog?”

Tolstoj uzvrati: “Sergeje Rajevski, ti si naučnik
i gledao si kroz mikroskop?”

“Da” – reče grof.

Tolstoj: “Jesi li se ikada zapitao
zna li onaj mikrob, da li ti postojiš?!”
 
MARK TVEN

Jednom je bio pozvan na ručak kod jedne porodice
koja je mnogo držala do forme. Kada je prinio
ustima prvu kašiku supe i srknuo, opekao je
jezik i ispljunuo supu iz usta i ispustio kašiku u tanjir.
Svi prisutni za stolom pogledali su ga zgranuto,
ali Tven se nije zbunio:

- Vidite, sad imate priliku da utvrdite kakva je
razlika između inteligentnog čovjeka i budale.
Budala bi progutala
ovu kašiku vrele supe i ne bi ništa rekla.
 
Volter je neko vrijeme proveo na dvoru pruskog kralja Fridriha.
Jednom je s kraljem krenuo na rijeku na veslanje.
Kada su stupili u čamac Volter primjeti da u čamac
ulazi voda i naglo skoči na obalu. Kralj, koji je ostao u čamcu,
s osmijehom reče:

- Zar se toliko bojite smrti?

- Naravno da se bojim, na svijetu je mnogo kraljeva,
ali je samo jedan Volter.
 
BERNARD ŠO



Mlada, lijepa glumica pisala je Šou pismo u kojem je izrazila želju da s njim ima dijete koje bi po njenom mišljenju bilo izvanredno, jer bi naslijedilo njenu ljepotu i piščevu duhovitost. Šo je međutim vrati u stvarnost jednom jedinom rečenicom:

- A šta ako dijete bude glupo kao vi, a lijepo kao ja?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top