U bivšoj firmi jedna koleginica je tražila da je premeste u drugu kancelariju jer nije od mene mogla da radi, mnogo se smejala...Hvala ti što se nisi naljutio jer nisi znao što se smejem.. A stvarno si me nasmejao i mnogo mi to znači.
Pozove mene šef i kaže mi “slušaj moraš malo da se uozbiljiš, zaposleni ne mogu da rade od tebe, stalno nešto izvaljuješ”. Ja kažem, ok nema problema…
od sledećeg dana ja samo ujutru kad dodjem “dobro jutro” i kad krenem kući “dovidjenja” i to je to. Posle 10ak dana zove me šef opet, kaže, šta ti je, žale se ljudi da samo ćutiš? Ja kažem “pa tražili ste da budem ozbiljan?” A Šef meni, pa da ali ne moraš da ćutiš ceo dan. E pa reko ja ne mogu i da pričam i da budem ozbiljan, ako hoćete da budem ozbiljan onda moram da ćutim. I više se ne sećam šta je bilo posle… a nije ni bitno.
piše mi pjesme, šalje mi srca... ponekad mi pošalje i klepe... to kad napravi, kad ne napravi onda samo srca... Dobra je Zemina...
