- Poruka
- 17.095
Pored Frojda, koji je otkrio individualno nesvesno i Junga, koji je otkrio kolektivno nesvesno, Leopold Sondi je 1937. godine otkrio
i eksperimentalno dokazao postojanje trećeg nesvesnog sloja – familijarnog nesvesnog, na čemu je zasnovao svoju šikzal-analizu.
Reč je o analizi sudbine, koja za Sondija nije mistična sila, već medicinski i dubinsko-psihološki problem.
"Kainov kompleks“ spada u jedno od važnijih Sondijevih otkrića. Dok "Edipov kompleks" nastaje u trouglu majka – sin – otac, a
odlikuje ga ljubav prema majci i ubilačke ideje usmerene ka ocu, Kainov kompleks nastaje u trouglu otac – sin – brat, a karakterišu
ga ljubav prema ocu i ubilačke ideje usmerene ka bratu. Pri tome, Kaina bitno određuju ljutnja, mržnja, zavist, ljubomora, bes, prevara,
lukavstvo, želja za osvetom i snažan nagon za posedovanjem.
Jednostavnim načinom izlaganja, koji je zanimljiv ne samo za stručnjake već i za obrazovane laike, u knjizi "Kainov kompleks" Sondi
govori o različitim oblicima manifestovanja zla, odnosno o Kainu kriminalcu, ratnom zločincu, ubici, piromanu, hipohondru i samoubici
(koji ubilačke ideje usmerava ka sebi), neurotičaru, otuđenom čoveku, ali i o Kainu običnom čoveku među nama...
Sondi ipak naglašava da svaki čovek u sebi nosi pra-spremnost i sposobnost za bratoubistvo, što se najočitije vidi u svetskoj istoriji.
„Najveći deo istorije sveta čini večita priča o Kainu koja se ponavlja“, ističe Sondi. Jer, „Kain ni u najmanjoj meri nije odustao od svoje
delatnosti, ubijanja“, samo je razvio nove vidove i tehnike kamufliranja.
Sondi nema iluziju da i u budućnosti neće biti tako, ali istovremeno podseća i da pored Kaina, koji krši zakon, postoji i Mojsije, koji je
zakonodavac. Obojica su, naime, ubice, s tim što je Kain ubio svog brata Avelja iz ljubomore, ne kajući se kasnije zbog svog čina, dok
je Mojsije u afektu ubio Egipćanina, da bi potom sâm doneo zakon protiv ubijanja. Mojsije se, dakle, krije u svakom Kainu, zbog čega
Sondi smatra da je ipak moguće, istina veoma retko i natčovečanskim naporom preokrenuti zlo u dobro, odnosno ubilačke ideje u ideje
o pravičnosti.
Istoričar to opisuje ovako:
„Pleme se bori protiv plemena, selo protiv
grada, vitez protiv građanina, knez protiv crkve i plemstva,
vernik protiv nevernika, narod kulture protiv naroda prirode,
nacija protiv ugnjetača, kontinent protiv morskih sila,
konfederacije protiv centralizovane države, sistemi svetskih
država protiv želje za vladanjem svetom, ali i seljaci protiv
veleposednika, građani protiv privilegovanih, liberali pro-
tiv birokratije, parlamentarci protiv krune, pacifisti protiv
militarizma, radnik protiv kapitala, terorista protiv većine,
anarhista protiv idolatrije države“...
Ali Kain nije nosilac samo ubilačkih ideja. On nema u sebi
samo ljutnju i mržnju, bes i osvetu, zavist i ljubomoru koje
iznenada, naglo oslobađa, nalik eksploziji; Kain bezgranično
teži i dobiti. On želi da poseduje sve što ima vrednost i
da umnoži svoju moć kroz sve što poseduje, kroz sve što
je on sâm.
Kain nastavlja da vlada. On upravlja pojedincem od kolevke
do groba, a svetom od kamenog do atomskog doba i budućih
vremena, koja su tek pred nama.
Ilustrovao Bob Živković
Kratka priča o Kainu i Avelju
Avelj i Kain se susretoše posle Aveljeve smrti.
Hodahu pustinjom i prepoznaše se iz daljine, jer obojica behu vrlo visoki.
Braća sedoše na zemlju, založiše vatru i obedovaše.
Ćutahu kako čine umorni ljudi na izmaku dana.
Na nebu se pomaljaše zvezda koja još ne beše dobila ime.
Pri svetlosti plamena Kain primeti na Aveljevom čelu beleg od kamena,
ispusti hleb koji prinosaše ustima i zamoli da mu bude oprošten zločin.
Avelj odgovori:
– Jesi li ti ubio mene ili sam ja ubio tebe? Ne sećam se više; opet smo ovde zajedno, kao nekada.
– Sada znam da si mi istinski oprostio, jer zaboraviti znači oprostiti. I ja ću pokušati da zaboravim.
Avelj reče sporo:
– Tako je. Dok traje griža savesti, traje i krivica.
Horhe Luis Borkes
i eksperimentalno dokazao postojanje trećeg nesvesnog sloja – familijarnog nesvesnog, na čemu je zasnovao svoju šikzal-analizu.
Reč je o analizi sudbine, koja za Sondija nije mistična sila, već medicinski i dubinsko-psihološki problem.
"Kainov kompleks“ spada u jedno od važnijih Sondijevih otkrića. Dok "Edipov kompleks" nastaje u trouglu majka – sin – otac, a
odlikuje ga ljubav prema majci i ubilačke ideje usmerene ka ocu, Kainov kompleks nastaje u trouglu otac – sin – brat, a karakterišu
ga ljubav prema ocu i ubilačke ideje usmerene ka bratu. Pri tome, Kaina bitno određuju ljutnja, mržnja, zavist, ljubomora, bes, prevara,
lukavstvo, želja za osvetom i snažan nagon za posedovanjem.
Jednostavnim načinom izlaganja, koji je zanimljiv ne samo za stručnjake već i za obrazovane laike, u knjizi "Kainov kompleks" Sondi
govori o različitim oblicima manifestovanja zla, odnosno o Kainu kriminalcu, ratnom zločincu, ubici, piromanu, hipohondru i samoubici
(koji ubilačke ideje usmerava ka sebi), neurotičaru, otuđenom čoveku, ali i o Kainu običnom čoveku među nama...
Sondi ipak naglašava da svaki čovek u sebi nosi pra-spremnost i sposobnost za bratoubistvo, što se najočitije vidi u svetskoj istoriji.
„Najveći deo istorije sveta čini večita priča o Kainu koja se ponavlja“, ističe Sondi. Jer, „Kain ni u najmanjoj meri nije odustao od svoje
delatnosti, ubijanja“, samo je razvio nove vidove i tehnike kamufliranja.
Sondi nema iluziju da i u budućnosti neće biti tako, ali istovremeno podseća i da pored Kaina, koji krši zakon, postoji i Mojsije, koji je
zakonodavac. Obojica su, naime, ubice, s tim što je Kain ubio svog brata Avelja iz ljubomore, ne kajući se kasnije zbog svog čina, dok
je Mojsije u afektu ubio Egipćanina, da bi potom sâm doneo zakon protiv ubijanja. Mojsije se, dakle, krije u svakom Kainu, zbog čega
Sondi smatra da je ipak moguće, istina veoma retko i natčovečanskim naporom preokrenuti zlo u dobro, odnosno ubilačke ideje u ideje
o pravičnosti.
Istoričar to opisuje ovako:
„Pleme se bori protiv plemena, selo protiv
grada, vitez protiv građanina, knez protiv crkve i plemstva,
vernik protiv nevernika, narod kulture protiv naroda prirode,
nacija protiv ugnjetača, kontinent protiv morskih sila,
konfederacije protiv centralizovane države, sistemi svetskih
država protiv želje za vladanjem svetom, ali i seljaci protiv
veleposednika, građani protiv privilegovanih, liberali pro-
tiv birokratije, parlamentarci protiv krune, pacifisti protiv
militarizma, radnik protiv kapitala, terorista protiv većine,
anarhista protiv idolatrije države“...
Ali Kain nije nosilac samo ubilačkih ideja. On nema u sebi
samo ljutnju i mržnju, bes i osvetu, zavist i ljubomoru koje
iznenada, naglo oslobađa, nalik eksploziji; Kain bezgranično
teži i dobiti. On želi da poseduje sve što ima vrednost i
da umnoži svoju moć kroz sve što poseduje, kroz sve što
je on sâm.
Kain nastavlja da vlada. On upravlja pojedincem od kolevke
do groba, a svetom od kamenog do atomskog doba i budućih
vremena, koja su tek pred nama.
Ilustrovao Bob Živković
Kratka priča o Kainu i Avelju
Avelj i Kain se susretoše posle Aveljeve smrti.
Hodahu pustinjom i prepoznaše se iz daljine, jer obojica behu vrlo visoki.
Braća sedoše na zemlju, založiše vatru i obedovaše.
Ćutahu kako čine umorni ljudi na izmaku dana.
Na nebu se pomaljaše zvezda koja još ne beše dobila ime.
Pri svetlosti plamena Kain primeti na Aveljevom čelu beleg od kamena,
ispusti hleb koji prinosaše ustima i zamoli da mu bude oprošten zločin.
Avelj odgovori:
– Jesi li ti ubio mene ili sam ja ubio tebe? Ne sećam se više; opet smo ovde zajedno, kao nekada.
– Sada znam da si mi istinski oprostio, jer zaboraviti znači oprostiti. I ja ću pokušati da zaboravim.
Avelj reče sporo:
– Tako je. Dok traje griža savesti, traje i krivica.
Horhe Luis Borkes
