(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
KLOT - FRKET
E, kad krenu da me
nerviraju......
i maltertiraju.....
i šikaniraju.....
ej bre....mene 'vako finu
i nežnu....i strpljivu
i flegmatičnu.....
a bogme i romantičnu....
ali samo malkice
jer istinu da čuju neće
nego da se lažno smeškam
i ako može umiljato
i da vičem "može,može"
ma sve trčim bože,bože
eeee, ne može
jer kad ja počnem
lažno da ti se smeškam
zelen si bostan brale obrao
ako si meni na žulj stao.
Odma' im dam argumentaciju
naravno konkretnu
pa nam se pogledi sretnu
pa kad opletem po njima
a što umem da pletem
ihaaaaaaaa
sve idem klot-frket
pa promenim
pa kad im pletenicu upletem
pa ih onda rečima sapletem
pa im nadobudnost presretnem
oddeklamujem lako shvatljiv monolog
na čistom srpskom jeziku
bez vatanja vazduha i nedvosmislen
eeeeee,
onda naš razgovor postane smislen.
OJHAAAA
PS Oni (klijenti) bre misle da sam ja ona brljivka Ljiljka što piše pesme i pričice....svašta
svidja mi se što od jednog maltretiranja, šikaniranja, nerviranja - napišeš pesmu.....to ne ume svako....bravo LJiljo... 
od 
