Zašto se neandertalcima nije isplatio oštar vid?
Mozak koji je prvenstveno vizuelan, nije uspeo da razvije više fukncije i socijalnu inteligenciju, što je najverovatnije razlog za izumiranje ove vrste...
Preterano oštar vid mogao bi biti krivac za izumiranje neandertalaca, koji, iako su imali mozak iste veličine kao homosapijensi, ipak nisu uspeli da se izbore sa vremenskim promenama koje je ljudska rasa preživela.
Rezultati novog istraživanja ukazuju na mogućnost da je u mozgu neandertalaca kao odgovor na nizak nivo svetlosti u tadašnjoj Evropi okovanoj poslednjim ledenim dobom, velika površina moždane mase bila posvećena vizuelnoj funkciji. To je, međutim, išlo na štetu određenih viših moždanih funkcija koje su preci današnjih ljudi uspeli da razviju.
Preciznije, naučnici smatraju da su ovi vizuelni regioni formirani po cenu društvene inteligencije, koja je bila ključ preživljavanja ljudske rase.
„Mi imamo društveni mozak, dok su neandertalci imali vizuelni mozak“, kaže Klajv Gembl, arheolog sa Sauthempton univerziteta koji je radio na ovom istraživanju.
Kako bi došli do ovih saznanja, naučnici su uporedili anatomiju 13 ostataka lobanja neandertalaca starih između 25.000 i 75.000 godina sa strukturom 32 lobanje savremenog čoveka. Istraživači su zapazili da su za razliku od ljudskih lobanja neandertalske lobanje imale značajno veće otvore za oči.
Tim je zaključio da je veliki deo moždane mase neandertalaca bio posvećen vizuelnim regionima u cilju boljeg preživljavanja u uslovima smanjene vidljivosti u Evropi, posebno u severnim predelima gde manje sunčevih zraka probija do površine Zemlje. Štaviše, sam oblik neandertalskih lobanja, sa izduženjem u vizuelnom regionu, potvrđuje ovu teoriju.
Za razliku od neandertalskog, mozak predaka modernih ljudi je evoluirao u Africi, u kojoj je bilo znatno više sunčeve svetlosti. Zahvaljujući tome, vizualni regioni naših predaka nisu imali potrebu za dodatnim razvojem, a najveći razvoj se odvijao u frontalnom delu mozga, zaduženom za više kognitivne operacije.
Nakon što su procenili koliko moždane mase su neandertalci koristili za ostale funkcije, naučnici su došli do zalkjučka da je u frontalnom delu mozga ove vrste bilo daleko manje prostora za razvoj socijalne inteligencije i za razvoj sposobnosti vezanih za funkcionisanje u zajednici, koje su bile veoma dobro razvijene kod ljudi.
Manje regije za društvenost u mozgu uslovile su i formiranje manjih društvenih mreža. Ovo potvrđuju i objekti sa iskopina ostataka neandertalskih zajednica koji ukazuju na to da se robna razmena kod ove vrste vršila sa dometom do oko 50 kilometara u odnosu na mesto inicijalne razmene, dok je kod ljudi tog vremena trgovina dosezala i do razdaljine od 320 kilometara.
Uz takmičenje sa ljudima koji su se borili za iste prirodne resurse u vreme teškog ledenog doba, vrlo je moguće da je izumiranju neandertalaca doprinela činjenica da zbog formiranja nedovoljno velikih društvenih mreža nisu imali pristup dobrima iz toplijih klimatskih predela koja bi im pomogla da prežive teške vremenske uslove.
Izvor: LiveScience
