Србија је дотакла дно.
Мени су овде у Русији пре три године дијагностиковали рак на бубрегу и то случајно, тако да кажем.
Скочио ми притисак и то баш и позовем лекара, пошто овде ако си болестан не идеш код лекара него он долази код тебе.
Пошто ми је притисак био баш бидок, написао ми је да урадим гомилу анализа плус скенер. Питао ме је да ли могу сам да идем или да пошаљу возило. Ишао сам сам и нигде се ништа не плаћа. На скенери су ми нашли рак на левом бубрегу и одмах дали упут за болницу. У преводу, десетак дана од како ми је скочио притисак, већ су ме оперисали. Пошто су ми одсекли део бубрега одмах су ми упутили на комисију за добијање инвалидности. Већ после три месеца добио сам прву инвалидску накнаду. Пошто морам да пијем неке лекове а они су око 600€, с обзиром на врсту нолести држава покрива. Сем тога имам попуст на комуналне услуге 50%.
Пошто су Русија и Србија потписале уговор о обједињењу радног стажа и права на пензију и осталомм, пре годину ипо дана обратио сам се нашем фонду. Одговорили су ми после пола године. Онда су још пола године преводили документацију из Русије о мојој болести и увек је оправдање корона. Све у свему још из Србије нисам добио одговор да ли имам право на инвалидску накнаду пошто у Србији имама неколико пута више радног стажа него у Русији.
Толико о српском здравственом систему и у опште о бризи за народ.
