...Уста су му се за врат окренула,
Губа му се на дом распртила,
Обадва му ока искапала;
Ђе кретао никад не стизао,
Од шта бјежо од тог' не побјего;
Наопако ноге окренуо,
Са псима се око кости клао,
Из пасјега корита локао,
Око врата вериге носио,
С веригама уз колац скакао,
Дом му црна копрена завила;
Огњиште му киша угасила,
Крв му кучка, Боже полокала!
На псећи се сугреб одмарао,
Потковице коњске обувао,
Ускрсова јаја не шарао,
А сам своја цријева парао;
Врат сломио на Ваведеније,
Манит лајо на Васкрсеније!
Србинову славу не славио,
Нит кандила у дому палио,
Бог му крсну свећу угасио!
Бог велики и његова сила,
У њиви му семе скаменио,
Кроз вилице језик протурио;
Косом струга' студено камење,
Српом жњео над змиојом трње,
Ужетом се коњским опасиво,
А просјачким штапом поштапљиво
По кући му змије зимовале,
На шљемену чавке дријемале,
Смрцало му, али не свитало,
Плакало му ал се не тјешило;
Јејине му рану доносиле,
А вјештице срећу односиле,
Пут не знао десно ни лијево,
Нит' женио нит се веселио
Нит' за добро Бога умолио;
До паса га живина књувала,
А од паса губа разнијела;
С' јежевима зиму зимовао,
На репове коњ'ма умирао,
Туђе очи земљом га водиле,
Туђе ноге у прошњу носиле,
Заметао срећу међ' људима,
Као паук мрежу у горама;
Бог велики и његова сила,
Наредио па се испунило:
Од камења кољиво кувао.
У решето воду заватао,
Псеће месо у помами јео,
А на глави мравињак носио,
Умирао немог'о умрети,
распад'о се а не распао се,
У крљу се тешку претворио,
На кољена главу одмарао,
Вјетар месо од њега носио,
Кору 'љеба крај пута просио,
Живијех се мука наносио,
Гроб сам себи рукама копао;
Кућом му се кукњава орила;
У кући му уста не зборила;
Бог велики и његова сила,
Све му ладним ледом уледио,
И у станац камен претворио,
Што родио то Бог наредио
Све му кљасто и слијепо било
Без очију у ватру падало!
Све му живо ватром изгорело,
Што не могла ватра изгорети,
То му мутна вода понијела;
Дом се његов Боже претворио
У гнијездо змија и шкорпија,
У станиште врана и јејина,
У згариште и уз пепелиште,
Кукале му тице кукавице,
А очи му пиле пијавице;
Од њега се котили губавци,
Од куће му остали угарци!
Амин, Боже, и Богородице,
И Неђељо, свијетла царице...