Vladimir983
Aktivan član
- Poruka
- 1.068
Život sa nekim ko je kleptoman, vrlo često može biti pun napetosti i svađa.
U pitanju je moj otac. Sećam se još kada sam bio dete, da je on živeo sa tim poremećajem, a to ga nije popustilo ni danas. Majka mi je kasnije rekla da je takav bio i mnogo pre mene, dakle čitav život. Još kada sam imao oko 5 godina, nekog dunđera koji je radio na kući u kojoj smo živeli, izbo je neki tip na ulici. Sve njegove stvari, bušilice, brusilice, burgije, on je pokupio i sklonio. Čak i neko dronjavo radničko odelo sa pocepanim čizmama, koje je kasnije oblačio kad god bi nešto radio oko kuće.
Zatim gde god bi video neku olupinu od kola, morao je makar nešto da čerupne sa nje. Bio sam dete i često me je vodio sa njim kada to radi. Čak sam mu i ja jedno vreme pomagao. Mislio sam da je to nešto uobičajeno. Sve dok jednog dana nisam shvatio da to nije normalno, jer druge ljude osim njega, nisam viđao kako se vrzmaju oko kakvih starčina.
Kasnije, gde god da je radio, bio je u nekim problemima, jer su stvari nestajale i pojavljivale se u preduzećima.
Često su nam nestajale pare iz kuće, ali ne neke velike, već po hiljadu dve dinara. Čak je krenuo da konstruiše priče kako mu prodavci vraćaju manji kusur i kako mu blagajnice u banci ne daju tačno.
Jednom je iz neke firme nestao neki predmet, nije važno koji. Digla se velika frka, čak je i policija dolazila u firmu, ali on je negirao da ima bilo šta sa time. Negirao je čak i nama ukućanima i kleo se da on nema veze sa tim. Da bi posle par meseci, jedan takav predmet našla moja majka u garaži. Na pitanje, odakle mu to, on je odgovorio da ga je našao pored kontejnera. Nismo mu poverovali, ispala je velika svađa u kući zbog toga.
Jedno vreme nestajali su mi CDovi i VHS kasete. Dolazilo je do žestokih svađa i urlanja, da bi ja na kraju te iste kasete nalazio u njegovom ormanu.
Pa na šta to liči, da me rođeni otac na takav način laže.
Majci je više puta nestajao nakit, da bi se, neko vreme, posle njenih povika i kletvi, ponovo vratio tamo gde je i bio.
Od 99% stvari koje on ima, mi ne znamo kako su one dospele u kuću. Odakle ti ovo - ne znam. Odakle ti ono - ne znam. Ništa ne zna, a kuća puna krša i loma.
On neće da zavuče ruku u džep nikome, da se razumemo, ali ne dao vam bog da nešto pred njime zaboravite. Neće te ga više naći.
U pitanju je moj otac. Sećam se još kada sam bio dete, da je on živeo sa tim poremećajem, a to ga nije popustilo ni danas. Majka mi je kasnije rekla da je takav bio i mnogo pre mene, dakle čitav život. Još kada sam imao oko 5 godina, nekog dunđera koji je radio na kući u kojoj smo živeli, izbo je neki tip na ulici. Sve njegove stvari, bušilice, brusilice, burgije, on je pokupio i sklonio. Čak i neko dronjavo radničko odelo sa pocepanim čizmama, koje je kasnije oblačio kad god bi nešto radio oko kuće.
Zatim gde god bi video neku olupinu od kola, morao je makar nešto da čerupne sa nje. Bio sam dete i često me je vodio sa njim kada to radi. Čak sam mu i ja jedno vreme pomagao. Mislio sam da je to nešto uobičajeno. Sve dok jednog dana nisam shvatio da to nije normalno, jer druge ljude osim njega, nisam viđao kako se vrzmaju oko kakvih starčina.
Kasnije, gde god da je radio, bio je u nekim problemima, jer su stvari nestajale i pojavljivale se u preduzećima.
Često su nam nestajale pare iz kuće, ali ne neke velike, već po hiljadu dve dinara. Čak je krenuo da konstruiše priče kako mu prodavci vraćaju manji kusur i kako mu blagajnice u banci ne daju tačno.
Jednom je iz neke firme nestao neki predmet, nije važno koji. Digla se velika frka, čak je i policija dolazila u firmu, ali on je negirao da ima bilo šta sa time. Negirao je čak i nama ukućanima i kleo se da on nema veze sa tim. Da bi posle par meseci, jedan takav predmet našla moja majka u garaži. Na pitanje, odakle mu to, on je odgovorio da ga je našao pored kontejnera. Nismo mu poverovali, ispala je velika svađa u kući zbog toga.
Jedno vreme nestajali su mi CDovi i VHS kasete. Dolazilo je do žestokih svađa i urlanja, da bi ja na kraju te iste kasete nalazio u njegovom ormanu.
Pa na šta to liči, da me rođeni otac na takav način laže.
Majci je više puta nestajao nakit, da bi se, neko vreme, posle njenih povika i kletvi, ponovo vratio tamo gde je i bio.
Od 99% stvari koje on ima, mi ne znamo kako su one dospele u kuću. Odakle ti ovo - ne znam. Odakle ti ono - ne znam. Ništa ne zna, a kuća puna krša i loma.
On neće da zavuče ruku u džep nikome, da se razumemo, ali ne dao vam bog da nešto pred njime zaboravite. Neće te ga više naći.
