(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
KIŠNO VREME
Plačem......i smejem se....i opet plačem...onda se zamislim a ne mislim...samo odem u nigde....Trudim se da radim..ali teško je imati bistru glavu...i sretna sam i tužna, i uplakana i nasmejana, i setna i radosna i boli me glava.....i duša....mnogo...
I sad pišem i plačem...sve je tu..sve....i....slike....umire na mojim i Cicinim rukama.....vidim sve i očekujem da se pojave...i izgovorim ime nekog koga više nema, čoveka, žene, psa, ma nema veze, sve je to isto.....jedno od mnogih imena...i ovi klijenti..propisi, gomila posla....naravi, zahtevi, prohtevi...umorna sam...jako....i opet smeh na odeljenju i malo na blogu...i sms od prijatelja sa ovčara...ne zna ništa, ne dolazi na forum...kad je on bio kod nas poslednji put sa ženom sva tri MMM su bili tu...i opet plačem zbog svega, zbog svih nestajanja i smrti ....zbog sebe...popucale su brane moje snage i provalilo je sve...sve povrede....poštedjena nisam bila ni razočarenja (van porodice) ni kad mi je bilo najteže...hvala za to....popucale su moje brane....provalilo je sve....Moji se brinu jako o meni....nežno, brižno, veselo....i moji ljudi takodje...svi....
Plač...to moja duša peva od ljubavi i sreće što su svi deo mene....i ljudi i psi....plačem.....pevam....i ono sam što u reali i jesam.....kiša....kap....vetar...voda....sunce....pas...majka...trava...zemlja....kamen...snaga..nežnost...strast....privrženost.....ljubav...samo žena....
