Kiša i Hartija

...Sve smo uprskali, rekao je. Mi i ne znamo svoje price. Oni momci s
kojima sam svirao u Pragu? Na studijama su ucili od majstora iz "Art
Ansambl of Šikago". I znaš šta su mi rekli? Da ovi iz Ansambla, njuške
koje su svirale po celom svetu, ponekad, kad se opuste, posle sešna, kad
se malo popije i povuce, ono, kad se oplete prica, govore kako
ima neki nenormalan grad gde su bili na festivalu džeza koji se zvao Dani
džeza, i da im je tamo cela sportska hala skandirala da ih pozove na bis,
kao da su Stounsi. Pazi, to je teška muzika, avangarda; nema hitova. Ali
masa udara rukama po metalnoj ogradi, zove artiste na bis. (...) A ko sad
zna za to? Ko se seca? Ma niko, rekla je Sonja, ovde svaki debos zna
šta je bilo 1371. i rašta Turcin skenja Bircanina, a za Ružu
lutanja, za našeg Šcheglova, domaceg majstora derivea, šetnje i
plutanja do iznemoglosti, niko nije ni cuo...

 

[Che Guevara]

da, sad me podseti na onaj text gde se neko zagledao u sliku, a prekinuo ga je gol iz penala i crveni karton...taj text je genijalan...

 

[Corto Malteze]

ovo je delić iz romana Kiša i Hartija, Vladimira Tasića novosađanina na radu u Kanadi....koji je dobio Nin-ovu nagradu za 2004.
toplo preporučujemo.

 

[MYOB]

Dobro bre Corto, ne treba ići u krajnosti. Istorija mora da se zna i ne zna se tako dobro kako se želi reći ovim što si izvukao iz romana. Ipak, o muzici, pa ni u svetu ne slušaju svi, niti većina, dobru ziku. Ne sećam se kada sam poslednji put upalila radio, iskreno. Čak sam ga danas, kada sam sređivala sobu, sasvim pomerila, pošto mi zauzima prostor za knjige. Uostalom, ja sam digla ruke od prosvećivanja sveta i nadam se samo da ću uspeti svoj krug ljudi da držim u dobrom svetlu, pa tako svako svoj i biće ok. Vremenom, ali ... Pa pogledaj B92, nekada ok TV. Danas vode mrtvu trku sa Pinkom. Mislim da je potpuno nepotrno prozivati televizije, kada su sve nalik jedna drugoj. E još studioB da potpuno ne prolupa. Valjda neće. Malo muzike i neka tako ostane, ja bih i to malo ukinula. Ne valja, ali dobro. Preživi se. Uh, opet esej. Izvinjavam se.

 

[lilyl]

Sa velikim zdovoljstvom iscitah ovaj tekst! Bravo Corto !!!!Love, Lily.

 

[guitarrr_babe]

lepo je bilo ove godine, trebalo je ići pa videti.

kolarac dupke pun, a ja nikad čula za avišaja koena. nikad, majke mi, iako je on kao ultrapopularan.
obeztekstila se koliko je dobar

a ima klinaca, majke mi. tamo, u Kolarcu (inače sam išla zbog koltrejna juniora), nikada i nigde nisam videla toliko lepih mladih ljudi na jednom mestu.
ona lepota koja (kliše) zrači inzutra. kad je neko pametno lep i lepo pametan, i toliko je lep i pametan, da znaš da je jednostavno - lep i pametan. a ja to znam, esteta sam, verujte mi na reč.

ma, nije sve za svakoga. zamisli da jeste!
ko ima radoznalosti da njuška, iznjuškaće svašta zanimljivo. ko nema, ne treba mu nametati ono što je trebalo da iznjuška sam. tako to valjda ide.

sve počinje od toga da li su vam se sviđale pesme iz Diznijevih crtaća. So this is love (koja mi je jako dugo bila omiljena pesma, od neke sedme godine do danas - Pepeljuga) i Someday my prince will come (čitaj - Majls Dejvis - Snežana) i I wanna be like you (Knjiga o džungli) sa svojim arhetipskim svingom. Da ne zaboravim Once upon a dream (celokupna muzika za Uspavanu lepoticu poreklom je iz baleta Čajkovskog).

ako tad nismo odvojili uvce za lepe stvari, i pored kolibrija makar malo pevušili valcer iz uspavane lepotice... pa, dobro, nije kasno, ali...
dajte deci diznija, stare dugometražne crtaće. garant će slušati dobru muziku.

 

[GroficaR]

Slazem se....u tom kontekstu, obozavala sam, a i sad obozavam muziku iz "Male sirene"....Inace, Blog me je inspirisao na svoj nacin....Lepo, Corto!