Banovic Strahinja
Ističe se
- Poruka
- 2.413
Autor: Maria Ryan, istrazivac i profesor Americke istorije
Kada je konglomerat CK Hutchison, koji je registrovan na berzi u Hong Kongu, objavio prodaju svojih koncesija za dve luke na Panamskom kanalu američkom konzorcijumu predvođenom kompanijom BlackRock, kineska vlada je oštro reagovala. Kroz državni list Ta Kung Pao, Peking je optužio SAD za "podmukle metode" i izrazio zabrinutost da će SAD koristiti luke u političke svrhe, što bi moglo ograničiti kinesku trgovinu.
Odluka CK Hutchisona usledila je nakon kritika tadašnjeg predsednika Donalda Trampa na kineski uticaj u ovom strateški važnom području. Tramp je netačno tvrdio da Kina upravlja Panamskim kanalom i obećao da će ga "vratiti". Većina saobraćaja kroz kanal, međutim, ide ka ili iz SAD-a.
Ova situacija je pojačala strahove Pekinga da bi američke kompanije mogle ograničiti kineski pristup kanalu, što dodatno oslikava duboko rivalstvo između dve supersile. Trampova nepredvidivost dodatno komplikuje situaciju, jer on smatra nepredvidivost svojom prednošću u pregovorima i međunarodnim odnosima.
Postoje različiti mogući ishodi za odnose između SAD-a i Kine tokom drugog mandata Donalda Trampa. U Vašingtonu postoji snažan, dvostranački konsenzus da Kina predstavlja sistemski, generacijski izazov američkoj moći. Dok se Rusija posmatra kao remetilac, Kina se vidi kao potencijalni konkurent koji bi mogao stvoriti novi međunarodni poredak zasnovan na sopstvenim interesima.
Od Trampovog prvog mandata, SAD vodi intenzivan "tehnološki rat" protiv Kine, ograničavajući njen tehnološki i vojni razvoj, posebno prekidom pristupa naprednim poluprovodnicima koje dizajniraju američke kompanije.
Tokom mandata Džoa Bajdena, odnosi između SAD-a i Kine dodatno su se zaoštrili novim sankcijama kineskim tehnološkim kompanijama i donošenjem Zakona o čipovima i nauci, koji ima za cilj povratak proizvodnje poluprovodnika u SAD. Prodaja odbrambenog oružja Tajvanu, koja je povećana tokom prvog Trampovog mandata, ostala je na visokom nivou i pod Bajdenom.
Bajdenova politika "ekstremne konkurencije" sa Kinom postala je ključni princip američke spoljne politike. Republikanski zakonodavci su do sada podržavali Trampovu diplomatiju prema Rusiji, ali je malo verovatno da će tolerisati sličan pristup prema Kini.
Za razliku od drugih predsednika, Tramp ne veruje da savezi proširuju američku moć, iako želi da SAD ostanu neprikosnoveni broj jedan. U svom drugom inauguracionom govoru obećao je da će "izgraditi najjaču vojsku koju je svet ikada video".
Tramp vidi Kinu kao ekonomskog protivnika, zbog čega je uveo kaznene tarife od 20% na sve uvozne proizvode. Kina je odgovorila sopstvenim tarifama i predložila dodatna ograničenja na izvoz retkih minerala, ključnih za proizvodnju poluprovodnika, električnih baterija i oružja, gde Kina dominira globalnim tržištem.
Američki Stejt department nedavno je signalizirao moguću promenu politike prema Tajvanu, uklanjanjem fraze "ne podržavamo nezavisnost Tajvana" iz svog dokumenta o Tajvanu, što je razljutilo Peking. Ovaj suptilni odmak od dugogodišnje politike "Jedne Kine", zajedno sa tarifama i Trampovim neprijateljstvom prema kineskom uticaju na Panamski kanal, ukazuje na nastavak neprijateljskog i konkurentskog pristupa prema Kini.
Trampova nedavna diplomatija sa Rusijom i komentari o apsorpciji Grenlanda pokazuju njegovu spremnost da preokrene ustaljene norme američke spoljne politike. On uživa u provociranju "globalističkog" spoljnopolitičkog establišmenta i hvali svoje sposobnosti pregovaranja, ali ne bi želeo rat sa Kinom zbog Tajvana.
Tramp je privučen "snažnim liderima" i tvrdi da ima "sjajan odnos sa predsednikom Sijem". Njegova strategija uključuje zauzimanje maksimalističkih pozicija, poput kaznenih tarifa, kako bi iznudio ustupke. Na nedavnoj konferenciji za novinare izjavio je da želi kineske investicije u SAD, jer to donosi mnogo novca.
Svestan je američke zavisnosti od uvezenih poluprovodnika iz Tajvanske kompanije za proizvodnju poluprovodnika (TSMC) i optuživao je Tajvan za "krađu" američke industrije čipova. Tramp je preuzeo zasluge za TSMC-ovu najavu o investiciji od 100 milijardi dolara u tri fabrike čipova u Arizoni, nazivajući to pitanjem nacionalne bezbednosti.
Međutim, proći će godine dok ove investicije ne doprinesu američkoj samodovoljnosti u proizvodnji čipova. U međuvremenu, nije isključeno da bi Tramp mogao tražiti dogovor sa Kinom koji garantuje američki pristup uvezenim čipovima iz Tajvana, u zamenu za mirnu apsorpciju ostrva od strane Kine. Ovo bi moglo privući Peking, s obzirom na istorijski značaj Tajvana.
Izbegavanje rata moglo bi biti popularno među Trampovim biračima koji žele da stave "Ameriku na prvo mesto" bez uplitanja u strane ratove. Iako je jastrebovski konsenzus o Kini čvrsto ukorenjen u Vašingtonu, njegovo trajanje nije zagaranto
Kada je konglomerat CK Hutchison, koji je registrovan na berzi u Hong Kongu, objavio prodaju svojih koncesija za dve luke na Panamskom kanalu američkom konzorcijumu predvođenom kompanijom BlackRock, kineska vlada je oštro reagovala. Kroz državni list Ta Kung Pao, Peking je optužio SAD za "podmukle metode" i izrazio zabrinutost da će SAD koristiti luke u političke svrhe, što bi moglo ograničiti kinesku trgovinu.
Odluka CK Hutchisona usledila je nakon kritika tadašnjeg predsednika Donalda Trampa na kineski uticaj u ovom strateški važnom području. Tramp je netačno tvrdio da Kina upravlja Panamskim kanalom i obećao da će ga "vratiti". Većina saobraćaja kroz kanal, međutim, ide ka ili iz SAD-a.
Ova situacija je pojačala strahove Pekinga da bi američke kompanije mogle ograničiti kineski pristup kanalu, što dodatno oslikava duboko rivalstvo između dve supersile. Trampova nepredvidivost dodatno komplikuje situaciju, jer on smatra nepredvidivost svojom prednošću u pregovorima i međunarodnim odnosima.
Postoje različiti mogući ishodi za odnose između SAD-a i Kine tokom drugog mandata Donalda Trampa. U Vašingtonu postoji snažan, dvostranački konsenzus da Kina predstavlja sistemski, generacijski izazov američkoj moći. Dok se Rusija posmatra kao remetilac, Kina se vidi kao potencijalni konkurent koji bi mogao stvoriti novi međunarodni poredak zasnovan na sopstvenim interesima.
Od Trampovog prvog mandata, SAD vodi intenzivan "tehnološki rat" protiv Kine, ograničavajući njen tehnološki i vojni razvoj, posebno prekidom pristupa naprednim poluprovodnicima koje dizajniraju američke kompanije.
Tokom mandata Džoa Bajdena, odnosi između SAD-a i Kine dodatno su se zaoštrili novim sankcijama kineskim tehnološkim kompanijama i donošenjem Zakona o čipovima i nauci, koji ima za cilj povratak proizvodnje poluprovodnika u SAD. Prodaja odbrambenog oružja Tajvanu, koja je povećana tokom prvog Trampovog mandata, ostala je na visokom nivou i pod Bajdenom.
Bajdenova politika "ekstremne konkurencije" sa Kinom postala je ključni princip američke spoljne politike. Republikanski zakonodavci su do sada podržavali Trampovu diplomatiju prema Rusiji, ali je malo verovatno da će tolerisati sličan pristup prema Kini.
Za razliku od drugih predsednika, Tramp ne veruje da savezi proširuju američku moć, iako želi da SAD ostanu neprikosnoveni broj jedan. U svom drugom inauguracionom govoru obećao je da će "izgraditi najjaču vojsku koju je svet ikada video".
Tramp vidi Kinu kao ekonomskog protivnika, zbog čega je uveo kaznene tarife od 20% na sve uvozne proizvode. Kina je odgovorila sopstvenim tarifama i predložila dodatna ograničenja na izvoz retkih minerala, ključnih za proizvodnju poluprovodnika, električnih baterija i oružja, gde Kina dominira globalnim tržištem.
Američki Stejt department nedavno je signalizirao moguću promenu politike prema Tajvanu, uklanjanjem fraze "ne podržavamo nezavisnost Tajvana" iz svog dokumenta o Tajvanu, što je razljutilo Peking. Ovaj suptilni odmak od dugogodišnje politike "Jedne Kine", zajedno sa tarifama i Trampovim neprijateljstvom prema kineskom uticaju na Panamski kanal, ukazuje na nastavak neprijateljskog i konkurentskog pristupa prema Kini.
Trampova nedavna diplomatija sa Rusijom i komentari o apsorpciji Grenlanda pokazuju njegovu spremnost da preokrene ustaljene norme američke spoljne politike. On uživa u provociranju "globalističkog" spoljnopolitičkog establišmenta i hvali svoje sposobnosti pregovaranja, ali ne bi želeo rat sa Kinom zbog Tajvana.
Tramp je privučen "snažnim liderima" i tvrdi da ima "sjajan odnos sa predsednikom Sijem". Njegova strategija uključuje zauzimanje maksimalističkih pozicija, poput kaznenih tarifa, kako bi iznudio ustupke. Na nedavnoj konferenciji za novinare izjavio je da želi kineske investicije u SAD, jer to donosi mnogo novca.
Svestan je američke zavisnosti od uvezenih poluprovodnika iz Tajvanske kompanije za proizvodnju poluprovodnika (TSMC) i optuživao je Tajvan za "krađu" američke industrije čipova. Tramp je preuzeo zasluge za TSMC-ovu najavu o investiciji od 100 milijardi dolara u tri fabrike čipova u Arizoni, nazivajući to pitanjem nacionalne bezbednosti.
Međutim, proći će godine dok ove investicije ne doprinesu američkoj samodovoljnosti u proizvodnji čipova. U međuvremenu, nije isključeno da bi Tramp mogao tražiti dogovor sa Kinom koji garantuje američki pristup uvezenim čipovima iz Tajvana, u zamenu za mirnu apsorpciju ostrva od strane Kine. Ovo bi moglo privući Peking, s obzirom na istorijski značaj Tajvana.
Izbegavanje rata moglo bi biti popularno među Trampovim biračima koji žele da stave "Ameriku na prvo mesto" bez uplitanja u strane ratove. Iako je jastrebovski konsenzus o Kini čvrsto ukorenjen u Vašingtonu, njegovo trajanje nije zagaranto
