Као што у сваком Јину има Јанга,
и у сваком Јангу има Јина,
јер је другачија егзистенција немогућа,
тако и у организацији на страни вођства постоји парадигма власти,
и у организацији на страни власти постоји парадигма вођства.
Али су оне, у принципу, интерне и секундарне.
Велики Вођа - председник КП Кине, заправо није и стварни вођа КП Кине,
односно кинеског народа,
већ су то комунистички интелектуалци који су део КП Кине.
Велики Вођа - председник КП Кине представља парадигму власти у организацији вођства,
а не вођство у организацији вођства.
Вођство у организацији вођства представљају интелектуалци КП Кине,
који воде цео кинески народ и Комунистичку Партију Кине, у чијој функцији заправо и постоји НР Кина.
Са друге стране постоји и парадигма вођства у организацији на страни власти.
Навешћемо конкретан пример у НР Кини као организацији на страни власти.
Тинк тенк институти који обликују спољну политику НР Кине,
а хипотетички према спољној и унутрашњу политику,
су парадигма вођства у организацији на страни власти.
Дакле интелекталци су и вође на страни вођства(поштена интелигенција),
и вође на страни власти, али њихова улога је готово дијаметрално супротна,
и то ћемо анализирати даље у тексту.
Вођство у организацији на страни власти, као што видите, у функцији је од власти,
као што је и власт у организацији на страни вођства - у функцији од вођства.
По правилу ти феномени морају бити интерни и секундарни.
Дакле да би КП Кине као организација на страни вођства била функционална мора да има и парадигму власти у себи.
То је унитрашњи поредак КП Кине, на чијем је челу Председник КП Кине, односно Велики Вођа.
Пошто је парадигма власти конкурентна,
власт на страни вођства у историји је играла значајну улогу када се појавила конкурентност на страни вођства,
односно конкурентност организација на страни вођства (јер је конкурентост на страни вођства немогућа,
јер је конкурентност парадигма власти а не вођства).
То је заправо процес у којем су се организације на страни вођства пребацивале на страну власти.
Тада је јачала и власт на страни вођства, као кључна парадигма у сукобу организација на страни вођства,
као што су верски сукоби или идеолошке борбе.
Али конкурентност на страни вођства је немогућа, постоји само конкурентност на страни власти.
У уобичајеним условима власт на страни вођства служи само ради одржања организације на страни вођства.
Зато што је она интерна и секундарна.
Иста ствар је и у вези вођства у организацији на страни власти.
Вођство на страни власти је у функцији од власти, и служи одржању организације на страни власти.
Да би се НР Кина одржала као организација на страни власти, постоји вођство на страни власти које води НР Кину као организацију.
У пракси су то организације које се пре свега баве сукобом са другим организацијама на страни власти,
као што су институти за спољну политику,
јер је организација на страни власти пре свега угрожена од других организација на страни власти,
а тек у функцији од тога и унутрашњом политиком.
У периодима мира, вођство на страни власти служи простом функционалном одржавању организације на страни власти.
Зато што је оно интерно и секундарно.
