Кина

[Родитељ Три]

Комунистичка Партија Кине је организација на страни политичке перцепције - вођства.
Председник КП Кине је Велики Вођа.

На другој страни Председник Кине, Премијер Кине, Влада Кине итд. су организовани на страни политичке акције - власти.
Председник НР Кине је Велики Владар.

Свако ко је у власти Кине мора бити и у Комунистичкој Партији Кине, јер мора бити комуниста,
односно његова политичка перцепција - вођство мора бити комунизам,
да би његова политичка акција - власт била у складу са политичком перцепцијом која води Кину.

Бити Председник Кине значи трансцедентирати се у политичку акцију, у власт.
Али основна трансцеденција за све је трансцедеција у политичку перцепцију, у вођство.

Зато је бити комуниста елементарна политичка самоидентификација у Кини - непозитивистичка самоидентифиикација,
па тек онда идентификација у владарски положај - позитивистичка самоидентификација.

Модерну Кину су правили Британци, и зато има пуно пропуста.

Пре свега, супротно протенстантској заблуди, Велики Вођа(Председник КП Кине),
и Велики Владар(Председник НР Кине) морају бити две различите личности.

Иако по природи ствари Председник Кине долази из круга КП Кине,
он је на другој страни политичке парадигме у односу на КП Кине.

НР Кина је политички субјекат на страни власти, а КП Кине је политички субјекат на страни вођства.

Држава и Партија су две супротне и равноправне организације.
Није партија у држави, и није држава у партији.

Напредовање у Комунистичкој Партији Кине је напредовање у вођству, што не значи и напредовање у власти.
Напредовање у власти мора да има своју посебну парадигму.
Напредовање у вођству доноси већи утицај, али је и даље у вођству а не у власти.

Са развијеним вођством, односно јаком Комунистичком Партијом Кине,
власт је више формалност, јер власт само извршава оно што очекује вођство.

Дакле, у посебној церемонији, Велики Вођа проглашава Великог Владара, који тим чином то и постаје.

 

[Родитељ Три]

Комунистичка Партија Кине, као организација на страни политичке перцепције - вођства,
служи да развија вођство својих чланова, да их развија као политичка бића,
јер једина права еманципација је еманципација на страни перцепције.

Једини комунизам који постоји и који ће икада постојати је самоуправљање, односно забрана власништва једног субјекта над другим субјектом.

То значи да КП Кине већ сада може да води Кину ка комунизму, односно самоуправљању,
тиме што ће да разликује капиталистичка предузећа, она која имају власника, од слободних предузећа, која немају власника.

Обратите пажњу да су и државна предузећа такође капиталистичка јер имају власника.

Када у будућности сва предузећа буду слободна, неће више бити капиталиста, сви ће бити радници.
Срп и чекић симболишу раднике и сељаке.
Сељаци су одвојени од радника, јер прозводња хране не сме бити индустријска делатност,
већ посебан спиритуалан начин живота.

 

[Војвода]

Кинези трансвестити.

 

[Родитељ Три]

Као што је у политици народ Кине створио моћну и доминантну организацију на страни перцепције,
Комунистичку Партију Кине,
неопходно је да и у економији народ Кине створи моћну организацију на страни перцепције,
Удружење Потрошача Кине.

И као што КП Кине има своје организације у сваком кинеском граду и селу,
тако и Удружење Потрошача Кине треба да има своју организацију у сваком граду и селу.

Удружење Потрошача Кине служи за економску еманципацију својих чланова,
за еманципацију на страни економске перцепције, на страни тражње.

Удружење Потрошача Кине ствара две непозивистичке организације којима и управља, тржиште и валуту.

Тако ће Кина укинути Централну Банку, јер Удружење Потрошача Кине ствара свој систем рачуна односно валуту,
и ствара нови новац, према плановима потрошње које само генерише.
Само Удружења Потрошача могу да имају свој систем рачуна, и нико више.

Иста ствар је и са тржиштем које ствара и којим управља Удружење Потрошача Кине у односу на своју валуту.

И као што Комунистичка Партија Кине посредно управља комплетним политичким животом,
тако и Удружење Потрошача Кине треба посредно да управља комплетним економским животом.

 

[Родитељ Три]

Направили смо паралелу између Комунистичке Партије Кине, као организације на страни политичке перцепције - вођства,
и Удружења потрошача Кине, као организације на страни економске перцепције - тражње.

Оно што је занимљиво је да политички систем Кине није формално демократски.
Дакле нема формалан систем гласања и представљања.
Оно постоји само у оквиру КП Кине, дакле само у организацији на страни перцепције.

То нас наводи на питање: да ли је могућ и економски систем без формалне валуте и формалног тржишта?

Из тога следе врло интересантна размишљања...

Ако би Удружење потрошача било довољно моћно, ако би еманциповало потрошаче по свим питањима тражње, сврхе, разлога и метафизичке будућности,
шта заиста желе и шта им је заиста потребно, као појединцу и као заједници,
колико би требало и колико могу да добију за свој рад, и да артикулише сву ту тражњу по питању обима, квалитета, места и времена,
све то у оквиру Удружења потрошача,
онда би сви ти еманциповани потрошачи, са својом визијом, окренути на страну понуде све то и произвели и поделили.

Таква привреда би била могућа без формалне економске квантификације - без форманог тржишта и валуте.

Обратите пажњу да нема политичке интервенције у таквој економији,
односно да је све на нивоу слободне воље.
(политика је парадигма туђе воље, економија је парадигма своје воље)

Ми незнамо које су границе организовања на страни перцепције,
односно шта је све могуће...

 

[bmaxa]

Kineski sistem ja kapitalistički, dok su formalno socijalizam, zbog jednopartijeske vlasti, nacionalnog fajervola i ispiranja mozga
i robovlasničkog odnosa prema ljudima...

 

[Sanovnik]

Модерну Кну нису створили Енгелзи. Кинези и јесу имали револуцију због потребе да се пробуде из опијумсог сна. Да би у потуости разумео Кину,ипак мораш да будеш Кинез.

 

[Droid]

Kineski sistem ja kapitalistički, dok su formalno socijalizam, zbog jednopartijeske vlasti, nacionalnog fajervola i ispiranja mozga
i robovlasničkog odnosa prema ljudima...

Површна изјава. То је хибридни систем са огромном државном привредом али и слободним предузетништвом. И то у само одређеним гранама.

 

[Родитељ Три]

Као што у сваком Јину има Јанга,
и у сваком Јангу има Јина,
јер је другачија егзистенција немогућа,
тако и у организацији на страни вођства постоји парадигма власти,
и у организацији на страни власти постоји парадигма вођства.
Али су оне, у принципу, интерне и секундарне.

Велики Вођа - председник КП Кине, заправо није и стварни вођа КП Кине,
односно кинеског народа,
већ су то комунистички интелектуалци који су део КП Кине.
Велики Вођа - председник КП Кине представља парадигму власти у организацији вођства,
а не вођство у организацији вођства.
Вођство у организацији вођства представљају интелектуалци КП Кине,
који воде цео кинески народ и Комунистичку Партију Кине, у чијој функцији заправо и постоји НР Кина.

Са друге стране постоји и парадигма вођства у организацији на страни власти.
Навешћемо конкретан пример у НР Кини као организацији на страни власти.
Тинк тенк институти који обликују спољну политику НР Кине,
а хипотетички према спољној и унутрашњу политику,
су парадигма вођства у организацији на страни власти.

Дакле интелекталци су и вође на страни вођства(поштена интелигенција),
и вође на страни власти, али њихова улога је готово дијаметрално супротна,
и то ћемо анализирати даље у тексту.

Вођство у организацији на страни власти, као што видите, у функцији је од власти,
као што је и власт у организацији на страни вођства - у функцији од вођства.
По правилу ти феномени морају бити интерни и секундарни.

Дакле да би КП Кине као организација на страни вођства била функционална мора да има и парадигму власти у себи.
То је унитрашњи поредак КП Кине, на чијем је челу Председник КП Кине, односно Велики Вођа.
Пошто је парадигма власти конкурентна,
власт на страни вођства у историји је играла значајну улогу када се појавила конкурентност на страни вођства,
односно конкурентност организација на страни вођства (јер је конкурентост на страни вођства немогућа,
јер је конкурентност парадигма власти а не вођства).
То је заправо процес у којем су се организације на страни вођства пребацивале на страну власти.
Тада је јачала и власт на страни вођства, као кључна парадигма у сукобу организација на страни вођства,
као што су верски сукоби или идеолошке борбе.
Али конкурентност на страни вођства је немогућа, постоји само конкурентност на страни власти.

У уобичајеним условима власт на страни вођства служи само ради одржања организације на страни вођства.
Зато што је она интерна и секундарна.

Иста ствар је и у вези вођства у организацији на страни власти.
Вођство на страни власти је у функцији од власти, и служи одржању организације на страни власти.
Да би се НР Кина одржала као организација на страни власти, постоји вођство на страни власти које води НР Кину као организацију.

У пракси су то организације које се пре свега баве сукобом са другим организацијама на страни власти,
као што су институти за спољну политику,
јер је организација на страни власти пре свега угрожена од других организација на страни власти,
а тек у функцији од тога и унутрашњом политиком.

У периодима мира, вођство на страни власти служи простом функционалном одржавању организације на страни власти.
Зато што је оно интерно и секундарно.

 

[Родитељ Три]

У политички развијеним друштвима вођство је доминантна парадигма у односу на власт,
а у примитивним друштвима је обратно.

Тамо где је парадигма власти јача од парадигме вођства,
организација на страни власти је доминантна,
парадигма власти у организацији на страни вођства постаје значајна,
а често ни не постоји организација на страни вођства.

Тамо где је парадигма вођства развијена, власт је секундарна, маргинална категорија.
У таквом друштву постоји консензус који ствара вођство и који води већину друштва,
док је интервенција власти маргинална.

Уопште, развој човека је у основи развој на страни перцепције.
Вођство је политичка перцепција, док је власт политичка акција.

Ако би позитивистичком(матерајилстичком) уму требало да представимо развој и организовање на страни перцепције
онда би за те ограничене умове направили овакву представу:
са једне стране би поставили “мозак” који би симболизовао парадигму перцепције односно субјекта,
а на супротној страни би поставили “спољни свет” који би симболизовао парадигму акције, односно објекта.
Развој на страни перцепције би симболично био представљен развојем “мозга” који је услов опажања “спољног света”.
Та представа би можда помогла идиотима да разумеју суштину теме.

Вођство је фундамент политике, као што је тражња фундамент економије.
Генеза тражње је генеза економије,
а генеза вођства је генеза политике.

Као што је понуда конкурентна у тражњи - у економији,
власт је конкурентна у вођству - у политици.

Вођство је фундамент политичког субјекта.
Иначе, перцепција је фундамент субјекта, а акција је фундамент објекта.

Политички субјекти су појединци и политичке организације.
Вођство је политичка перцепција.

 

[Родитељ Три]

У једнопартијском систему, без формалне демократије, какав је у НР Кини,
партија заправо није партија(није једна од више партија), него је организација на страни вођства.

У вишепартијском систему, формалне демократије, удружење гласача је организација на страни вођства.

У политички примитивним друштвима, организација на страни вођства и не постоји, као што је то случај у САД, Француској итд..

Заправо у свим друштвима Запада не постоји уопште свест о парадигми вођства нити о организовању на страни вођства.
У тим варварским друштвима, вођство је под потпуном доминацијом власти - у политици,
као што је тражња под потпуном доминациојом понуде - у економији.

Човек Запада је као инсект, њему прво иде акција па онда перцепција.
Он у непознато иде делом а не увидом.

Њихово поимање власти је само последица њихове ограничености.

Потпуно несвесни једног од два услова политичке егзистенције - вођства ,
они власт посматрају као нешто рекурзивно, нешто што само себе објашњава самим собом итд..

То је зато што они немају парадигму вођства независно од власти.
Они познају само вођство на страни власти, које је у функцији од власти.
Управо из те перспективе, они једино могу да схватају власт.

Тако они покушавају да власт посматрају из перспективе власти,
што је последица идеје да се акција може некако описати акцијом,
што је нонсенс јер опис је категорија перцепције.

Акција се може описти само перцепцијом.
Власт се може описти само вођством.
Сам опис власти као феномена може постојати само из перспективе вођства.
Сам опис власти као феномена и јесте вођство.

Лишени могућности да власт доживе из перспективе развијеног вођства,
они у власт пројектују своју примитивну духовност и стварају окултистичке представе власти.

Сва та погрешна и окултистичка схватања власти последица су недостатка организације на страни вођства,
и погрешне перцепције власти из перспективе вођства на страни власти(које је у функцији од власти),
уместо природне перцепције власти из перспективе вођства на страни вођства(организације на страни вођства).

Тамо где постоји организација на страни вођства, вођство у организацији на страни власти је секундарно.

 

[Родитељ Три]

Ево даћу вам један пример:

Када би сте питали Хенрија Кисинџера куда иде амерички народ и у функцији од тога каква би требала да буде власт,
он не би могао да вам да одговор, јер то није у његовом домену.
Када би сте га питали да ли може да поведе америчку власт у освајање света, он би рекао да може,
јер то јесте у његовом домену.
Зашто?
Зато што је он вођа на страни власти, односно вођство у организацији на страни власти.

Када би сте питали Кисинџера зашто освајати свет,
он би вам дао одговор који иначе има вођство на страни власти(у функцији од власти),
а то је да власт сама себе објашњава и да је окултистичка категорија итд..

Када је млади и талентовани Хенри пожелео да поведе амерички народ и да постане вођа америчке нације,
наишао је на своје варварске суграђане, који немају никаве ни представе ни наслеђа у вези вођства и организовања на страни вођства.
Другим речима у америци не постоји удружење гласача, које би представљало антитезу америчкој држави.

Јер нити је удружење гласача у држави нити је држава у удружењу гласача,
то су само позитивистички(на страни власти) и непозитивистички(на страни вођства) политички изрази.

Јер гласач постаје гласач само као део удружења гласача, пошто удружење гласача креира систем гласања и додељује му глас за гласање,
као што у економији потрошач постаје потрошач само као део монетарног система који му омогућава да има рачун и паре на рачуну.

Будући да Америка не познаје организовање на страни вођства, млади Кисинџер, дубоко разочаран,
прешао је на “мрачну страну” и прикључио се вођству у организацији на страни власти - америчкој држави.

Чак и то вођство настало је као последица прагматичних потреба америчке државе, у односу на друге државе,
јер у Америци, као и на целом Западу, вођство не претходи власти, перцепција не претходи акцији,
него прво иде акција па онда перцепција која је у њеној функцији,
а перцепцију равноправну са акцијом они не познају.

Тамо се признаје само позитивистичка форма, насиље било активно било пасивно је иницијатор тог друштва.

И у економији признаје се само организација на страни акције - предузеће, и све мора бити предузеће,
јер све мора бити активна позитивистичка форма, јер је у њеној основи насиље као инцијатор сваке егзистенције тог друштва.

Кисинџер демократију посматра као систем манипулације америчким народом у корист америчке државе,
као и оруђе за борбу америчке државе против других држава.
Он све види у функцији од државе, јер је вођа на страни власти.
Идеју удружења гласача америке - организацију на страни вођства,
као антитезу америчкој држави - организацији на страни власти,
он за свога дугог живота никада није упознао.

 

[krinka5]

Површна изјава. То је хибридни систем са огромном државном привредом али и слободним предузетништвом. И то у само одређеним гранама.

Najbolje bi bio reči da privredni sistem Kine jeste suverenistički hibridni gde monopol nad prirodnim bogatstvima i monoposkim poslovima drži država a da je sve što se odnosi na konkurenciju prepušteno privatnicima ali po praviima da većinski udeo preduzeća mora držati Kinez. Uz sve to država vodi snažnu intervenističku poitiku gde je sve podređeno izvozu i zaštiti domaćih proizvođača , što znači i domaćeg tržišta.
Na to sve treba dodati tradicionalnu netrpeljivost i nepoverenje Kineza prema strancima plus birokratske komplikacje koje čine da poslovanje stranaca u Kini čine mazohističkom rabotom iako su poslovi isplativi.

 

[Родитељ Три]

Постоје два услова егзистенције:
- каузалан услов или неопходност, услов прошлости, који се зове узрок,
- финалистички услов или довољност, услов будућности, који се зове разлог.

Дакле постоје два услова политичке егзистенције:
- власт
- вођство

Идеја да је власт суштина политике, је као идеја да се дете прави јер мушкарац има потребу за сексом.
То је на том нивоу.

У свести примитивног човека власт представља ултимативну политичку категорију,
као израз своје дивљачке воље она представља потпуно испуњење примитивне свести.

Примитивна свест не познаје формалну категорију вођства, нити има представу о организовању на страни вођства.

Политички развијени људи власт посматрају као политичку акцију у њиховој политичкој перцепцији - вођству,
које одређује форме кроз које се манифестује власт.

Политички развој је наравно развој на страни политичке перцепције - вођства.
Како на страни појединца, тако и на страни организације.

Политички систем мора бити утемељен на вођству,
а вођство на организацији на страни вођства,
која развија политичке субјекте и вођство у њима,
јер једина политичка еманципација је еманципација на страни вођства.

Организација на страни вођства је фундамент политике.

 

[Voditelj 4]

Постоје два услова егзистенције:
- каузалан услов или неопходност, услов прошлости, који се зове узрок,
- финалистички услов или довољност, услов будућности, који се зове разлог.

Дакле постоје два услова политичке егзистенције:
- власт
- вођство

Идеја да је власт суштина политике, је као идеја да се дете прави јер мушкарац има потребу за сексом.
То је на том нивоу.

У свести примитивног човека власт представља ултимативну политичку категорију,
као израз своје дивљачке воље она представља потпуно испуњење примитивне свести.

Примитивна свест не познаје формалну категорију вођства, нити има представу о организовању на страни вођства.

Политички развијени људи власт посматрају као политичку акцију у њиховој политичкој перцепцији - вођству,
које одређује форме кроз које се манифестује власт.

Политички развој је наравно развој на страни политичке перцепције - вођства.
Како на страни појединца, тако и на страни организације.

Политички систем мора бити утемељен на вођству,
а вођство на организацији на страни вођства,
која развија политичке субјекте и вођство у њима,
јер једина политичка еманципација је еманципација на страни вођства.

Организација на страни вођства је фундамент политике.

Nisi u pravu.

Postoje 4 glavne okosnice razvoja:

a) Brižnost
b) Celishodnost
c) Izdrživost
d) Konzistentnost

Brižnosti nema bez konzistentnosti, ali nije svaka brižnost izdrživa.

 

[kojekude2022]

Ево и мало нефилозофског садржаја:

http://fakti.org/quo-vadis-orbi/rus...tiri-americka-visecevna-raketna-bacaca-himars

Пекинг: Америка има већи војни буџет од 9 великих сила – па ко је највећа претња свету?​

ЏАО ЛИЂИЈАН: САД СУ НАЈМИЛИТАНТНИЈА ЗЕМЉА У СВЕТСКОЈ ИСТОРИЈИ

Џао Лиђијан
ПОРТПАРОЛ кинеског Министарства спољних послова Џао Лиђијан назвао је Сједињене Државе главном претњом свету.
Он је на Твитеру објавио графикон са упоређивањем војних издатака десет земаља.
На том графикону су на првом месту САД, са војним буџетом већим од 800 милијарди долара, а иза њих су - Кина, Индија, Британија, Русија, Француска, Немачка, Саудијска Арабија, Јапан и Јужна Кореја.
Али, Американци нису просто на првом месту: њихов војни буџет је већи од свих девет побројаних земаља заједно!

Џао Лиђијан је свему додао властито питање: „Па, ко је права претња миру?“.
Претходно је Сједињене Државе назвао најмилитантнијом земљом у светској историји и највећом претњом развоју на планети.
За илустрацију је навео да САД имају 750 база у најмање 80 земаља, као и 173.000 војника стационираних у 159 држава.

 

[AleksaJ]

Ево и мало нефилозофског садржаја:
http://fakti.org/quo-vadis-orbi/rus...tiri-americka-visecevna-raketna-bacaca-himarshttp://fakti.org/quo-vadis-orbi/rus...tiri-americka-visecevna-raketna-bacaca-himars
Пекинг: Америка има већи војни буџет од 9 великих сила – па ко је највећа претња свету?
ЏАО ЛИЂИЈАН: САД СУ НАЈМИЛИТАНТНИЈА ЗЕМЉА У СВЕТСКОЈ ИСТОРИЈИ

Џао Лиђијан
ПОРТПАРОЛ кинеског Министарства спољних послова Џао Лиђијан назвао је Сједињене Државе главном претњом свету.
Он је на Твитеру објавио графикон са упоређивањем војних издатака десет земаља.
На том графикону су на првом месту САД, са војним буџетом већим од 800 милијарди долара, а иза њих су - Кина, Индија, Британија, Русија, Француска, Немачка, Саудијска Арабија, Јапан и Јужна Кореја.
Али, Американци нису просто на првом месту: њихов војни буџет је већи од свих девет побројаних земаља заједно!

Џао Лиђијан је свему додао властито питање: „Па, ко је права претња миру?“.
Претходно је Сједињене Државе назвао најмилитантнијом земљом у светској историји и највећом претњом развоју на планети.
За илустрацију је навео да САД имају 750 база у најмање 80 земаља, као и 173.000 војника стационираних у 159 држава.

Ко је ?

Србија? .. Бангладеш? ..

... Крстарица ?!