комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/kina-i-komunizam-kako-partija-vlada-zemljom-70-godina/
Kina i komunizam: Kako partija vlada zemljom 70 godina
![109027845_gettyimages-1151691179[1].jpg](https://forum.krstarica.com/attachments/109027845_gettyimages-1151691179-1-jpg.598265/ "109027845_gettyimages-1151691179[1].jpg")
Piše: BBC News na srpskom 01. oktobra 2019. 07.39
Od 1. oktobra 1949. godine Kinom vlada jedna partija – Komunistička partija.
Partija vodi zemlju od Maove ere do modernog doba u kojem je Kina postala svetska ekonomska sila, ali na tom putu nije tolerisala nikakvu opoziciju, a svako drugačije mišljenje bilo bi ugušeno.
Narodna republika Kina slavi 70. godišnjicu od osnivanja, a BBC analizira kakvu je uloga partije.
Ako žurite, pročitajte verziju od 100 reči, a ako ste spremni da odvojite malo više vremena – tu je analiza u 600 reči.
Komunistička partija Kine kontroliše sve u državi, od vlade, preko policije, do vojske.
Ima oko 90 miliona članova, organizaciju u obliku piramide na čijem vrhu se nalaze politbiro i predsednik Si Đinping.
Kina ima parlament – Narodnu skupštinu, ali ona uglavnom potvrđuje odluke koje donosi partijsko rukovodstvo.
Partija takođe strogo kontroliše medije i internet.
Ljubav prema Kini izjednačena je sa ljubavlju prema partiji, dok se drugačiji, pluralistički i demokratski modeli upravljanja odbacuju zarad nacionalnog jedinstva i rasta.
Priča u 600 reči
Kina je defakto jednopartijska država.
Vodeća uloga partije upisana je i u ustavu i dok formalno postoji nekoliko manjih stranaka, sve su dužne da podržavaju komuniste.
Pod vođstvom osnivača Mao Cedunga, partija je sprovodila rigidni, totalitarni socijalizam. Ipak, ekonomski neuspeh programa Veliki skok napred, glad i čistke tokom Kulturne revolucije, dovele su do smrti miliona ljudi širom Kine.
Posla Maove smrti 1976, zemlja je polako počela da se razvija zahvaljujuči reformama Deng Sjaopinga.
Aktuelni predsednik Si Đinping na vlast je došao 2012. i u njegovom mandatu Kina je postala svetska supersila.
Piramida koju kontrolišu sa vrha
Oko sedam posto stanovništva Kine učlanjeno je u partiju. Pripadnost partiji osnovna je osobina koja se traži od svakog ko želi da napreduje u karijeri. Bilo da se radi o politici, biznisu ili šou biznisu.
Čak i ljudi kao što su Džek Ma, prvi čovek Alibabe, Ren Žengfei, šef Huaveja i glumica Fan Bingbing.
Ako, nekim slučajem, i kažu nešto protiv partijskih načela, moraju javno da se izvine kako bi izbegli kazne i progone. Upravo to se desilo prošle godine pomenutoj glumici.
Sistem funckioniše tako što partijske organizacije biraju predstavnike za više nivoe. Oni ulaze u nacionalni partijski kongres koji bira članove centralnog komiteta. A članovi tog komiteta biraju politbiro.
Ovi izbori su, uglavnom, odlučeni i pre nego što se održe. Pravu moć ima politbiro.
A na samom vrhu nalazi se predsednik Si. Pre dve godine partijski organi uklonili su formalne prepreke da Si može da bude doživotni predsednik.
Članovi partije izglasali su da Sijevo ime i ideologija budu uneti u ustav, čime je stao uz rame Mao Cetungu.
Svemoćni politbiro
Komunistička partija kontroliše sve u Kini, uključujući vojsku i policiju.
Na vrhu je politbiro koji vodi računa da se drži partijska linija, a istovremeno kontroliše tri važna tela.
Komunistička partija Kine na vlasti je od 1949.
Državni savet je vlada koju predvodi premijer, trenutno je to Li Kećang, i on je po rangu ispod predsednika Kine.
Uloga vlade je da sprovodi partijsku politiku širom zemlje, na primer, da upravlja nacionalnim ekonomskim planom i državnim budžetom.
Veza između vojske i partije datira još od Drugog svetskog rata, a onda i građanskog koji je usledio. Bliske veze ozvaničene su kroz Centralnu vojnu komisiju, koja rukovodi kineskim oružanim snagama.
Takođe, ova komisija upravlja nuklearnim arsenalom, a sa dva miliona pripadnika, kineska vojska je najmnogoljudnija na svetu.
Čvrsta ruka
Komunistička partija ne toleriše drugačija mišljenja. Ne postoje istinske opozicione partije i oni koji kritikiju vladu rizikuju da ih ona kasnije progoni.
Nema naznaka da bi represija prema onima koji se usude da progovore protiv vlasti mogla da prestane. Pod Sijevom vlašću slučajevi kršenja ljudskih prava su čak postali brojniji.
Obračuna nisu pošteđeni ni visoki partijski funkcineri. Bo Silai, nekada uticajni lider regionalne partijske organizacije, pre šest godina proglašen je krivim za korupciju na sudu i dobio je doživotnu kaznu zatvora.
Kineska vlast tvrdi da poštuje ljudska prava, a čvrstu ruku u obračunima sa neistomošljenicima opravdava stavom da je iskorenjivanje siromaštva miliona ljudi važnije od individualnih sloboda.
Vlast kontroliše medije i internet – uključujući i društvene mreže.
Veliki kineski zaštitni onlajn zid građanima ograničava pristup zapadnim sajtovima, kao što su Gugl, Fejsbuk, Jutjub i Tviter.
Digitalizacija svakodnevnog života omogućila je partiji da koristi napredne tehnologije za nadzor.
Čvrsta kontrola medija pomogla je partiji da zadrži visok rejting u javnom mnjenju.
Kina i komunizam: Kako partija vlada zemljom 70 godina
Piše: BBC News na srpskom 01. oktobra 2019. 07.39
Od 1. oktobra 1949. godine Kinom vlada jedna partija – Komunistička partija.
Partija vodi zemlju od Maove ere do modernog doba u kojem je Kina postala svetska ekonomska sila, ali na tom putu nije tolerisala nikakvu opoziciju, a svako drugačije mišljenje bilo bi ugušeno.
Narodna republika Kina slavi 70. godišnjicu od osnivanja, a BBC analizira kakvu je uloga partije.
Ako žurite, pročitajte verziju od 100 reči, a ako ste spremni da odvojite malo više vremena – tu je analiza u 600 reči.
- Preminuo Čarli Kol, autor čuvene fotografije sa trga Tjenanmen
- Kako je Kina izgledala osamdesetih godina
Komunistička partija Kine kontroliše sve u državi, od vlade, preko policije, do vojske.
Ima oko 90 miliona članova, organizaciju u obliku piramide na čijem vrhu se nalaze politbiro i predsednik Si Đinping.
Kina ima parlament – Narodnu skupštinu, ali ona uglavnom potvrđuje odluke koje donosi partijsko rukovodstvo.
Partija takođe strogo kontroliše medije i internet.
Ljubav prema Kini izjednačena je sa ljubavlju prema partiji, dok se drugačiji, pluralistički i demokratski modeli upravljanja odbacuju zarad nacionalnog jedinstva i rasta.
Priča u 600 reči
Kina je defakto jednopartijska država.
Vodeća uloga partije upisana je i u ustavu i dok formalno postoji nekoliko manjih stranaka, sve su dužne da podržavaju komuniste.
Pod vođstvom osnivača Mao Cedunga, partija je sprovodila rigidni, totalitarni socijalizam. Ipak, ekonomski neuspeh programa Veliki skok napred, glad i čistke tokom Kulturne revolucije, dovele su do smrti miliona ljudi širom Kine.
Posla Maove smrti 1976, zemlja je polako počela da se razvija zahvaljujuči reformama Deng Sjaopinga.
Aktuelni predsednik Si Đinping na vlast je došao 2012. i u njegovom mandatu Kina je postala svetska supersila.
Piramida koju kontrolišu sa vrha
Oko sedam posto stanovništva Kine učlanjeno je u partiju. Pripadnost partiji osnovna je osobina koja se traži od svakog ko želi da napreduje u karijeri. Bilo da se radi o politici, biznisu ili šou biznisu.
Čak i ljudi kao što su Džek Ma, prvi čovek Alibabe, Ren Žengfei, šef Huaveja i glumica Fan Bingbing.
Ako, nekim slučajem, i kažu nešto protiv partijskih načela, moraju javno da se izvine kako bi izbegli kazne i progone. Upravo to se desilo prošle godine pomenutoj glumici.
Sistem funckioniše tako što partijske organizacije biraju predstavnike za više nivoe. Oni ulaze u nacionalni partijski kongres koji bira članove centralnog komiteta. A članovi tog komiteta biraju politbiro.
Ovi izbori su, uglavnom, odlučeni i pre nego što se održe. Pravu moć ima politbiro.
A na samom vrhu nalazi se predsednik Si. Pre dve godine partijski organi uklonili su formalne prepreke da Si može da bude doživotni predsednik.
Članovi partije izglasali su da Sijevo ime i ideologija budu uneti u ustav, čime je stao uz rame Mao Cetungu.
Svemoćni politbiro
Komunistička partija kontroliše sve u Kini, uključujući vojsku i policiju.
Na vrhu je politbiro koji vodi računa da se drži partijska linija, a istovremeno kontroliše tri važna tela.
Komunistička partija Kine na vlasti je od 1949.
Državni savet je vlada koju predvodi premijer, trenutno je to Li Kećang, i on je po rangu ispod predsednika Kine.
Uloga vlade je da sprovodi partijsku politiku širom zemlje, na primer, da upravlja nacionalnim ekonomskim planom i državnim budžetom.
Veza između vojske i partije datira još od Drugog svetskog rata, a onda i građanskog koji je usledio. Bliske veze ozvaničene su kroz Centralnu vojnu komisiju, koja rukovodi kineskim oružanim snagama.
Takođe, ova komisija upravlja nuklearnim arsenalom, a sa dva miliona pripadnika, kineska vojska je najmnogoljudnija na svetu.
Čvrsta ruka
Komunistička partija ne toleriše drugačija mišljenja. Ne postoje istinske opozicione partije i oni koji kritikiju vladu rizikuju da ih ona kasnije progoni.
Nema naznaka da bi represija prema onima koji se usude da progovore protiv vlasti mogla da prestane. Pod Sijevom vlašću slučajevi kršenja ljudskih prava su čak postali brojniji.
Obračuna nisu pošteđeni ni visoki partijski funkcineri. Bo Silai, nekada uticajni lider regionalne partijske organizacije, pre šest godina proglašen je krivim za korupciju na sudu i dobio je doživotnu kaznu zatvora.
Kineska vlast tvrdi da poštuje ljudska prava, a čvrstu ruku u obračunima sa neistomošljenicima opravdava stavom da je iskorenjivanje siromaštva miliona ljudi važnije od individualnih sloboda.
Vlast kontroliše medije i internet – uključujući i društvene mreže.
Veliki kineski zaštitni onlajn zid građanima ograničava pristup zapadnim sajtovima, kao što su Gugl, Fejsbuk, Jutjub i Tviter.
Digitalizacija svakodnevnog života omogućila je partiji da koristi napredne tehnologije za nadzor.
Čvrsta kontrola medija pomogla je partiji da zadrži visok rejting u javnom mnjenju.
Poslednja izmena:
