krinka5
Elita
- Poruka
- 24.842
Kina kao slobodno možemo reći poseban kontinent , svakako civilizacija za svoj enorman rast može zahvaliti trima činjenicama. Prva činjenica jeste tradicija, nešto što je specifično samo za nju . Drugi faktor uspeha može zahvaliti otvaranju američkog a kasnije idrugih tržišta u vreme njenog uspinjanja (koje je počelo od Niksona ili ipak nešto kasnije koristeći pogodnosti Niksonove pogodbe). Zadnji činilac uspona jesu univerzalni makroekonomski principi o kojima sam dosta pisao pa bih se sad zadržao na prvom faktoru citatima iz već pomenute knjige.
Ono što je prožima kinesku kulturu to je bezgranična pokornost i strpljivost koja je sazdana u mudrosti Konfučionizma a što odudara na primer našem mentalitetu (ili možda grešim?).
"Na početku Konfučije (Kung Fu Ce 551- 479 . godine p.n. e.) je proklamovao jedinstvenu formulu koju je svaki Kinez naučio napamet a i danas je zna ; " đun đun , ćen ćen, fu fu, ci ci ! "
prevod sa kineskog ; "Neka vladar upravlja kako treba vladar da upravlja, neka ministar radi kako treba ministar, neka otac bude otac , a sin sin. "
Državom upravlja neprikosnoveni imperator pošto dobije "mandat neba" , a poredak počiva na porodici , gde vladaju odnosi kao u državi ; stariji rukovode mlađima, muškarci ženama , otac čitavom porodicom . Ti strogi odnosi unutar porodice bili su dobra psihološka priprema pojedinca za pokornost u državi ; najveći greh bio je pobuna protiv starijih i utvrđenog poretka , najveća vrlina bila je lojalnost.
Ova filozofijaje utkana u kinesko društvo kako vidimo od početka . "Narod je kao trava, a vladar je kao vetar. Kad vetar dune jače , trava se povija ", glasi jedna misao Koonfučija.
Stabilnost je na prvom mestu , jer kad se poremeti uhodani red stvari, upozorio je Konfučije nastaju poremećaji u prirodi i društvu a krajnji rezultat je da imperator gubi mandat neba i nastaju prirodne katastrofe (poplave , zemljotresi ...)
Jedna apokrifna priča nastala kasnije govori kako je veliki reformator , imperator savetnik iz prve Ćin dinastije a zvao se Šang Jang želeo je da unapredi civilizacijski nivo kineskog života . On je inicirao uredbu kojom se zabranjuje Kinezima da čitava porodica spava u jednom krevetu, već je svako morao da spava zasebno pa makar u istoj sobi.
Osuđen je da ga vežu za kočije i rastrgnu , to je bio tradicionalan način kojim se Kina obračunavala sa reformatorima..."
Iako ova priča istorijski netačna, kod Kineza je ostala kao legenda koja govori da i minimalne promene mogu izazvati kobne poremećaje te zbog toga sami izazivači promena preventivno zaslužuju najstrožiju kaznu.
Ono što je prožima kinesku kulturu to je bezgranična pokornost i strpljivost koja je sazdana u mudrosti Konfučionizma a što odudara na primer našem mentalitetu (ili možda grešim?).
"Na početku Konfučije (Kung Fu Ce 551- 479 . godine p.n. e.) je proklamovao jedinstvenu formulu koju je svaki Kinez naučio napamet a i danas je zna ; " đun đun , ćen ćen, fu fu, ci ci ! "
prevod sa kineskog ; "Neka vladar upravlja kako treba vladar da upravlja, neka ministar radi kako treba ministar, neka otac bude otac , a sin sin. "
Državom upravlja neprikosnoveni imperator pošto dobije "mandat neba" , a poredak počiva na porodici , gde vladaju odnosi kao u državi ; stariji rukovode mlađima, muškarci ženama , otac čitavom porodicom . Ti strogi odnosi unutar porodice bili su dobra psihološka priprema pojedinca za pokornost u državi ; najveći greh bio je pobuna protiv starijih i utvrđenog poretka , najveća vrlina bila je lojalnost.
Ova filozofijaje utkana u kinesko društvo kako vidimo od početka . "Narod je kao trava, a vladar je kao vetar. Kad vetar dune jače , trava se povija ", glasi jedna misao Koonfučija.
Stabilnost je na prvom mestu , jer kad se poremeti uhodani red stvari, upozorio je Konfučije nastaju poremećaji u prirodi i društvu a krajnji rezultat je da imperator gubi mandat neba i nastaju prirodne katastrofe (poplave , zemljotresi ...)
Jedna apokrifna priča nastala kasnije govori kako je veliki reformator , imperator savetnik iz prve Ćin dinastije a zvao se Šang Jang želeo je da unapredi civilizacijski nivo kineskog života . On je inicirao uredbu kojom se zabranjuje Kinezima da čitava porodica spava u jednom krevetu, već je svako morao da spava zasebno pa makar u istoj sobi.
Osuđen je da ga vežu za kočije i rastrgnu , to je bio tradicionalan način kojim se Kina obračunavala sa reformatorima..."
Iako ova priča istorijski netačna, kod Kineza je ostala kao legenda koja govori da i minimalne promene mogu izazvati kobne poremećaje te zbog toga sami izazivači promena preventivno zaslužuju najstrožiju kaznu.
