Kazu mi "Nije ti to bas pametno..."

[gost 36952]

A ja mislim da jeste! Dati otkaz (iako se radi o solidnom radnom mestu u struci), odseliti se iz sredine u kojoj sam za godinu dana zivota pronasla samo jednog sagovornika i istomisljenika, vratiti se u okrilje roditeljskog doma (privremeno, svesni cinjenice da vam ni tu nije mesto), delimicno se zatvoriti u kucu i konacno zavrsiti fakultet!
Dakle, odreci se svega (love, izlazaka, novih krpica, momaka) zarad viseg cilja! U pitanju je najmanje godinu dana. Da li ja to mogu? Ja to hocu, pa ne vidim zasto ne bih mogla!
A vas pitam:
Uzimate li vi svoj zivot i svoje ruke?
Koliko ste spremni da zrtvujete i cega sve da se odreknete zarad vaseg viseg cilja?
Jeste li istrajni u tome? Kako prevazilazite krize u tim situacijama?
Koliko misljenje drugih, vama vaznih ljudi u zivotu, utice na vase odluke?
Da li ste u stanju da pravite te kratke, a duboke rezove u svom zivotu ili se prepustate kolotecini zivota?

Volim kad vidim ovakvo nesto!

Ja sam radikalan covek inace 8) Skoro sve sto sam uradila u zivotu bilo je neocekivano, delovalo kao da mi "to bas nije pametno" i nisam se pokajala ni zbog cega.


Mnoge stavi koje IZGLEDAJU isto imaju sasvim razlicitu sustinu.


Odricanje koje ima smisla (odlucila si da to ucinis sa svojim zivotom) je nesto sasvim drugo u odnosu na nametnuto odricanje.


Ljudi misle "eh kad bih sada ostao bez dobrog posla, vratio se kod roditelja, proveo godinu dana u besparici ........ grozno", a ti mislis "ok, bice zeznuto, nesto gubim, ali dobijam vise - dobijam ono sto me cini srecnom, zavrsen fakultet, mogucnost da budem u drugoj sredini koja mi vise odgovara, mogucnost jos boljeg posla sa novom profesionalnom kvalifikacijom..."


Radi u skladu sa svojim kriterijumima, zeljama i mogucnostima. Okolina je uglavnom jako povrsna, a cak i kada to nije, svi smo razliciti i ne moze niko nikoga potpuno da razume.


A, da, uzela sam svoj zivot u svoje ruke, ali sam imala period narusenog samopouzdanja i to ne zelim nikome. Upravo zato pozdravljam tvoju odluku, jer moras da budes samom sobom zadovoljna. Ako nisi zadovoljna sobom svi ce ti smetati, a kako prolaze godine taj nezavrseni fakultet bi ti bio sve veci problem.


Odlucila si da uzmes svoj zivot u svoje ruke umesto da se pretvoris u jednu depresivnu ili ogorcenu osobu jednog dana. Bices ponosna na sebe! Zelim ti svu srecu!

 

[SINDI]

simpaticna tema

tacno, pjaf, nije trazila savet:wink: ali jbg, volimo da dajemo savete taki smo

ima tu jedna stvar koja je veoma bitna...lazu oni koji kazu da je zivot kratak..jok, dugacak je..i treba raditi 30-35 god...sa 20 ili 25 nije presudna diploma..jos ako se uglavis na dobro mesto..divota od zivota..ali, ne postoje vise sigurna mesta i trajna resenja...dakle, treba uvek misliti na ono-a sta sutra...a sutra ce mozda bas ta diploma biti presudna da NE DOBIJES neki jos bolji posao, jel...

e sad, da li je bas neophodno napustati posao, ili je moguce uloziti dupli napor pa se usavrsavati "u hodu", pitanje je na koje svako sebi da odgovor...u svakom slucaju, biti odgovoran prema sebi i drugima, biti uporan, ulagati napor-to je dobar nacin...
volim borce, pa to ti je

 

[gost 36952]

BAS TI JE PAMETNO sto hoces da napravis od sebe kompletnu, ispunjenu, samopouzdanu i obrazovanu osobu

(da ne bude da su ti samo oni rekli sta misle)

 

[trnova_ruza]

Dani prolaze i mogu vam reci da zaista nije lako! Najteze je, ustvari, ne zaboraviti da si na pravom putu.
Za one koji prate ovu pricu imam jednu informaciju:
Ljudi, verovali ili ne, dobila sam posao! Od juce radim kao saradnik (privremeni, sto mi super odgovara zbog ispita) u firmi koja je bolja od predhodne, perspektivnija i u mnogo boljoj atmosferi, sa vecim ovlascenjima (ali i odgovornostima) i izrazenijom saradnjom izmedju kolega, od onih 'glavnih', do onih 'manje glavnih'. U struci, naravno. Da ne govorim da se radi o 'mom voljenom glavnom gradu', gde cu se vratiti i ostati zauvek, pre ili kasnije!
A posao nisam trazila, jedna spontana preporuka i pozvali su me.
Ipak, nisam zadovoljna platom, sto me podseca, da cu samo sa diplomom, pored kvalitetnog rada, jednog dana Ja moci da postavljam uslove.
Uh, sto je tesko ostati koncentrisan!
Pozdrav svima koji veruju u Sebe, cak i kad niko ne veruje u njih!

 

[gost 43599]

Eeee..pa cestitam... :wink: bas super...ipak je bolje, da imas neki posao, da zaradjujes pare za sebe..iako nisi zadovoljna platom lakse ce ti biti..moci ces sebi, da priustis neke stvari, neces zavisti od nekog drugog i veruj mi, da ces imati vise volje i zelje, da ucis i neces zapasti u depresiju..itd..imaces motivaciju na poslu i samim tim i motivaciju za ucenje..

prethodnim postovima nisam mislila nista lose niti sam pametovala....nego znam iz licnog iskustva..radim i studiram...

Ipak, danas ako nemas para ...vise hrabrosti ti je potrebno, da radis i da studiras..lakse je odustati tj.dici ruke od svega...smatram, da si dobro ucinila sto si prihvatila posao...bice ti lakse, da zavrsis to sto zelis, imas sansu, da napredujes, bice tu novih poznanstava a samim tim i nove prilike...

Sto nebi imala vise kad se moze zar ne?

Srecno... :wink:

 

[gost 43599]

Ipak to je samo moje misljenje...teze bi ti bilo, bez para...ovako imas dobre sanse, da ti uspe...i to u roku koji si postavila... :wink:

 

[trnova_ruza]

Da, da... Rokovi... Da mi je ova pamet, a one godine, ne bih probila svoje rokove i neke stvari bi davno bile zavrsene. Ali, jedna od mojih deviza u zivotu je NIKAD NIJE KASNO ZA PRAVE STVARI, a od malih nogu ubedjujem ljude da KAD SE HOCE, SVE SE MOZE!

 

[gost 36952]

Kada padne odluka da se preuzme odgovornost za svoj zivot onda ni za sta nije kasno.
Da su ti one godine, mozda ti ne bi bilo jasno kao sada sta zelis i kako do toga da dodjes.