казна за захтевање ћирилице у службеним документима

[savasavanovic]

Грешите Савановићу. Већ сам објаснио да предлог за извршење и решење нису једно те исто. Исто тако сам поменуо да се предлог за извршење подноси у четири примерка, од којих се један прослеђује извршном повериоцу. Сврха је да се извршни поверилац упозна са наводима предлога и да, евентуално, поднесе приговор на предлог. То се све чини пре доношења самог решења. Печати о којима говорите представљају нешто друго. Решењем, које доноси суд, усваја се или се одбија предлог о извршењу. Решење, као такво, има своју посебну форму. Предлог о извршењу представља иницијални акт којим се покреће поступак за извршење и он као такав не спада под службену употребу језика и писама.

РЕшење и предлог нису исто, али суд усваја предлог тако што на њега стави штамбиљ којим се усваја предлог и одређују трошкови извршења.На тај начин поднесак странке-предлог повериоца постаје интегрални део судског решења, јер је немогуће судском одлуком сматрати само кратку констатацију да се предлог усваја.Таква одлука има диспозитив(изреку) а то је оно што је поверилац написао у предлогу где се прецизира одређени захтев+констатација суда да се предлог усваја.Ако је такав предлог повериоца сачињен на латиници, онда је и судско решење о извршењу (делимично) сачињено на латиници.То је дефинитивно службена употреба језика и писма.

Извршни судови изузетно ретко раде посебно решење о извршењу којим се усваја предлог, можда у 1% предмета.

Не постоји приговор на предлог, јер извршни суд не доставља предлог дужнику пре доношења решења.Постоји само приговор на решење о извршењу у року од 5 радних дана, а од достављања решења о извршењу које у себи садржи и предлог повериоца(у 99 % предмета).