Katedre za kroatistiku niču, katedre za srpski jezik se gase

[Mrkalj]

Давно сам се забављао читајући како су се „извадили” на уређаје/справе/апарате као нпр. дизало, возило, пловило па у складу с тим и – рачунало. За разлику од људи који се баве неким послом/занатом као нпр. чувар, зидар, бравар... па би онда у хрватском рачунар био човјек који нешто рачуна (обрачунава).

Da, u srpskom. Reč računalo ima svojih zadnosti, napose glede tvorbe prideva; računalni je - svakako fonološki manje zgodna reč od reči računarski. Mislim, može i računač (Česi kažu počitač), sve su to srpske reči.

- - - - - - - - - -

Netočno. Ne mogu postaviti poveznicu, no kad s eutipka forum hr hroboatos hrvatski jezik, na nekim se slijedovima dobije ovo (Hrvatski i srpski jezik (povijesne činjenice), str.20
...........
Nije to nikakve pogrješna predočba-o čem će biti stavljen dio iz knjige Vjekoslava Klaića- nego posljedak toga da je do Vuka Karadžića 95% + svega što je bilo napisano na ijekavici- hrvatsko.

Srbi su to i onda znali, a znaju i sada. Stoga je itekako razumljivo da je proces posrbljavanja Ive Andrića išao i prijelazom na ekavicu; da je Aleksa Šantić prešao na ekavicu, kao i niz drugih srpskih pisaca, a isto tako i sada Srbi u Hrvatskoj, gdje mogu, i u ijekavskim govornim područjima, forsiraju ekavicu jer je ijekavica- hrvatska.
..................................................
Dio nerazumijevanja dolazi i od toga što sudionici-ili dio njih- nema povijesnu perspektivu.

Glede štokavske-ijekavice, navest ću osnovnu crtu i paralelu u povijesti i sadašnjosti.

Sve, uz manje izuzetke bosansko-muslimanske adžamijske književnosti i vjerojatno pokoji srpski tekst, napisano do Karadžića oko 1815-1820- hrvatsko je. I kod Dubrovčana, i onih iz drugih krajeva koji su im se priklonili, i velikog dijela bosanskih Hrvata (Divković, Matijević, Papić, Margitić,..). Dakle, do 1820-ih, preko 95% tekstova na ijekavici katoličko je i hrvatsko.


To je oko 400 godina pismenosti i književnosti koje su udarili izuzetan pečat i obilježili taj jezični tip zauvijek.

Većina, znamo, izvornih govornika (novo)štokavsko-ijekavskoga dijalekta su pravoslavci, Srbi i Crnogorci . Ali- oni taj jezični tip nisu "markirali", i Karadžić je došao prekasno da ga upiše u srpsku baštinu, ili da stvori psihološku podlogu za bar jednakoprihvaćeni status ijekavice kod Srba.

Unjekoliko sličnu pojavu imamo na sjeverozapadu Indije i u Pakistanu. Pandžabski je jezik koji izvorno govore muslimani, sikhi i hindusi. U Pakistanu je oko 65% stanovnika izvornih govornika pandžabskoga, skoro isključivo muslimana.
Nu, budući da su taj jezični tip bitno obilježili svojim spisima i vjerskim tekstovima Sikhi, pandžabski je u svijesti ostalih "jezik Sikha".

Tako se u Indiji hindusi odriču pandžabskoga- kojeg izvorno govore- i radije uče u školama hindski, kao eminentno "hinduski" jezik. U Pakistanu je situacija još bizarnija- 65% govori pandžabski, a samo 8% urdski- to je kao hindski, samo ima muslimanski pečat. No, urdski se preferira kao službeni jezik, a pandžabski potiskuje. Jer je i za muslimane u Pakistanu, koji su izvorni govornici pandžabskoga, i brojniji nego Sikhi- pandžabski identificiran sa Sikhima i njihovim identitetom, pa radije uče realno strani, ali "muslimanski" urdski jezik.

I muslimani i hindusi, svaki zasebno, a kamoli zajedno, brojniji su kao govornici pandžabskog od Sikha. Nu, Sikhi su stjecajem okolnosti stekli, htjeli ili ne, duhovno "pravo vlasništva" nad pandžabskim jezikom.
Rezultat je da izvorni pandžabski govornici, muslimani i hindusi, "bježe" u urdski i hindski, i kopni njihova produkcija i nekakav pandžabski jezični identitet.
.......................

Dapače, kad ovdje pišem- uostalom, rijetko- pišem više neutralno uz što manje kroatizama.

Dobro, pobedio si. Nisi morao toliko da se trošiš vremenski.

PS. Jesi i tamo po dubrovačkom unjekoliko nijekao?

 

[Пилипенда]

Da, u srpskom. Reč računalo ima svojih zadnosti, napose glede tvorbe prideva; računalni je - svakako fonološki manje zgodna reč od reči računarski. Mislim, može i računač (Česi kažu počitač), sve su to srpske reči.

Наравно. (Успут, чини ми се да су у војсци управо називали рачуначима оне артиљерце који су срачунавали путању зрна/гранате и сходно томе давали параметре за паљбу.)
И кад смо већ код „наводне опсједнутости српским”, да само подсјетим на познати бисер. Хрватски дом је српска кућа, али у српској кући је жена домаћица, а у хрватском дому – кућаница. Како год, потпуно неопсједнуто, само да се разликује!

 

[Rayela]

Pogledaj samo koji odabir vokabulara imaš ovde, a kojim si pisao na forumu hr. Tamo "kod kuće" pisao si tako "da te ceo svet razume" tj. da ne ideš na živce onima koje si pokušavao da obradiš, ali bez uspeha, a ovde njedriš što knjiškije i što stilski obeleženije reči ne bi li srpsku publiku ubedio kako je tvoj jezik neki drugi jezik. Opet, tropa.

Tu i tamo udjem u neki onlajn recnik da bih videla kako se neka rec na hrvatskom kaze i uvek je neki srpskohrvatski ili hrvatski
koji meni nikako nije stran jezik.
Udjem sada ( uvek preko nemackog, to mi je jel uvek najmerodavnije) da vidim kako zovu sada knjigovodju, kad ono isto,
knjigovodja, knjizara, jedino mi kazemo biblioteka, a oni lepo slovenski knjiznica.
Ovaj Urvanov jezik niko ne razume, ponajmanje ljudi oko njega.

 

[Пилипенда]

Tu i tamo udjem u neki onlajn recnik da bih videla kako se neka rec na hrvatskom kaze i uvek je neki srpskohrvatski ili hrvatski
koji meni nikako nije stran jezik.
Udjem sada ( uvek preko nemackog, to mi je jel uvek najmerodavnije) da vidim kako zovu sada knjigovodju, kad ono isto,
knjigovodja, knjizara, jedino mi kazemo biblioteka, a oni lepo slovenski knjiznica.
Ovaj Urvanov jezik niko ne razume, ponajmanje ljudi oko njega.

Ма најлуђе од свега је што је, иако гротескно изнакарађен до пародије, и даље разумљив. Можеш ти пудлици плести гриву и од бисер свиле, на лава то никад заличити неће

 

[Urvan Hroboatos]

Rasprave, ponekad, imaju smisla ako sudionici nješto znaju ili posjeduju sposobnost racionalnoga mišljenja.

Ako to nije slučaj, onda su besmislene

 

[Mrkalj]

Rasprave, ponekad, imaju smisla ako sudionici nješto znaju ili posjeduju sposobnost racionalnoga mišljenja.

Ako to nije slučaj, onda su besmislene

Njekog smisla, ako nješto znaju.