- Poruka
- 70.467
Iza nebodera i luksuznih tržnih centara, Katar domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu , konzervativna je muslimanska zemlja privržena svojim tradicijama.
Agencija Frans pres prenela je nekoliko saveta za stranece i turiste.
U Kataru dominira upotreba engleskog jezika jer se stanovništvo sastoji od 90 odsto iseljenika, mada je zvanični jezik arapski. Nije neophodno govoriti arapski ali gradjani Katara posebno cene ako neki stranac zna po neku reč na tom jeziku.
Na javnim mestima je prikladno ustati i pozdraviti druge, posebno kada su u pitanju starije osobe. Žene, obično u dugim crnim haljinama sa velom, pruže ruku da se rukuju sa sagovornikom, ali neke više vole da stave ruku na srce kao znak pozdrava.
U javnosti treba izbegavati poljupce, zagrljaje i gestove naklonosti. Držanje za ruke je prihvaćeno.
Kao i stanovnici drugih zemalja Zaliva, stanovnici Katara su veoma gostoljubivi, žele da pokažu poštovanje i druželjubivost.
Kad je stranac pozvan u dom, običaj je da izuje cipele na ulazu i da vodi računa da pete i tabane ne uperi prema domaćinima.
Stanovnici ponekad jedu na podu i prstima uzimaju hranu iz velikog tanjira, kao beduini u pustinji, iako mnogi žive u modernim vilama. Za gosta je važno da prihvati sve što mu domaćin ponudi, jer se odbijanje poklona ili ponudjenog jela smatra uvredom.
U Kataru je običaj da se pije arapska kafa, čiji se recept sastoji kuvanje kafe sa začinima medju kojima je šafran. Kafa se služi u malim šoljama iz posude u obliku bokala i vrča, poznat kao "dalah".
Uz taj ritual sa kafom, gostu se nude urme. Običaj je da domaćin prvo proba kafu kako bi se uverio da je dovoljno dobra za posluženje. Gost treba da pije kafu desnom rukom.
Ako gost šoljicu vrati osobi koja je servira, to znači da gost želi još kafe, a ako malo potrese šoljicu posle ispijanja kafe to znači da je završio.
Agencija Frans pres prenela je nekoliko saveta za stranece i turiste.
U Kataru dominira upotreba engleskog jezika jer se stanovništvo sastoji od 90 odsto iseljenika, mada je zvanični jezik arapski. Nije neophodno govoriti arapski ali gradjani Katara posebno cene ako neki stranac zna po neku reč na tom jeziku.
Na javnim mestima je prikladno ustati i pozdraviti druge, posebno kada su u pitanju starije osobe. Žene, obično u dugim crnim haljinama sa velom, pruže ruku da se rukuju sa sagovornikom, ali neke više vole da stave ruku na srce kao znak pozdrava.
U javnosti treba izbegavati poljupce, zagrljaje i gestove naklonosti. Držanje za ruke je prihvaćeno.
Kao i stanovnici drugih zemalja Zaliva, stanovnici Katara su veoma gostoljubivi, žele da pokažu poštovanje i druželjubivost.
Kad je stranac pozvan u dom, običaj je da izuje cipele na ulazu i da vodi računa da pete i tabane ne uperi prema domaćinima.
Stanovnici ponekad jedu na podu i prstima uzimaju hranu iz velikog tanjira, kao beduini u pustinji, iako mnogi žive u modernim vilama. Za gosta je važno da prihvati sve što mu domaćin ponudi, jer se odbijanje poklona ili ponudjenog jela smatra uvredom.
U Kataru je običaj da se pije arapska kafa, čiji se recept sastoji kuvanje kafe sa začinima medju kojima je šafran. Kafa se služi u malim šoljama iz posude u obliku bokala i vrča, poznat kao "dalah".
Uz taj ritual sa kafom, gostu se nude urme. Običaj je da domaćin prvo proba kafu kako bi se uverio da je dovoljno dobra za posluženje. Gost treba da pije kafu desnom rukom.
Ako gost šoljicu vrati osobi koja je servira, to znači da gost želi još kafe, a ako malo potrese šoljicu posle ispijanja kafe to znači da je završio.
