Kasa za budućeg kralja - Banke su posebno negovale kult štednje kod dece

[Nina]

I u monografiji Udruženja banaka Srbije, izdatoj povodom 85 godina od osnivanja, konstatuje se da je kod nas štednja u bankama imala promenljive rezultate. U pojedinim godinama pre, a i posle Drugog svetskog rata, u zavisnosti od raznih političkih i ekonomskih prilika, skoro da nije ni postojala. To je posebno bilo karakteristično u poslednjoj deceniji prošlog veka. Svih ovih godina Udruženje banaka podržavalo je poslovnu politiku banaka i aktivno učestvovalo u kreiranju uslova štednje. Danas se banke ponovo utrkuju u maštovitim reklamama za povećanje štednje ali retko nude program obrazovanja i vaspitanja za štednju, pre svega namenjenu mladima.
Interesantno je podsetiti kako su banke pre devedeset i više godina osmišljavale ove akcije. Nedeljnik "Privredni pregled" objavio je tekst o Poštanskoj štedionici koja ostavlja svake godine jedan odsto svog čistog prihoda Ministarstvu prosvete. U 1925. godini određeno je da se četiri petine tog prihoda upotrebi kao nagrada odličnim i marljivim učenicima i učenicama na svršetku osnovne škole, i to u uložnim knjižicama od po 100 dinara koje će biti vinkulisane za iznos od 100 dinara do punoletstva. "Jedna petina ovog prihoda upotrebiće se na predavanja o Poštanskoj štedionici i razumnoj štednji. Štampaće se i otkupljivati za narod popularne knjige čija je sadržina udešena za poučavanje i vaspitavanje o štednji i pravilnom vođenju ekonomije u poslu i životu."

 

[Nina]

I Beogradska trgovinska banka je još pre Prvog svetskog rata uvela kult štednje kod dece. Darovala je metalne kasice u koje bi deca stavljala roditeljske i druge poklone u novcu, ali iz kojih ih sama nisu mogla vaditi nego samo u banci gde se čuvao ključ. To je nastavila i posle rata. "Ko hoće da štedi dobija na poslugu besplatno domaću štedionicu - kasicu u koju ostavlja sve ušteđevine. Zlato i srebro spušta se u gornji otvor, pa se pritisne dugme a novčanica pošto se uvije umeće se sa strane." Kada se kasica napuni ulagač je donosi u banku i iznos se potom upisuje u uložnu knjižicu. U svakoj uložnoj knjižici mora se označiti i kamatna stopa koja ni u kom slučaju ne može biti manja od pet procenata.

 

[Nina]

Za današnje uslove odličnu marketinšku strategiju odabrala je Beogradska trgovinska banka. Izabrali su jednu od najvažnijih ličnosti u tadašnjoj Kraljevini SHS, kako bi popularisali šparanje, ali i na neki način skrenuli pažnju na sebe kod vladara.

U porodici kao i u državi najbolji izvor za bogatstvo leži u štedljivosti, poručuje Beogradska trgovinska banka u 1928. godini i upućuje kralju Aleksandru Karađorđeviću ovakvu molbu: "Vaše Veličanstvo, Nesumnjivo je da je naš narod uistini pokazao i dokazao da obiluje vrlinama i lepim odlikama. Ali je isto tako nesumljivo i to, da našem narodu nedostaje vrlina primerene, pametne štednje. Dužnost nam nalaže da mu i tu vrlinu razvijemo jer štednja doprinosi ličnom zadovoljstvu i društvenom blagostanju. Rukovođeni tom idejom mi se usuđujemo najpokornije zamoliti Vaše Veličanstvo da našeg budućeg Kralja, NJegovo Visočanstvo Prestolonaslednika Petra, još kao malog dečka, u Vašem Uzvišenom Roditeljskom Domu, vaspitavate i odnegujete i u tom pravcu kako bi svojim primerom štednje pokazao put svima ka ostvarenju i postizanju te vrline kod naroda. Mi se usuđujemo zamoliti Vaše Veličanstvo da odobri da možemo NJegovu Visočanstvu prestolonasledniku Petru podariti kasicu domaće štednje i uložnu knjižicu Beogradske trgovačke banke, u cilju ostvarenja te ideje."

 

[Nina]

Ovo je samo jedan od priloga istoriji bankarstva Srbije, a Udruženje banaka, koje ovih dana slavi vek postojanja u prvih deset godina svog postojanja je već dobilo veoma značajnu ulogu u društvu. Deceniju rada proslavili su 30. novembra 1930. godine, u sali Beogradske berze. Sednici su prisustvovale mnoge znamenite ličnosti: izaslanik kralja, predsednik Ministarskog saveta, ministri, pomoćnici ministara, predstavnici brojnih udruženja i komora, Beogradske berze, Narodne banke, profesionalnih novčanih zavoda i osiguravajućih društava iz Zagreba, LJubljane, Sarajeva, Novog Sada i Cetinja... Pozdravni govor održao je predsednik Udruženja banaka dr Vlada T. Marković:

- Udruženje banaka u Beogradu pokazalo je u svom desetogodišnjem radu da je uz zaštitu zajedničkih interesa svojih članova uvek imalo u vidu unapređenja našeg novčarstva i uopšte narodne privrede. Moderna privreda ne može da bude bez valjanih kreditnih ustanova, a ni kreditne ustanove ne mogu da napreduju ako su privredne prilike rđave i nezdrave. Zato je profesionalni interes novčanih zavoda identičan sa interesima celokupne narodne privrede. Jedan se ne može razdvojiti od drugoga, jer tek svi zajedno čine jednu višu privrednu interesnu zajednicu.

 

[Nina]

Marković je rekao da je Udruženje banaka pokazalo da je svesno toga uzimajući inicijativu u mnogim pitanjima opšteg privrednog značaja:

- Ja se nadam da će to i u buduće činiti i računam na njegovu saradnju i pomoć. Pogotovo u današnje doba ekonomske krize, predstavnici naših novčanih zavoda moraju više nego igda pratiti i proučavati stanje, tok našeg privrednog života, da bi pravovremeno mogli preduzeti sve što treba, pravilno shvatajući ulogu banaka da prikuplja sredstva iz naroda koji će opet zatim davati narodnoj privredi za unapređenje produktivnog rada, ne tražeći u ovoj dobitke koji ne odgovaraju sadašnjoj ekonomskoj situaciji. Specijalno ističem zakone o bankama, štedionicama, o osiguravajućim društvima i berzama, na kojima se radi u poverenom mi resoru. Vaši predlozi i vaša saradnja, gospodo, na tom poslu ne sumljivo će dati ploda u pogledu sređivanja naših kreditnih prilika, kao i daljeg razvoja celokupne naše narodne privrede.

Povodom desetogodišnjice Udruženja banaka, ceneći njegov rad, kralj Aleksandar izdaje ukaz o odlikovanju brojnih članova Udruženja banaka koji je pročitao ministar trgovine i industrije Juraj Demetrović. Kralj je rukovodiocima Udruženja dodelio sedam Ordena belog orla i 15 Ordena Svetog Save.

Autor teksta: Dušan Stojaković/ Novosti

 

[franak]

I Beogradska trgovinska banka je još pre Prvog svetskog rata uvela kult štednje kod dece. Darovala je metalne kasice u koje bi deca stavljala roditeljske i druge poklone u novcu, ali iz kojih ih sama nisu mogla vaditi nego samo u banci gde se čuvao ključ. To je nastavila i posle rata. "Ko hoće da štedi dobija na poslugu besplatno domaću štedionicu - kasicu u koju ostavlja sve ušteđevine. Zlato i srebro spušta se u gornji otvor, pa se pritisne dugme a novčanica pošto se uvije umeće se sa strane." Kada se kasica napuni ulagač je donosi u banku i iznos se potom upisuje u uložnu knjižicu. U svakoj uložnoj knjižici mora se označiti i kamatna stopa koja ni u kom slučaju ne može biti manja od pet procenata.

Bilo je toga i ovde u CH.Danas ne samo da nema kamata već se naplaćuje čuvanje para.