Schrodinger
Veoma poznat
- Poruka
- 14.369
Bankari i njihovi gresi - Religija i dug
No, i ako ostavimo po strani umetničke vizije i njihova kasnija tumačenja, tokom vekova, stav velikih monoteističkih religija prema kamati bio je izrazito negativan. Tako je, na primer, na Trećem lateranskom saboru (1179) doneta odluka da oni koji ubiraju kamate ne smeju da se pričeste niti da budu sahranjeni po hrišćanskim običajima, naglašavajući da je taj zločin zabranjen i u Starom i u Novom zavetu (iako se danas pod zelenaštvom smatra uzimanje ogromnih kamata, u Bibliji se, i uopšte u ranijim periodima, pod njime smatralo ubiranje bilo kakvih kamata). U Bibliji, kao i u Kuranu, postoji više odlomaka koji se protive ovakvom načinu zarađivanja novca i karakterišu ga kao veliki greh."ČEKA IH RAT OD ALLAHA": Konačno, kada je reč o islamu, Kuran se vrlo direktno bavi onima koji zarađuju od dugova drugih. "Allah uništava kamatu" (Kur’an, prevod: Besim Korkut), a onaj koji se bavi kamatom je u istoj poziciji kao onaj koji je pod uticajem đavola. Pravi vernici se pozivaju da, ako su pravi, odustanu od kamate ili što je još ispravnije da poklone celi dug. A ako to ne učine, te uzmu kamatu "čeka ih rat od Allaha" (El Bekare 2: 275-279). U poslednjoj propovedi proroka Muhameda, naglašava se da je Alah zabranio zelenaštvo (svaku kamatu). Jedan islamski teolog napisao je da skoro i da nema čina koji je tako jako osuđen u Kuranu kao što je to zelenaštvo. A greši ne samo onaj koji taj dobitak pravi, već i onaj koji ga plaća.
A da li ima nečeg dobrog u kamati? I u Novom zavetu i u Kuranu nalaze se delovi koji daju odgovor na pitanje činjenja (ne)dozvoljenog. Tako u knjizi islama stoji da je u pojedinim stvarima veliki greh, ali i dobit za neke ljude, međutim, njihov je greh veći od njihove dobiti. A u Novom zavetu će apostol Pavle u poslanici Korinćanima kazati: "Sve mi je slobodno, ali nije sve na korist; sve mi je slobodno, ali sve ne ide na dobro" (10:23).
