Karadžić osuđen na doživotnu robiju

[de.omnibus.dubitandum]

Znam da nikog ne diraš, jer si već popio banane, pa ni ne pokušavaš

Nikad zbog drugih, uvijek uvrijeđeni mod koji to više nije...

 

[đavolčić]

Srbi su samo JEDAN OD NARODA koji zivi u BiH.

A nikako nisu jedine gazde.

A ko pominje nekakvo gazdovanje?

 

[veliki krang]

Srbi su samo JEDAN OD NARODA koji zivi u BiH.

A nikako nisu jedine gazde.

U nemaju prava nikoga da proteruju odande.

E pa vidiš, ni muslimani nisu imali prava da sami odlučuju hoće li se odvajati od SFRJ ili ne, pa su to ipak uradili. Na našu štetu i onda smo mi njima naneli štetu od koje nikad neće moći da se oporave. Sva perspektiva im je lagano izumiranje u neprijateljskom okruženju, jer su u međuvremenu uspeli i od Hrvata da naprave neprijatelje.

 

[de.omnibus.dubitandum]

A ko pominje nekakvo gazdovanje?

De Mi ispričaj ko je tjerao Srbe iz Sarajeva, ime neko, ali nešto ono sa dokazima, ako može..

 

[Хусар]

Srbi su samo JEDAN OD NARODA koji zivi u BiH.

A nikako nisu jedine gazde.

U nemaju prava nikoga da proteruju odande.

Срби су једини народ који живи у БиХ. И тако је од 04. септембра 476 године. Римски историјски списи.

 

[veliki krang]

Nikad zbog drugih, uvijek uvrijeđeni mod koji to više nije...

Dobro, onda probaj sa istom argumentacijom kod drugih moderatora

 

[BLAJBI]

A ko pominje nekakvo gazdovanje?

Pa oni sto su vrsili etnicka ciscenja....

Tebi nije poznato ko su bili ti?

 

[Droid]

Pa oni sto su vrsili etnicka ciscenja....

Tebi nije poznato ko su bili ti?

KO vrsio ciscenja? Hrvati u Cro?

 

[dragon x]

Pa čuj, opet su to bebice za Dr. Dabića i njegovu ekipu.

Bebice? Bebice imaju logore kao ove na slikama, bebice siluju 14-ogodišnju djevojčicu i pucaju bebi u potiljak?


Ninković Marko: 92. godine, 21. maja zadesila nas je ta teška njiova ofanziva, kojom su naljeteli u selo i sve fatali i gonili u logore, i palili kuće, i štale i sve. Šta nisu radili, batinali i u Čelebiće provodili u logor.

Đorđić Zdravko: Bili smo bez uniformi, bez naoružanja, civili, žene, djeca, starci. Pripremali su se, zarušila su se obadva tunela i na ulazu i na izlazu iz Bradine, tako da nismo imali nikakve šanse da izađemo, ni da gdje odemo. To je pripremano još od aprila mjeseca. A napad je počeo 25. maja 92. ujutro. Već 26. maja, već je bilo prvih žrtava, paljevina, već je počelo paljenje. Počeli su kupit, odvodit ljude, žene, djecu. Dovodili su ih u Bradinu na raskrsnicu, tu su razdvajali žene i djecu u školu, a sve ostalo od petnaest do ako je bilo i 100 godina, to je već, sve gonjeno u Čelebiće u logor.

Kuljanin Jovan-profesor: Dvadeset peti, šesti, sedmi, to su, mislim, dani koji se....ne može se to opričati. Ne može se to, riječi su tu suvišne. To je teško. Mislim, ko se našao u tom, u tom grotlu, dotakao je dno pakla. Sa svih strana ušle su hrvatsko-muslimanske jedinice...ne znam da li mogu to, to je, to je jedan strašan. Jednostavno pucnjava od jutra do mraka uz granatiranje.27. marta već počinje povlačenje prema Gornjoj Bradini svog stanovništa. Jedna grupa odvažnijih momaka tridesetak, četrdeset, pokušalo je preko Bjelašnice da se probije prema Kalenoviku. Međutim, svega možda desetina da je uspela, jer se ta grupa razdvojila, tek jedna desetina možda, uspela je stići do Kalinovika, a ostatak je u Ljutoj, prema Ulogu, je zarobljena i dovedena u Čelebiće.

Đorđić Zdravko: Već ubijeni Neđo Kuljanin, Zoran Mrkajić, Mirko Vrkajić, Todor Žuža, Jovo Žuža, Nikola Gligorević, Vaso Žuža, Neđo Draganić, Pero Kuljanin, brat mu Radenko Kuljanin, braća Gojko i Mirko Kuljanin i otac im, Drago Kuljanin, rođak im od strica Goran Kuljanin, dječak od 15 il’ 16 godina, Njegoš Koprivica, stric mu, Srđan Koprivica, Ratomir Kuljanin, starac od nekih 80 godina živ je zapaljen u svojoj kući.

Kuljanin Jovan-profesor: Kako je koji zaseok osvojen tako su, il’ na kućnom pragu ili su ih našli negde skrivene u potoku ili tako. 27. maj kad je već popaljena Bradina, ljudi se sakrivali bespomoćni, onda su skupili na tunelu kako mi kažemo u Bradini, to je ovaj železnički tunel koji ide prema Sarajevu. Tu su ih svukli do...sve, samo je ostao veš. I uglavnom tovarili su ih na kamione, bilo je i po pedeset, to je išlo sve za Čelebiće. Iz te kolone je, na primer, izdvojen Vujičić Vaso zatim Živak Slobodan i...nek mi Bog oprosti što (ne može da se seti imena)...Velimir.

Đorđić Zdravko: Kako je ko izlazio iz kuća, kako se zatekao na ulici oko kuća, po baštama, tako su, pozvali su da se narod skupi u Bradini. Jedna grupa kod Mićove kafane iz Gornjeg dela Bradine, a druga grupa kod kafane Pere Mrkajića, to je donji deo Bradine. Iz te grupe skupljenih možda trista, četristo stanovnika, što žena, što djece, što staraca odma su izveli Vasu Vujičića, i braću Slobodana i Velimira Živaka, i njih su na licu mjesta streljali.

Gligorević Boro: Stojimo ispred grobnice, masovne grobnice gdje su bili ovi naši sahranjeni. Tu je bilo oko dvadeset i sedam leševa sahranjeno. Bagerom su iskopali, iskopali raku i bagerom su ih i zakopali. Tako da su sva tjela u...vožnja ona bila, isprevrtani jedni preko drugih. Pa su kasnije kiše bile, bilo je dosta tjela koja je voda odnjela, naše žene su tuda ovaj, to naknadno zagrtale i et tako. Onako kao civile pofatali i ubili ovde kod ove Perine gostione za jednu noć i ovaj, te pretežno pobili. Ko što je jedan đak govorio kaže: ja sam svome učitelju dao jedinicu. Ovoga Kuljana profesora koji mu je predavao, on ga je jednostavno ubio tu.

Đorđić Zdravko: Te mrtve, nisu dali da se sahrane dostojno. No su bagerom iskopali rupu kod crkve, samo razbacali kao trupce i tako zagrnuli, jer su virile i ruke i noge. I žene su išle, majke, supruge da navlače kamenje da ne razvlače životinje kosti.

Kuljanin Jovan-profesor: Kod srpske pravoslavne crkve, sahranjeno je tačno trideset četvoro. Uglavnom tu je bio bager koji je iskopao rupu, zagrnuo to na brzinu, čak su i djelovi tjela virili. Psi su razvlačili. Ja ne mogu...Majke su krišom dolazile da bi bar zemljom zatrpale djelove tjela, noge najčešće da ih psi ne razvlače. Treba napomenuti da je svo ostalo stanovništvo, i žene, i djeca i svi iz svih zaselaka jer Bradina je široko područje proteže se na pet kilometara, iz svih zaselaka svo ostalo stanovništvo, mahom žene i djeca su zatvorene u školu Bradina, pod strogom stražom. Bilo je tu svašta i tučnjave, i silovanja i... (ne može dalje da priča)

Đorđić Zdravko: Kako su koga zarobljavali, hvatali, nalazili kod kuća, tako su prebijali čim su stigli: kundacima, cjevima, drvenim štapovima, palicama. Tako da se od vriske i leleka, da se nije moglo slušat. Vrište djeca, plaču, plaču žene, ne znaju gdje će, ne znaju šta će biti sa njima, da li će preživit tu noć, da li će dočekat drugo jutro (plače). Tovare, trpaju na kamione, odvoze za Čelebiće.

http://www.serbianvoice.eu/modules.php?name=News&file=article&sid=1608

ZAROBLJENI SRBI U LOGORU ČELEBIĆI



Ako je tako onda su Potočari memorijalni centar nevinih bebica.

 

[BLAJBI]

Срби су једини народ који живи у БиХ. И тако је од 04. септембра 476 године. Рисмски историјски списи.

- - - - - - - - - -

KO vrsio ciscenja? Hrvati u Cro?

Ono tamo u Srebrenici.....

 

[Dekston]

Ovo je bilo ocekivano i mi tu nista ne mozemo promjeniti.Nasi lobisti i bilo kakve veze u svijetu treba bar da se pobrinu da mu nadju zemlju u kojoj su zatvorski standardi na visokom nivou,recimo tipa kao zatvor u kojem je Brejvik u Norveskoj.Cisto sumnjam da bi mu dozvolili da sluzi u Bjelorusiji ili Rusiji.

Radovan moze sad mirno da spava,njegov zadatak je izvrsen.Bosna je zemlja koja u politickom smislu paralizovana.Ne moze da prizna Kosovo,ne moze da glasa za Palestinu u UN,nema vladu,mora imati konsensus.Unutar nje je Republika Srpska koja je drzava u drzavi,koja evo vec skoro 24 godine nakon mira dobro opstruise napredak Bosne.

 

[The_Night_Hawk]

Етничка чишћења у БиХ су вршили муслимани и Хрвати.
Онда су муслимани постали Бошњаци.
Па су се међусобно почистили.
Онда су смислили да за то оптуже Србе.
А тако некако и би на крају, према Хашком трибуналу.
Само што тај суд не вриједи ни пишљива боба.
Али има подршку каубоја који разбијају државе по свијет.

 

[veliki krang]

Ono tamo u Srebrenici.....

To nije bilo etničko čišćenje, nego masovna sa'rana.

 

[BLAJBI]

Ovo je bilo ocekivano i mi tu nista ne mozemo promjeniti.Nase lobisti i bilo kakve veze u svijetu treba bar da se pobrinu da mu nadju zemlju u kojoj su zatvorski standardi na visokom nivou,recimo tipa kao zatvor u kojem je Brejvik u Norveskoj.Cisto sumnjam da bi mu dozvolili da sluzi u Bjelorusiji ili Rusiji.

Radovan moze sad mirno da spava,njegov zadatak je izvrsen.Bosna je zemlja koja u politickom smislu paralizovana.Ne moze da prizna Kosovo,ne moze da glasa za Palestinu u UN,nema vlada,mora imati konsensus.Unutar nje je Republika Srpska koja je drzava u drzavi,koja evo vec skoro 24 godine nakon mira dobro opstruise napredak Bosne.

Kakav uspeh.....

"Cega se pametan stidi - tim se budala dici"

 

[de.omnibus.dubitandum]

Bebice? Bebice imaju logore kao ove na slikama, bebice siluju 14-ogodišnju djevojčicu i pucaju bebi u potiljak?


Ninković Marko: 92. godine, 21. maja zadesila nas je ta teška njiova ofanziva, kojom su naljeteli u selo i sve fatali i gonili u logore, i palili kuće, i štale i sve. Šta nisu radili, batinali i u Čelebiće provodili u logor.

Đorđić Zdravko: Bili smo bez uniformi, bez naoružanja, civili, žene, djeca, starci. Pripremali su se, zarušila su se obadva tunela i na ulazu i na izlazu iz Bradine, tako da nismo imali nikakve šanse da izađemo, ni da gdje odemo. To je pripremano još od aprila mjeseca. A napad je počeo 25. maja 92. ujutro. Već 26. maja, već je bilo prvih žrtava, paljevina, već je počelo paljenje. Počeli su kupit, odvodit ljude, žene, djecu. Dovodili su ih u Bradinu na raskrsnicu, tu su razdvajali žene i djecu u školu, a sve ostalo od petnaest do ako je bilo i 100 godina, to je već, sve gonjeno u Čelebiće u logor.

Kuljanin Jovan-profesor: Dvadeset peti, šesti, sedmi, to su, mislim, dani koji se....ne može se to opričati. Ne može se to, riječi su tu suvišne. To je teško. Mislim, ko se našao u tom, u tom grotlu, dotakao je dno pakla. Sa svih strana ušle su hrvatsko-muslimanske jedinice...ne znam da li mogu to, to je, to je jedan strašan. Jednostavno pucnjava od jutra do mraka uz granatiranje.27. marta već počinje povlačenje prema Gornjoj Bradini svog stanovništa. Jedna grupa odvažnijih momaka tridesetak, četrdeset, pokušalo je preko Bjelašnice da se probije prema Kalenoviku. Međutim, svega možda desetina da je uspela, jer se ta grupa razdvojila, tek jedna desetina možda, uspela je stići do Kalinovika, a ostatak je u Ljutoj, prema Ulogu, je zarobljena i dovedena u Čelebiće.

Đorđić Zdravko: Već ubijeni Neđo Kuljanin, Zoran Mrkajić, Mirko Vrkajić, Todor Žuža, Jovo Žuža, Nikola Gligorević, Vaso Žuža, Neđo Draganić, Pero Kuljanin, brat mu Radenko Kuljanin, braća Gojko i Mirko Kuljanin i otac im, Drago Kuljanin, rođak im od strica Goran Kuljanin, dječak od 15 il’ 16 godina, Njegoš Koprivica, stric mu, Srđan Koprivica, Ratomir Kuljanin, starac od nekih 80 godina živ je zapaljen u svojoj kući.

Kuljanin Jovan-profesor: Kako je koji zaseok osvojen tako su, il’ na kućnom pragu ili su ih našli negde skrivene u potoku ili tako. 27. maj kad je već popaljena Bradina, ljudi se sakrivali bespomoćni, onda su skupili na tunelu kako mi kažemo u Bradini, to je ovaj železnički tunel koji ide prema Sarajevu. Tu su ih svukli do...sve, samo je ostao veš. I uglavnom tovarili su ih na kamione, bilo je i po pedeset, to je išlo sve za Čelebiće. Iz te kolone je, na primer, izdvojen Vujičić Vaso zatim Živak Slobodan i...nek mi Bog oprosti što (ne može da se seti imena)...Velimir.

Đorđić Zdravko: Kako je ko izlazio iz kuća, kako se zatekao na ulici oko kuća, po baštama, tako su, pozvali su da se narod skupi u Bradini. Jedna grupa kod Mićove kafane iz Gornjeg dela Bradine, a druga grupa kod kafane Pere Mrkajića, to je donji deo Bradine. Iz te grupe skupljenih možda trista, četristo stanovnika, što žena, što djece, što staraca odma su izveli Vasu Vujičića, i braću Slobodana i Velimira Živaka, i njih su na licu mjesta streljali.

Gligorević Boro: Stojimo ispred grobnice, masovne grobnice gdje su bili ovi naši sahranjeni. Tu je bilo oko dvadeset i sedam leševa sahranjeno. Bagerom su iskopali, iskopali raku i bagerom su ih i zakopali. Tako da su sva tjela u...vožnja ona bila, isprevrtani jedni preko drugih. Pa su kasnije kiše bile, bilo je dosta tjela koja je voda odnjela, naše žene su tuda ovaj, to naknadno zagrtale i et tako. Onako kao civile pofatali i ubili ovde kod ove Perine gostione za jednu noć i ovaj, te pretežno pobili. Ko što je jedan đak govorio kaže: ja sam svome učitelju dao jedinicu. Ovoga Kuljana profesora koji mu je predavao, on ga je jednostavno ubio tu.

Đorđić Zdravko: Te mrtve, nisu dali da se sahrane dostojno. No su bagerom iskopali rupu kod crkve, samo razbacali kao trupce i tako zagrnuli, jer su virile i ruke i noge. I žene su išle, majke, supruge da navlače kamenje da ne razvlače životinje kosti.

Kuljanin Jovan-profesor: Kod srpske pravoslavne crkve, sahranjeno je tačno trideset četvoro. Uglavnom tu je bio bager koji je iskopao rupu, zagrnuo to na brzinu, čak su i djelovi tjela virili. Psi su razvlačili. Ja ne mogu...Majke su krišom dolazile da bi bar zemljom zatrpale djelove tjela, noge najčešće da ih psi ne razvlače. Treba napomenuti da je svo ostalo stanovništvo, i žene, i djeca i svi iz svih zaselaka jer Bradina je široko područje proteže se na pet kilometara, iz svih zaselaka svo ostalo stanovništvo, mahom žene i djeca su zatvorene u školu Bradina, pod strogom stražom. Bilo je tu svašta i tučnjave, i silovanja i... (ne može dalje da priča)

Đorđić Zdravko: Kako su koga zarobljavali, hvatali, nalazili kod kuća, tako su prebijali čim su stigli: kundacima, cjevima, drvenim štapovima, palicama. Tako da se od vriske i leleka, da se nije moglo slušat. Vrište djeca, plaču, plaču žene, ne znaju gdje će, ne znaju šta će biti sa njima, da li će preživit tu noć, da li će dočekat drugo jutro (plače). Tovare, trpaju na kamione, odvoze za Čelebiće.

http://www.serbianvoice.eu/modules.php?name=News&file=article&sid=1608

ZAROBLJENI SRBI U LOGORU ČELEBIĆI



Ako je tako onda su Potočari memorijalni centar nevinih bebica.

Sve na sud, nema od internet tekstova ništa, na sud i goni. Dosad se niko nije izvukao za koga god su imali dokaze.

Ali, Rašu ne opra ništa, on nosi medalju prvog civila genocidlije...

 

[електрика]

 

[dragon x]

De Mi ispričaj ko je tjerao Srbe iz Sarajeva, ime neko, ali nešto ono sa dokazima, ako može..

Oni koji su ubili 6 članova porodice Ristović. Dovoljno?

 

[đavolčić]

De Mi ispričaj ko je tjerao Srbe iz Sarajeva, ime neko, ali nešto ono sa dokazima, ako može..

Da da baš ćemo o imenima. Moj komšija je prebijao komšije Srbe. Misliš da je odgovarao? Naravno da ne. I ja sam tu trebao da se vratim?

 

[veliki krang]

Kakav uspeh.....

"Cega se pametan stidi - tim se budala dici"

Nama je uspeh, zašto bismo na grbači nosili loj ako možemo bez njega?

 

[dragon x]

Sve na sud, nema od internet tekstova ništa, na sud i goni. Dosad se niko nije izvukao za koga god su imali dokaze.

Ali, Rašu ne opra ništa, on nosi medalju prvog civila genocidlije...

Vidi kako su tvoje BEBICE PUCALE BEBI U POTILJAK:


Obilježeno 18 godina od masakra u selu Ledići



Polaganjem cvijeća i prisluživanjem svijeća juče je u selu Ledići, u federalnoj opštini Trnovo, obilježeno 18 godina od masakra nad 24 srpska civila, koji su počinili pripadnici Armije RBiH.


Na jučerašnji dan 1992. godine počeo je muslimanski masakr u sarajevskom selu Ledići gdje su maljevima i noževima ubijena 24 srpska civila, zatrte su cijele porodice, najstarija žrtva imala je 92 godine, najmlađa je bila osamnaestomjesečna beba Milun Tešanović.
Za sedam dana napada tadašnje Armije RBiH usmrćeno je devet članova porodice Tešanović, među kojima i Dragomir koji je imao 10 godina, a Danijela 12. Ubijeno je 10 članova porodice Vasić, tri člana porodice Miočić i Savo Kenjić. Zaklano je pet starica koje su pokušale da se sakriju u šumi.



Predsjednik Predsjedništva BORS, Mihajlo Parađina, rekao je da se u ovom selu desio stravičan zločin, jer su ubijena lica koja nisu bila vojno angažovana, već djeca, žene i starci.

On je istakao da je danas najteže to što nadležni pravosudni organi u BiH nisu procesuirali mnoge zločine nad Srbima, a za koje postoje dokazi i dokumentacija i svjedoci.

Ovaj zločin, rekao je Parađina, mora biti opomena svim sadašnjim generacijama i obaveza da se obezbijedi sigurnija budućnost budućim naraštajima na prostoru RS, da se dokaže istina o stradanju Srba, jer je ona ulog i garancija bezbjednosti i opstanka Srba u BiH.
Rada Cvijetić, tetka ubijene 18-mjesečne bebe, rekla je da je u ovom zločinu pripadnika Armije RBiH izgubila dva brata i dvije snahe, bratića, majku, strica i strinu i njihovo dvoje maloljetne djece. Ona je dodala da su njihova tijela pronađena 2001. godine, devet godina nakon zločina.

- - - - - - - - - -

Još malo nestašluka nevinih bebica:


DEO izjave B. O. posle napuštanja Centralnog zatvora, razmene zarobljenika i prelaska na srpsku teritoriju, 6. oktobra 1994. godine:

- Moja žena je morala 15. maja 1992. godine da ode u Pofaliće, da popiše robu u samoposluzi, koja je tog dana bila obijena. Tamo je i prenoćila. Radio sam u "Sarajevskoj mlekari" i ujutru sam čuo za napad. Kolege na poslu su bile dobro obaveštene.
- Sledio sam se kada sam čuo da je prema Pofalićima krenuo kriminalac Jusuf Prazina Juka sa 3.500 ljudi, a sa svojima i zlikovac Samir Kahfedžić Kruško - govori B. O. - Otišao sam kući, a oko 16 časova su mi došle komšije Ibrahimović i Tahirević. Rekli su da su muslimani zauzeli Pofaliće i da treba ići u pljačku.

Sa Ibrahimovićevom majkom je B. O. krenuo da potraži suprugu.

- Sve srpske kuća su bile popaljene, neke su još gorele u Orlovačkoj, Humskoj ulici, sve uništeno, mrtvo - svedoči B. O. - Ispred kuća i po ulicama leševi muškaraca, žena, dece, pasa i mačaka. Rukama sam prevrtao mrtve, tražio ženu. Prema pričanju samih muslimana, u tom masakru je ubijeno 312 stanovnika Pofalića. Preživeli Srbi su morali da kopaju rake, u stvari, dve jame.
Ostali leševi su utovareni na kamione, odneti i bačeni na smetlište, deponiju u Buća Potoku. B. O. nije pronašao suprugu.

Zlatko Pavlović, student Filozofskog fakulteta u Sarajevu, morao je, kao i drugi srpski visokoškolci, da u „radnom vodu" kopa rovove i tranšeje. Ranjen je u eksploziji granate u noći, 19. februara 1993. godine. Amputirana mu je desna potkolenica. Dokopao se slobode 20. juna 1994. godine. On, između ostalog, priča:

- U Centru za socijalno zbrinjavanje rekonvalescenata radio je Ismet Papaj, demobilisani muslimanski vojnik, Albanac. Ismet mi se hvalio da je iznad Pofalića, na brdu Žuč, zaklao „starog, bradatog četnika“, 16. maja 1992. godine. Papaj je na kraju rekao da mu se taj starac žalio kako je ostao sam, da su njegova deca i žena pobegli, a njega ostavili. "Četnik" je, koliko sam razumeo Ismeta, sam tražio da ga ovaj ubije.

SVEDOČANSTVO V. R., rođenog 1949. godine u Pofalićima:

- Rat je došao u Pofaliće kada je 15. maja 1992. u Orlovačkoj ulici Mirsad Bungur, doseljenik iz Sandžaka, ubio Rajka Savića. Istovremeno su ubijeni Mlađan Bratić, Branko Jeremić, Branko Bozalo, Vojin Vukadin, Slobodan i Neđo Odžaković, dok su zaklani Savo Elez i bračni par Mirko i Rosa Savić. Na kućnom pragu sekirom je ubijena Vida Bratić.
Prema rečima V. R., rano ujutru, 16. maja, napadnuto je 200 srpskih porodica iz svih pravaca.

- Celokupan scenario ubijanja preuzele su doseljene Sandžaklije, a nas je napalo više od tri hiljade muslimanskih bojovnika iz pet pravaca. Prilikom bežanja sam morao da ostavim bolesnog oca, da spasavam decu, majku, ženu, braću, snahu... Bili smo okruženi sa svih strana, zavladala je panika, preživeli su počeli da se povlače prema Humu, a zatim prema brdu Žuč. Koljači su u talasima napadali, sustizali bolesne i iznemogle. Ubijali su ih na najzverskiji način...

Kolona se u bezglavom bekstvu zaputila do severozapadnih padina brda Hum, prema Buća potoku. Odatle se trebalo popeti na brdo Žuč. Ali, kolona je presečena.

- Bežali smo, padali bez daha, grebali prstima korenje trave. Pred očima mi je stalno bio otac, kojeg sam ostavio za stolom. Moja deca su vrištala, dozivala me. Ugledao sam brata kako ranjen leži na padini. Tresla mu se noga. Imao sam osećaj da mi je glava nekoliko metara daleko od mene.

- Dok je trajalo bestijalno orgijanje drogiranih muslimanskih fanatika, sa Huma su na sve četiri strane sveta odjekivale „ilahije“ i „kaside“ uz poznati refren: „Alahu akber“ - nastavio je V. R. - Uz tu, jezivu mudžahedinsku dreku, prolamao se cik straha prestravljene dece, vapaj žena, krici ranjenih, uz rafalne i pojedinačne pucnjeve. Iživljavali su se, tri puta su nas namerno puštali da umaknemo, da bi nas uvek iznova okruživali i ubijali.
NA padinama Huma i Žuči ostalo je na desetine mrtvih i ranjenih. Krvožedne Sandžaklije su svirepo, noževima dokrajčivali ranjenike. Preživeli su sa Žuča gledali kako im gore domovi. Gorelo je 500 kuća, dim se uvezao u snop, dizao se visoko.

- Od muslimanskih zlikovaca, pre svih, bio je Habib Idrizović, Sandžaklija, došao u Pofaliće pre 14 godina i doveo šestoricu braće koji su, svi redom, napravili kuće na srpskim imanjima - rekao je V. R. - U krvavom piru učestvovao je i starosedelac Omer Gabela, bivši novinar.

Gabela je doveo Sarajevsku televiziju dan posle. Televizija je snimala zarobljene Srbe ispred neoštećenih muslimanskih kuća. Tvrdilo se da nisu stradale srpske porodice.
- Srbi su pod pretnjom, pred kamerama izjavljivali da su živi i zdravi, da su im kuće čitave, zato su i ostavljeni u životu - nastavio je V. R. - Sarajevska televizija je nekoliko puta emitovala snimak o „pobedi“ muslimanske vojske. Da mu kuća nije izgorela, izjavio je i Stanko Pikulić, starac, starosedelac. I njega i ostale preživele ubili su Arif Ljuca i njegov sin Nusret sa braćom Karamović: Fadilom, Dževadom i Faikom.
V. R. je ostao živ, ali su mu ubijeni otac, majka, jedan brat i snaha, dok je drugi brat teško ranjen.

GENOCID

NASELJE Pofalići, između Dolca i Velešića, na padinama brda Hum, više od 500 godina nastanjivali su Srbi. Sistematski, punih 15 godina pre izbijanja rata u Sarajevu, ovde su doseljavane Sandžaklije, a Srbi terani sa imanja do samih kućnih vrata.
U Pofalićima je ubijeno najviše nemoćnih žena, staraca i dece. Niko se od preživelih nije vratio. Nema više Čangalovića, Pikulića, Đukića, Bunjevaca, Andrijaševića, Vaskovića, Andrića, Trišića, Mađarevića, Golijanina i drugih starosedelaca.


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277853-Krvavi-pir-u-Pofalicima

 

[de.omnibus.dubitandum]

Vidi kako su tvoje BEBICE PUCALE BEBI U POTILJAK:


Obilježeno 18 godina od masakra u selu Ledići



Polaganjem cvijeća i prisluživanjem svijeća juče je u selu Ledići, u federalnoj opštini Trnovo, obilježeno 18 godina od masakra nad 24 srpska civila, koji su počinili pripadnici Armije RBiH.


Na jučerašnji dan 1992. godine počeo je muslimanski masakr u sarajevskom selu Ledići gdje su maljevima i noževima ubijena 24 srpska civila, zatrte su cijele porodice, najstarija žrtva imala je 92 godine, najmlađa je bila osamnaestomjesečna beba Milun Tešanović.
Za sedam dana napada tadašnje Armije RBiH usmrćeno je devet članova porodice Tešanović, među kojima i Dragomir koji je imao 10 godina, a Danijela 12. Ubijeno je 10 članova porodice Vasić, tri člana porodice Miočić i Savo Kenjić. Zaklano je pet starica koje su pokušale da se sakriju u šumi.



Predsjednik Predsjedništva BORS, Mihajlo Parađina, rekao je da se u ovom selu desio stravičan zločin, jer su ubijena lica koja nisu bila vojno angažovana, već djeca, žene i starci.

On je istakao da je danas najteže to što nadležni pravosudni organi u BiH nisu procesuirali mnoge zločine nad Srbima, a za koje postoje dokazi i dokumentacija i svjedoci.

Ovaj zločin, rekao je Parađina, mora biti opomena svim sadašnjim generacijama i obaveza da se obezbijedi sigurnija budućnost budućim naraštajima na prostoru RS, da se dokaže istina o stradanju Srba, jer je ona ulog i garancija bezbjednosti i opstanka Srba u BiH.
Rada Cvijetić, tetka ubijene 18-mjesečne bebe, rekla je da je u ovom zločinu pripadnika Armije RBiH izgubila dva brata i dvije snahe, bratića, majku, strica i strinu i njihovo dvoje maloljetne djece. Ona je dodala da su njihova tijela pronađena 2001. godine, devet godina nakon zločina.

Nisu to moji, razlika između ljudi i neljudi kod mene itekako postoji. Kao što rekoh, na sud, i vjerovao ti meni ne vjerovao, meni više smetaju zločinci iz moje Armije nego vaši, jer mi se nismo za to borili. Ali, kod nas je to pojedinačno bilo dok evo vidimo, dr. Dabić je sve znao i planirao...

 

[dragon x]

PRIPADNICI Desete brdske su tokom prve dve godine rata u BiH skupljali Srbe na ulicama Sarajeva i
protiv njihove volje odvodili na kopanje rovova. Posle obavljenih poslova, umesto da budu pušteni
kućama nesrećni zarobljenci su mučeni, neki od njih i zaklani, i bacani u jamu u "Kazanima". Još se
prepričavaju svedočenja da je upisnica u ovu "elitnu jedinicu" bila da se bar jednom Srbinu odseče
glava i baci u "Kazane".

Srbe, koji su završili u "Kazanima", Cacini vojnici su prethodno usmrtili tako što su ih vezali za dva
kamiona, koja bi krenula u suprotnim pravcima, i na taj način ih raščerečili. O raskomadanim telima
svedoči i pokušaj nove posleratne ekshumacije koji je obavila Komisija za traženje nestalih Republike
Srpske, kada su pronađeni delovi kostiju.


Na spisku,
koji je sačinjen na osnovu izjava svedoka na suđenju počiniocima, koji su za neke i opisali način
pogubljenja su Sanja Vuk koja je imala samo 16 godina kada joj je oduzet život, Zoran Vučurović,
Milena Drašković, koju su zaklali Samir Seferović i Suad Osmanović. Dušan Jovanović je
izmasakriran, dok je Radoslava Komljenca zaklao Mevludin Selak. Radoslavovu suprugu Marinu
Komljenac zaklao je RefikČolak. Vasila Lavriana zaklao je Zijo Kubat, a njegova supruga Ana, pre
nego što ju je odsecanjem glave usmrtio Esad Tucaković, prošla je užasnu torturu.
Ani Lavrian je Suad Osmanović naredio da legne i raširi noge, a zatim joj gurnao komad drveta u polni
organ. Istovremeno Esad Tucaković joj je upaljačem palio stidne dlake, da bi je na kraju pogubio i
bacio u jamu na "Kazanima". Ubijen je i Zoran Muminagić, koji je imao samo 17 godina, kao i Ergin
Nikolić, kojem je Samir Bejtić zabio sablju kroz vrat, a istovremeno su ga drugi pripadnici Desete
brdske brigade udarali noževima, dok ga nisu izmasakrirali. Bejtić mu je odvojio glavu od tela i bacio u
"Kazane".
MUŠAN Topalović Caco odsekao je glavu Branislavu Radosavljeviću. Likvidiran je i bračni par Šalipur
Katarina i Predrag. Prema dostupnim saznanjima Predraga je zaklao Nihad Hodžić, a glavu od tela je
odvojio Husein Hodžić. Na spisku su još Božidar Šljivić i Olga Šćiban.
Uvreda za porodice žrtava je to što su samo godinu dana posle suđenja, 1994. godine, svi počinioci
pušteni na slobodu. Prethodno na po šest godina bili su osuđeni Zijo Kubat, RefikČolak, EsadTucaković, Mevludin Selak. Ono što je bacilo senku na suđenje je da su svi oni osuđeni zbog krivičnog
dela ubistva, a ne ratnog zločina. Zajedno sa njima početiri godine zatvora dobili su Omer Tendžo,
Sead Kadić i Akid Alibašić. Deset meseci zatvora su dobili Senad Hasić, Samir Seferović, Sabahudin
Žiga, Samir Ljubović, Esaf Raonić i Senad Haračić. Sa osam meseci kažnjen je Armin Hodžić.
Iz izjava počinilaca na sudu izdvojili smo nekoliko svedočenja. Esad Tucaković je rekao da je po
Cacinom naređenju zajedno sa još četvoricom kolega u štab Desete brdske brigade doveo bračni par
Anu i Vasila Lavriana.
- Zijo Kubat je pištoljem udario Vasila u predelu glave dok su ga ispitivali i potekla mu je krv. Zijo Kubat
i ja dobili smo naređenje da isečemo te dve osobe. Odveli smo ih na "Kazane", a dovedena je još
jedna žena. Uzeo sam Anu, pošto je nisam mogao zaklati, prvo sam je onesvestio, pa nožem dužine
40 centimetara udario u predelu vrata i odvojio joj glavu od tela. U jamu smo ubacili telo, a glava je
ostala na licu mesta - priznao je Esad Tucaković.
Njegov saborac Samir Seferović na suđenju je opisao kako su ubijena dvojica Srba iz njihove jedinice
Ergin Nikolić i Dušan Jovanović

http://www.scribd.com/doc/18007839/Srpske-zrtve-u-bosanskom-paklu

- - - - - - - - - -

Nisu to moji, razlika između ljudi i neljudi kod mene itekako postoji. Kao što rekoh, na sud, i vjerovao ti meni ne vjerovao, meni više smetaju zločinci iz moje Armije nego vaši, jer mi se nismo za to borili. Ali, kod nas je to pojedinačno bilo dok evo vidimo, dr. Dabić je sve znao i planirao...

Ubistvo 312 Srba u Pofalićima u Sarajevu je pojedinačno? Pa kakvo vam je onda kolektivno??

 

[veliki krang]

Nisu to moji, razlika između ljudi i neljudi kod mene itekako postoji. Kao što rekoh, na sud, i vjerovao ti meni ne vjerovao, meni više smetaju zločinci iz moje Armije nego vaši, jer mi se nismo za to borili. Ali, kod nas je to pojedinačno bilo dok evo vidimo, dr. Dabić je sve znao i planirao...

Ali vidiš, praksa je već dokazala da ne postoje sudovi koji bi presudili muslimanima, tako da tvoja priča "idite na sud" može samo da se protumači kao "zabole me" ili "drago mi je". U redu, zabole i nas za mrtve teroriste, ali s obzirom na to da je takva situacija nepopravljiva, zašto se vi lepo ne biste odvojili i pokušali za promenu sami da upravljate sobom?

 

[dragon x]

Nisu to moji, razlika između ljudi i neljudi kod mene itekako postoji. Kao što rekoh, na sud, i vjerovao ti meni ne vjerovao, meni više smetaju zločinci iz moje Armije nego vaši, jer mi se nismo za to borili. Ali, kod nas je to pojedinačno bilo dok evo vidimo, dr. Dabić je sve znao i planirao...

U sudskim spisima zabeležen je i ovakav podatak: „Edin Mehić je sa Fejsalom Džipom nasilno odvodio maloljetne djevojke i djevočice srpske nacionalnosti i primoravao ih da za novac, cigarete i alkohol seksualno opšte sa „unproforcima“ iz arapskih zemalja. Sedamnaestogodišnju Natašu, čiji su roditelji poginuli u masakru u Miskinovoj ulici, na silu su odvozili u kasarnu „Maršal Tito“ i tu su je držali.Među onima koji su silovali ovu djevočicu bio je i muslimanski oficir veze izvjesni Tolj“.
...
Dve silovane sarajevske Srpkinje dale su iskaze u Genekološko-akušerskoj klinici u Beogradu prije prekida trudnoće. Jedna od njih priča: „Neprestano su nas tukli i silovali neizmjenično, a nekada je i njih 20 znalo da se izmijenja na meni... Jednom prilikom su tjerali oca da siluje sedamnaestogodišnju kćerku....“
...
Silovanja su priznavali i oni koji su u njima učestvovali, poput Alije Selimagića: „Naprije sam ušao u jednu kuću zajedno sa Havić Enesom, Hodžić Bećirom i Mujčin Senadom, gdje smo zatekli čovjeka i ženu i njihovu kćerku, koja je imala oko 23 godine. Najprije smo vezali oca i majku, a zatim smo silovali kćerku. Prvo sam je silovao ja, a nakon mene i ostali. Zatim smo silovali i njenu majku, a nakon toga ja sam zaklao majku, a Havić oca“.


http://www.glas-javnosti.rs/clanak/tema/glas-javnosti-03-03-2009/bestijalno-izivljavanje

 

[de.omnibus.dubitandum]

PRIPADNICI Desete brdske su tokom prve dve godine rata u BiH skupljali Srbe na ulicama Sarajeva i
protiv njihove volje odvodili na kopanje rovova. Posle obavljenih poslova, umesto da budu pušteni
kućama nesrećni zarobljenci su mučeni, neki od njih i zaklani, i bacani u jamu u "Kazanima". Još se
prepričavaju svedočenja da je upisnica u ovu "elitnu jedinicu" bila da se bar jednom Srbinu odseče
glava i baci u "Kazane".

Srbe, koji su završili u "Kazanima", Cacini vojnici su prethodno usmrtili tako što su ih vezali za dva
kamiona, koja bi krenula u suprotnim pravcima, i na taj način ih raščerečili. O raskomadanim telima
svedoči i pokušaj nove posleratne ekshumacije koji je obavila Komisija za traženje nestalih Republike
Srpske, kada su pronađeni delovi kostiju.


Na spisku,
koji je sačinjen na osnovu izjava svedoka na suđenju počiniocima, koji su za neke i opisali način
pogubljenja su Sanja Vuk koja je imala samo 16 godina kada joj je oduzet život, Zoran Vučurović,
Milena Drašković, koju su zaklali Samir Seferović i Suad Osmanović. Dušan Jovanović je
izmasakriran, dok je Radoslava Komljenca zaklao Mevludin Selak. Radoslavovu suprugu Marinu
Komljenac zaklao je RefikČolak. Vasila Lavriana zaklao je Zijo Kubat, a njegova supruga Ana, pre
nego što ju je odsecanjem glave usmrtio Esad Tucaković, prošla je užasnu torturu.
Ani Lavrian je Suad Osmanović naredio da legne i raširi noge, a zatim joj gurnao komad drveta u polni
organ. Istovremeno Esad Tucaković joj je upaljačem palio stidne dlake, da bi je na kraju pogubio i
bacio u jamu na "Kazanima". Ubijen je i Zoran Muminagić, koji je imao samo 17 godina, kao i Ergin
Nikolić, kojem je Samir Bejtić zabio sablju kroz vrat, a istovremeno su ga drugi pripadnici Desete
brdske brigade udarali noževima, dok ga nisu izmasakrirali. Bejtić mu je odvojio glavu od tela i bacio u
"Kazane".
MUŠAN Topalović Caco odsekao je glavu Branislavu Radosavljeviću. Likvidiran je i bračni par Šalipur
Katarina i Predrag. Prema dostupnim saznanjima Predraga je zaklao Nihad Hodžić, a glavu od tela je
odvojio Husein Hodžić. Na spisku su još Božidar Šljivić i Olga Šćiban.
Uvreda za porodice žrtava je to što su samo godinu dana posle suđenja, 1994. godine, svi počinioci
pušteni na slobodu. Prethodno na po šest godina bili su osuđeni Zijo Kubat, RefikČolak, EsadTucaković, Mevludin Selak. Ono što je bacilo senku na suđenje je da su svi oni osuđeni zbog krivičnog
dela ubistva, a ne ratnog zločina. Zajedno sa njima početiri godine zatvora dobili su Omer Tendžo,
Sead Kadić i Akid Alibašić. Deset meseci zatvora su dobili Senad Hasić, Samir Seferović, Sabahudin
Žiga, Samir Ljubović, Esaf Raonić i Senad Haračić. Sa osam meseci kažnjen je Armin Hodžić.
Iz izjava počinilaca na sudu izdvojili smo nekoliko svedočenja. Esad Tucaković je rekao da je po
Cacinom naređenju zajedno sa još četvoricom kolega u štab Desete brdske brigade doveo bračni par
Anu i Vasila Lavriana.
- Zijo Kubat je pištoljem udario Vasila u predelu glave dok su ga ispitivali i potekla mu je krv. Zijo Kubat
i ja dobili smo naređenje da isečemo te dve osobe. Odveli smo ih na "Kazane", a dovedena je još
jedna žena. Uzeo sam Anu, pošto je nisam mogao zaklati, prvo sam je onesvestio, pa nožem dužine
40 centimetara udario u predelu vrata i odvojio joj glavu od tela. U jamu smo ubacili telo, a glava je
ostala na licu mesta - priznao je Esad Tucaković.
Njegov saborac Samir Seferović na suđenju je opisao kako su ubijena dvojica Srba iz njihove jedinice
Ergin Nikolić i Dušan Jovanović

http://www.scribd.com/doc/18007839/Srpske-zrtve-u-bosanskom-paklu

- - - - - - - - - -



Ubistvo 312 Srba u Pofalićima u Sarajevu je pojedinačno? Pa kakvo vam je onda kolektivno??

Ta 10. Brdska je ubijala i naše ljude i na njih je poslana druga brigada naša bila, to su sve debili bili.

Npr. kod nas u TZ toga nije bilo, mi smo čisto pošteno ratovali rame uz rame sa našim komšijama Srbima i gonili VRS kao Bog maglu...