Kapitalizam ili socijalizam?

Šta mislite koji je sistem bolji u ekonomskom smislu? Koji sistem je pravedniji, produktivniji i bolji za funcionisanje privrede u celini? Mi ovde u Srbiji, odnosno neki od nas, su živeli u socijalističkoj eri ili su nam bar roditelji živeli i radili u doba SFR Jugoslavije. Koje je vaše mišljenje? Pitanje svih pitanja ja bih rekao.
"Priroda" je prilično jasno dala odgovor.

Kapitalizam je bliži pravoj ljudskoj prirodi i samim tim u skladu sa njom.

Socijalizam je ono što ljudi pričaju da bi hteli da budu kada uključe sve moralne i religijske naučene floskule...alli oni to po prirodi nisu. Zato je svaki experiment sa socijalizmom propao neslavno i u bedi i sa jakim osećajim gorčine. Jer socijalizma zaista nikada nije bilo,jer ga i ne može biti jer nije prirodno stanje. Ljudi nisu jednaki niti će ikada biti.

Čak i u skandinavskim zemljama koje percipiraju često kao nešto najbolje što je civilizacija dala u društvenom smislu, ljudi zaboravljaju da ispod te fasade "socijalnog raja" radi 100% kapitalistički mehanizam i pokreće to društvo.
 
Kapitalizam je bliži pravoj ljudskoj prirodi i samim tim u skladu sa njom.
Насиље против експлоататора и свих који ти стају на пут у привређивању је исто природан а капиталистичка друштва то гуше, тако да је капитализам само селективно природан у нечију корист и на нечију штету. Капиталистичка друштва имају потенцијалне проблеме са насиљем, криминалом, грађанским ратом, због осећаја преварености и угрожености за своју егзистенцију које осећају многи или чак и већина. Ја мислим да је насиље било које врсте лоша ствар ма колико то било природно.

Сва праисторијска друштва која су морала да живе са оскуднијим ресурсима пре пољопривреде била су нека врста примитивног социјализма. Капитализам а и други системи где су средства за рад у приватној својини (нпр. феудализам), дошли су са стварањем држава, ратовима, увођењем ропства, у суштини организованом тиранијом. У праисторијским друштвима нису постојали ни ратови него су евентуално постојале туче, рат је само једна виша димензија насиља која је још и организована, ратови су дошли са државама, класним друштвом, уз шта иде и капитализам.

За време короне а и у било којим кризним ситуацијама, социјалистичка или бивша социјалистичка друштва се покажу као отпорнија. Шта очекивати од друштва где неко за време короне маску мора да купи платећи из свог џепа, па неко ко је сиромашан ће можда хтети да штеди, неће куповати маску и шириће заразу, тако је то у систему где влада правило "снађи се сам".
 
"Priroda" je prilično jasno dala odgovor.

Kapitalizam je bliži pravoj ljudskoj prirodi i samim tim u skladu sa njom.

Socijalizam je ono što ljudi pričaju da bi hteli da budu kada uključe sve moralne i religijske naučene floskule...alli oni to po prirodi nisu. Zato je svaki experiment sa socijalizmom propao neslavno i u bedi i sa jakim osećajim gorčine. Jer socijalizma zaista nikada nije bilo,jer ga i ne može biti jer nije prirodno stanje. Ljudi nisu jednaki niti će ikada biti.

Čak i u skandinavskim zemljama koje percipiraju često kao nešto najbolje što je civilizacija dala u društvenom smislu, ljudi zaboravljaju da ispod te fasade "socijalnog raja" radi 100% kapitalistički mehanizam i pokreće to društvo.
Sve se slažem ali kapitalizam uništava sam sebe. Po prirodi stvari u kapitalizmu počinju da dominiraju kapitalisti kojima je jedini interes profit. To sa druge strane stvara stvara revolt kod radnika i dolazi do klasne borbe. Ako bi neko od političara pokušao da oporeže kapitaliste bivao bi rastrgnut od medija koji drže ti isti kapitalisti. Sve veća društvena nejednakost stvara jaz među ljudima koji uvek dovodi do sukoba i društvenih nemira gde zbog kvantitativnosti uvek pobeđuju radnici. Izgleda je život u kapitalizmu prepun sukoba, trzavica i nestabilnosti.
 
Kina (socijalizam) uskoro postaje prva u svetu po ekonomiji dok Amerika (kapitalizam) je u dugovima od 30 triliona
Oво није само српска и балканска заблуда, него светска. Људи мисле да политичко уређење мора бити исто као и економско, а економско као и друштвено.
Кина је комунистичка, односно социјалистичка само у том политичком уређењу и то је одлична ствар, јер не морају да се цимају са опозицијом, гласањем, бацањем пара на ту такозвану политичку демократију и ''слободу избора''.
Када је у питању економија, они имају капиталистичко уређење са државном контролом, али где можеш отворити приватну фирму за један дан, док у Немачкој треба да родиш мечку док испоштујеш све процедуре и правила.
Што се тиче друштвеног уређења оно више није искључиво комунистичко, јер сада влада конзумеризам, велика неједнакост у приходима, богата елита води луксузан живот као на западу. Ту се преплићу комунистичке норме, традиционалне кинеске вредности и западњачки начин живота.

Партија/политика комунизам 8/10
Економија капитализам 8/10
Друштво мешавина свега тога
 
ZXZXZXZX.jpg
 
Šta mislite koji je sistem bolji u ekonomskom smislu? Koji sistem je pravedniji, produktivniji i bolji za funcionisanje privrede u celini? Mi ovde u Srbiji, odnosno neki od nas, su živeli u socijalističkoj eri ili su nam bar roditelji živeli i radili u doba SFR Jugoslavije. Koje je vaše mišljenje? Pitanje svih pitanja ja bih rekao.
Најбољи систем је капитализам са снажном социјалном политиком, нешто слично ономе што имају скандинавске земље. ''Чист капитализам'' носи са собом велику продуктивност, иновације и економски раст, али истовремено може да доведе до јаке неједнакости ако држава уопште не интервенише.

С друге стране, социјализам у пракси, као у СФРЈ, имао је проблем са ефикасношћу, прекомерном бирократијом и мањком мотивације за продуктивнијим радом, што на дуже стазе успорава привреду.
Прво, укинута је берза, што је значило да капитал није могао да циркулише, већ је држава централизовано одлучивала о расподели средстава. Друго, приватни сектор је био готово укинут или сведен на занатске радње и ситне услуге, па није било простора за предузетништво, конкуренцију и слободно стварање нових вредности.
Такође, тај систем је производио вишак бирократије, на хиљаде људи је радило у администрацији без стварне продуктивности. Уз то, мањак мотивације је био очигледан, плате су често биле исте без обзира на труд и квалитет рада, па су они вреднији и способнији били демотивисани. На дуже стазе, то је довело до неефикасне привреде, огромних дугова и на крају економског колапса осамдесетих.

На крају, чак и чист капитализам је бољи од социјализма.
 
Насиље против експлоататора и свих који ти стају на пут у привређивању је исто природан а капиталистичка друштва то гуше, тако да је капитализам само селективно природан у нечију корист и на нечију штету. Капиталистичка друштва имају потенцијалне проблеме са насиљем, криминалом, грађанским ратом, због осећаја преварености и угрожености за своју егзистенцију које осећају многи или чак и већина. Ја мислим да је насиље било које врсте лоша ствар ма колико то било природно.
Ратови нису настали са капитализмом, они су постојали и у робовласничким и у феудалним друштвима, па чак и у племенским заједницама, само у другачијим облицима.

Време је показало да политичко насиље обично настаје у социјалистичким уређењима, где једна комунистичка партија држећи се слепо својег аутократског и диктаторског програма и наратива, држи цео народ у изолацији, оскудици, глади, ропству ... рецимо С.Кореја и Куба, док комунистичке партије попут кинеске КП, које прихвате капитализам, дају свом народу отворено тржиште, слободу, конкурентност.
Не кажем да кинески државни капитализам, који има сличности и са руским државним капитализмом је нешто што треба нама да буде узор, из простог разлога што смо ми мала држава, а они су сила.
С.А.Д. може постати таква држава и да не доживе никаве потресе и проблеме.
Одлика тог државног капитализма је та што даје скоро све слободе, осим право на вишепартијски систем и политички избор, дакле диктатура остаје само у том партијском кругу владавине. Слично као и у У.А.Е. где нико не тражи вишепартијски систем и неке одређене слободе које ми имамо (односно имаћемо када свргнемо аутократу Вучића), а опет многи Срби одлазе у Дубаји да тамо живе раде, инвестирају и улажу у неки свој предузетнички подухват.

Капитализам нас гура на економску сарадњу у окружењу, тако да није случајно Мишковић рекао да београдска берза у будућности ће морати да се удружи са загребачком итд, па наставак капиталистичког пројекта Опен Балкан итд, док комуњарски СПС и СРС, односно сада удружени ДС+СРС односно СНС ће увек попут кубанског или корејског пројекта владавине гледати да шири фобије и пропаганду, како би народ дозволио корупцију и криминал власти, јер замисли боље је и то него да нас нападну усташе и остали, са ножевима у зубима, јер већ годинама сањају тај сан.

Док комуњара Вучић прича своје бајке, неке комшије се придружују њему, јер немају ништа друго да понуде народу, осим комуњарске пропаганде, али неки гледају само економски интерес.
 
Nisi izgleda ti nikada radio za kapitalistu pa nemaš pojma kakvi su to manijaci.
Значи зато што су теби неки послодавци били манијаци, а ти сам ниси способан да будеш предузетник, чак и најмањи могући, па да ти будеш манијак некоме или да будеш великодушан и да даш плату од 200.000 динара иако вреди 90к, онда је решење да на улици спроведеш комунистичку револуцију ?
 
Значи зато што су теби неки послодавци били манијаци, а ти сам ниси способан да будеш предузетник, чак и најмањи могући, па да ти будеш манијак некоме или да будеш великодушан и да даш плату од 200.000 динара иако вреди 90к, онда је решење да на улици спроведеш комунистичку револуцију ?
Bio sam u pravu.
 
Poslednja izmena:
Ратови нису настали са капитализмом, они су постојали и у робовласничким и у феудалним друштвима, па чак и у племенским заједницама, само у другачијим облицима.
Робовласничко и феудално друштво је слично капиталистичком по томе што приватна својина служи као средство политичке моћи.


Време је показало да политичко насиље обично настаје у социјалистичким уређењима, где једна комунистичка партија држећи се слепо својег аутократског и диктаторског програма и наратива, држи цео народ у изолацији, оскудици, глади, ропству ... рецимо С.Кореја и Куба, док комунистичке партије попут кинеске КП, које прихвате капитализам, дају свом народу отворено тржиште, слободу, конкурентност.
Капиталистичка друштва су у та и ранија времена исто била аутократска, нпр. разне монархије, у старија времена системи су по правилу били аутократски без обзира на економско уређење. Комунизам је могућ и без аутократије и те две ствари су одвојиве, комунизам заправо спречава уситњену аутократију приватника над радницима.


Капитализам нас гура на економску сарадњу у окружењу, тако да није случајно Мишковић рекао да београдска берза у будућности ће морати да се удружи са загребачком итд, па наставак капиталистичког пројекта Опен Балкан итд, док комуњарски СПС и СРС, односно сада удружени ДС+СРС односно СНС ће увек попут кубанског или корејског пројекта владавине гледати да шири фобије и пропаганду, како би народ дозволио корупцију и криминал власти, јер замисли боље је и то него да нас нападну усташе и остали, са ножевима у зубима, јер већ годинама сањају тај сан.

Док комуњара Вучић прича своје бајке, неке комшије се придружују њему, јер немају ништа друго да понуде народу, осим комуњарске пропаганде, али неки гледају само економски интерес.
Било која партократија у комунизму се понаша на капиталистички начин јер ту владају уски приватни интереси на штету општег друштва. Вучић није никаква комуњара него тешки капиталиста који се понаша као да је држава његова приватна фирма. Корупција у комунизму је увек мање зло него корупција у капитализму, нема већег зла од капитализма у којем су капиталисти у спрези са влашћу, ту су капиталисти продужена рука аутократке власти.


Више волим да сам припадник званичке религије која броји пуно својих следбеника и који због тога имају либералнија правила (државна фирма у социјализму где права зависе од закона и прописа) него да сам припадник секте са строжим правилима и где припадају одабрани (приватна фирма у капитализму где права зависе од добре воље неког газде а не од стабилних и рационалнијих прописа).
 
Робовласничко и феудално друштво је слично капиталистичком по томе што приватна својина служи као средство политичке моћи.
Није тачно, комунизам је најсличнији робовласничком друштву, јер у таквим друштвима народи постају робови комунистичкој партији, чији челници уживају у луксузу, док народ пати у беди, оскудици и покушава на сваки начин да побегне из те тамнице.
Пример су Куба и С.Кореја, Вијетнам, Лаос, Туркменистан итд.

Најбољи доказ како је капитализам извукао народ из беде, а државу подигао до неслућених висина су Кина и Русија. Те две државе и даље имају регионе који се спорије развијају, али сви знамо да су то регионалне или светске силе и да су економски много напредовале, да не спомињемо тек Кину која је велесила, односно прва у неким сферама, као што је аутоиндустрија, иновације, инфраструктура итд.

Капиталистичка друштва су у та и ранија времена исто била аутократска, нпр. разне монархије, у старија времена системи су по правилу били аутократски без обзира на економско уређење. Комунизам је могућ и без аутократије и те две ствари су одвојиве, комунизам заправо спречава уситњену аутократију приватника над радницима.
Капитализам постоји у аутократским државама, најбољи пример је Кина, али треба бити искрен, они су комунистичко уређење задржали само у свом партијском деловању, а ни то више није исто као када су били апсолутна комунистичка држава и када су радили за шаку пиринча дневно.
Данашња Кина гаји државни капитализам, где постоји слободно тржиште и предузетништво и они су можда отишли у крајност, јер је тамо лакше и брже отворити приватну фирму, него на западу, који увек има неке регулативе, које ми понекад доживљавамо као ''комуњарске кочнице''.
Најбољи пример тих комуњарских кочница је Бајденова администрација која је кочила крипто тржиште, а доласком бизнисмена Трампа, Америка се ослободила у том сегменту и увела институције на то тржиште, а опет са друге стране Трамп се понашао као комуњара као је у питању увоз/извоз и увеко таксе.

Са друге стране, никада нигде комунизам није могао да опстане, без неке уличне револуције после које следи диктатура, а ако и дођу легално победом на изборима, опет после тих избора следи диктатура, гушење слобода и економска пропаст.

Више волим да сам припадник званичке религије која броји пуно својих следбеника и који због тога имају либералнија правила (државна фирма у социјализму где права зависе од закона и прописа) него да сам припадник секте са строжим правилима и где припадају одабрани (приватна фирма у капитализму где права зависе од добре воље неког газде а не од стабилних и рационалнијих прописа).
То је твој избор, а најбоље је да ти будеш предузетник, па да ти одређујеш правила, па да онда сам донесеш суд, да ли је боље бити радник или газда. Ти сада имаш тај избор, да радиш за другога или да радиш за себе, јер у комунизму тај избор не постоји.
У комунизму, ти ћеш имати избор да будеш партијски кадар па да мање радиш или да не радиш уопште, а ако ниси партијски кадар онда мораш да радиш више, како би надохнадио овог партијског паразита и наравно да ће онда бити мање пара за плате.
У комунизму, много више зависиш од добре воље неког појединца односно газде, јер опет неко мора да руководи том државном фирмом и ако ниси партијски подобан, а добар си радник, можеш добити отказ, бити санкционисан, жигосан или послат на ниже радно место.

У капитализму, али не овом комуњарском и мафијашком као што је код нас, где политичар покраде државне паре па отвори своју фирму, већ причам о правом капитализму, где власник води неку фирму, јер је уложио свој капитал (генерације пре њега су били предузетници), он се пита само до оног тренутка до ког је способан да води ту фирму, чим она прерасте његове капацитете, он поставља управни одбор и чак и извршног директора, где се налазе стручњаци који су искуснији и образованији од њега, да воде његову фирму, јер он рецимо није способан да интернационалном нивоу је прошири или нема капацитете да води фирму која послује у целој земљи, а држава огроман и сложена.
Шта се дешава ако је власник фирме рецимо неки балкански комплексаш са ограниченим знањем у предузетништву ? Фирма која је прерасла капацитете знања и искуства балкаског газде, може лако банкротирати, може остати на том нижем нивоу, може стагнирати, јер је газда ограничава својим незнањем и неискуством.

Тржиште диктира плате, а не неки зли појединац и газда. Ево узми пример возача или још боље занатлија који имају веће плате од просветних радника у Србији.
Да смо у комунизму, тај радник би радио за шаку пиринча, јер наставник и професор би морао да има већу плату од њих.
Данас занатлије имају вишак капитала, иду на скупа летовања, улажу у берзу, крипто, хране се боље и њихове породице имају више итд.

Ево отвори ти неку малу фирму, ко ти брани, буди газда, узми пар радника и реци ''ја сам комуњара и платићу вас дупло више, ево вам по 200 хиљада динара више од званичног просека'' ... и онда се јави да видимо како то фунционише, колико је остало пара теби или си банкротирао.
 
Било која партократија у комунизму се понаша на капиталистички начин јер ту владају уски приватни интереси на штету општег друштва. Вучић није никаква комуњара него тешки капиталиста који се понаша као да је држава његова приватна фирма. Корупција у комунизму је увек мање зло него корупција у капитализму, нема већег зла од капитализма у којем су капиталисти у спрези са влашћу, ту су капиталисти продужена рука аутократке власти.
Ако замислимо државу као фирму, Вучић је тешка комуњара, зато што њега апсолутно не занима економски напредак државе/фирме, већ само његов опстанак на власти, односно њега као директора.
Он сматра да је он важнији од државе односно фирме и да је све подређено њему, а не фирми, капацитетима фирме и капиталу који мора да расте.
Сваки прави капиталиста, када примети да више није способан да води фирму, да је она прерасла његове капацитете, он даје власт да неко други одлучује уместо њега, то је обично тим људи, извршни директор, менаџери и управни одбор који их контролише, па онда има и излазак на берзу итд.

Вучић је до те мере комуњара, да он формално теби дозвољава да будеш предузетник, али у пракси ће те рекетирати и ограничавати, ако ниси члан партије, дакле још једна комуњарска одлика.

Корупција у комунизму је увек много већа, али спрега између комуниста и власти је апсолутна и подразумева се, то је нешто што је нормално и без чега се и не може у комунизму.
 
Није тачно, комунизам је најсличнији робовласничком друштву, јер у таквим друштвима народи постају робови комунистичкој партији, чији челници уживају у луксузу, док народ пати у беди, оскудици и покушава на сваки начин да побегне из те тамнице.
Пример су Куба и С.Кореја, Вијетнам, Лаос, Туркменистан итд.
Партократија у комунизму је у супротности са комунистичком идеологијом, комунизам је бескласно друштво а партија и партијски ухлеби се понашају као нека приватна капиталистичка фирма која држи монопол, они су пример зашто је лошије радити код приватног послодавца него за државу. То је све лажни комунизам јер неки поједини се понашају као да је то њихова приватна држава, прави комунизам је постојао у праисторијским друштвима, данашњи људи су од настанка класних друштава превише искварени за чисти комунизам али томе треба тежити. У тим државама које си набројао обичан свет барем једнако добро живи као и просечан човек у капитализму и безбедност је неупоредиво већа од било које капиталистичке рупчаге где не смеш увече да шеташ да те неко не би пребио и опљачкао. У Калифорнији је огроман број бескућника који живи у беди док су истовремено њихови закони веома строги. У Југославији си смео да кампујеш на дивље где год хоћеш, у великом делу данашњих капиталистичких друштава је то забрањено. У Туркменистану, чини ми се, да су имали или имају бесплатну струју или тако нешто, много бедан живот..


Најбољи доказ како је капитализам извукао народ из беде, а државу подигао до неслућених висина су Кина и Русија. Те две државе и даље имају регионе који се спорије развијају, али сви знамо да су то регионалне или светске силе и да су економски много напредовале, да не спомињемо тек Кину која је велесила, односно прва у неким сферама, као што је аутоиндустрија, иновације, инфраструктура итд.
Пример како је комунистичка Југославија извадила народ из беде је: давање пензија ратним инвалидима, за разлику од капиталистичке краљевине где су инвалиди чистили ципеле дезертерима (додуше, краљ им је дао дозволу да просе); оснивање небројено фирми и нових радних места; изградња небројено зграда и станова где је кирија била изузетно повољна јер није било ниједног приватника да се угради а услов је био запослење (док данас већина људи под киријом једва преживљава од плате); нормално, рационално и широко доступно образовање а не данашња капиталистичка заглупљивања где је циљ да људи буду што глупљи да би били лакше експлоатисани; боља здравствена заштита народа у којем нема интереса да народ буде што болеснији да би неко узимао профит.

Чим се појавио капитализам 90-их одмах су се међу првим приватницима изнедрили Језда и Дафина, улични и уопштени криминал је експлодирао. Тито је забрањивао национализам, чим је умро није прошло пуно када је дошло време да многима буде прећено само зато што носе неко име и презиме, није џаба то било забрањено, највише су кмечали на диктатуру они који су касније чинили злочине.


Капитализам постоји у аутократским државама, најбољи пример је Кина, али треба бити искрен, они су комунистичко уређење задржали само у свом партијском деловању, а ни то више није исто као када су били апсолутна комунистичка држава и када су радили за шаку пиринча дневно.
Да ли је аутократска монархија комунистичко уређење?


То је твој избор, а најбоље је да ти будеш предузетник, па да ти одређујеш правила, па да онда сам донесеш суд, да ли је боље бити радник или газда. Ти сада имаш тај избор, да радиш за другога или да радиш за себе, јер у комунизму тај избор не постоји.
Данас постоји шири избор лоших избора, то је ем безначајно ем фрустрирајује и ућуткујуће јер ти се као маше шансама које су лажне, као што је иначе капитализам друштво такво које функционише на лажима и полуистинама. Не ваља када си предузетник који не профитира, не ваља радити за газду. Пре си могао да радиш у фирми без газде или са газдом који ти не може баш много тога за разлику од приватног газде.


У комунизму, много више зависиш од добре воље неког појединца односно газде, јер опет неко мора да руководи том државном фирмом и ако ниси партијски подобан, а добар си радник, можеш добити отказ, бити санкционисан, жигосан или послат на ниже радно место.
Реално, много је лакше формално постати члан партије него титрати неком газди за све и свашта ако је до тога, али у нашем комунизму уопште и није био услов за рад бити члан партије.


У капитализму, али не овом комуњарском и мафијашком као што је код нас, где политичар покраде државне паре па отвори своју фирму, већ причам о правом капитализму, где власник води неку фирму, јер је уложио свој капитал (генерације пре њега су били предузетници), он се пита само до оног тренутка до ког је способан да води ту фирму, чим она прерасте његове капацитете, он поставља управни одбор и чак и извршног директора, где се налазе стручњаци који су искуснији и образованији од њега, да воде његову фирму, јер он рецимо није способан да интернационалном нивоу је прошири или нема капацитете да води фирму која послује у целој земљи, а држава огроман и сложена.
И ја све време причам о правом комунизму. Прави капитализам вероватно или још мање вероватно не постоји као ни прави комунизам.

Комунизам уз корупцију је увек бољи од капитализма уз корупцију где капиталисти додатно функционишу као продужена рука власти, хијерархијско насиље и корупција су у капитализму много гори и штетнији. У комунизму краду и дају, у капитализму краду и не дају. Замисли комунизам као да има аутократу који има централизовану власт и капитализам као да има централизовану власт + пипке мањих аутократа као нека хоботница. Ако кажем да је комунизам уз корупцију мање зло опет нисам погрешио јер сигурно не треба одабрати веће зло.


Тржиште диктира плате, а не неки зли појединац и газда. Ево узми пример возача или још боље занатлија који имају веће плате од просветних радника у Србији.
Да смо у комунизму, тај радник би радио за шаку пиринча, јер наставник и професор би морао да има већу плату од њих.
Данас занатлије имају вишак капитала, иду на скупа летовања, улажу у берзу, крипто, хране се боље и њихове породице имају више итд.
Тржиштем се манипулише кроз политичку моћ. Неке бранше су плаћеније само из разлога јер се сви држе као једно и сви су сложни и имају уцењивачку моћ, а неке делатности су потплаћене само јер су ту радници свако за себе, нису удружени и нико их не заступа, јел неки радник крив као појединац зато што се они као бранша колективно нису удружили?

Унутар самог посла, дешава се да на послу фали радника. Шта то значи по закону понуде и потражње, то значи да је тај посао потплаћен. Шта се дешава са радницима који ту раде, они од тог капиталистичког газде уместо да буду мало поштеђени или бар да раде нормалнно, радници су чак пуно притискани јер фали радника иако смо установили са су потплаћени јер ту мало ко хоће да ради.

Како уопште одредити нечију вредност када су образовање, само знање невезано за образовање, само незнање али добра моћ учења новог посла (јер и образовани често ништа не знају први дан на послу у својој струци), шта ако неко има многе квалитете ако због људских фактора не могу да их уновче, многи људи имају само такве хобије и талентовани су та све и свашта а сиромашни су хее не могу уопште да то пласирају тржишту.

Тај закон понуде и потражње је јако мањкав у капитализму а и мислим да нико не треба да буде сиромашан само јер има доста различитија интересовања од просека па је потражња за њим мала или ако је неко интроверт па не може добро да се прода, то је систем са пуно неправде, готово у фазону "ако имаш пуно пријатеља то значи да вредиш".
 
Poslednja izmena:
Партократија у комунизму је у супротности са комунистичком идеологијом, комунизам је бескласно друштво а партија и партијски ухлеби се понашају као нека приватна капиталистичка фирма која држи монопол, они су пример зашто је лошије радити код приватног послодавца него за државу. То је све лажни комунизам јер неки поједини се понашају као да је то њихова приватна држава, прави комунизам је постојао у праисторијским друштвима, данашњи људи су од настанка класних друштава превише искварени за чисти комунизам али томе треба тежити. У тим државама које си набројао обичан свет барем једнако добро живи као и просечан човек у капитализму и безбедност је неупоредиво већа од било које капиталистичке рупчаге где не смеш увече да шеташ да те неко не би пребио и опљачкао. У Калифорнији је огроман број бескућника који живи у беди док су истовремено њихови закони веома строги. У Југославији си смео да кампујеш на дивље где год хоћеш, у великом делу данашњих капиталистичких друштава је то забрањено. У Туркменистану, чини ми се, да су имали или имају бесплатну струју или тако нешто, много бедан живот..
Фантазија и теорија.

У тим државама које си набројао обичан свет барем једнако добро живи као и просечан човек у капитализму и безбедност је неупоредиво већа од било које капиталистичке рупчаге где не смеш увече да шеташ да те неко не би пребио и опљачкао. У Калифорнији је огроман број бескућника који живи у беди док су истовремено њихови закони веома строги. У Југославији си смео да кампујеш на дивље где год хоћеш, у великом делу данашњих капиталистичких друштава је то забрањено. У Туркменистану, чини ми се, да су имали или имају бесплатну струју или тако нешто, много бедан живот..
Лаж, јер тренутно на Куби чешће си без струје, него што је имаш. Технолошки заостали у прошлом веку, а тамо клима уређаји да постоје, а не постоје, већ само вентилатори, морали би да раде 8-9 месеци годишње, јер толико им траје спарно лето.
Фрижидер, ако имаш, не можеш да га користиш, све се квари. Ако нешто мораш да скуваш, мораћеш као у пећини, заложиш дрва на +30 напољу.
Вода није за пиће, а куповна прескупа, па воду куваш. Хиљаду проблема које ми у нормалним и ''нормалним'' државам немамо.

Што се тиче безбедности, опет лажеш, јер наводиш најгори могући пример и то једног малог дела државе Калифорнија, док рецимо имаш неке савезне државе у С.А.Д. где људи не закључавају врата и већа је безбедност него код нас.
Да не спомињем колико тек у западној Европи имаш мирних градова који су безбеднији од наших градова, али људи попут тебе намерно генерализују и рецимо спомињу Париз и део око железничке станице Норд итд.

Замисли бесплатна струја ? Каква комуњарска демагогија. Па значи, ја освојим власт у Србији, смањим ти плату за 500е и дам ти бесплатну струју који иначе плаћаш 100е и ти си срећан.
 
Пример како је комунистичка Југославија извадила народ из беде је: давање пензија ратним инвалидима, за разлику од капиталистичке краљевине где су инвалиди чистили ципеле дезертерима (додуше, краљ им је дао дозволу да просе); оснивање небројено фирми и нових радних места; изградња небројено зграда и станова где је кирија била изузетно повољна јер није било ниједног приватника да се угради а услов је био запослење (док данас већина људи под киријом једва преживљава од плате); нормално, рационално и широко доступно образовање а не данашња капиталистичка заглупљивања где је циљ да људи буду што глупљи да би били лакше експлоатисани; боља здравствена заштита народа у којем нема интереса да народ буде што болеснији да би неко узимао профит.

Чим се појавио капитализам 90-их одмах су се међу првим приватницима изнедрили Језда и Дафина, улични и уопштени криминал је експлодирао. Тито је забрањивао национализам, чим је умро није прошло пуно када је дошло време да многима буде прећено само зато што носе неко име и презиме, није џаба то било забрањено, највише су кмечали на диктатуру они који су касније чинили злочине.
Опет комунистичка пропаганда за странце који никада нису живели на овим просторима.
Тито комунизам је био мало успешнији од других, само зато што је имао подршку капиталистичких земаља, да није био њих, јели би корење као Пољаци, Чеси, Мађари и остали.
Тито без подршке капитализма, кредита итд, био би тотално катастрофа.

Проблематичне 90е није изнедрио капитализам, већ пад гвоздене завесе, велики геополитички потреси у Европи и као последица тога нерешени међунационални проблеми који су изазвали грађанске ратове овде.
Видимо на примеру Словеније која је приграбила и капитализам и национализам, али без учешћа у рату, да је одлично прошла и данас је испред свих република.

Био ти је Јошка Броз на изборима, само вас је 0,05% гласало за њега. Толико о комунизму као правој идеологији.
 
Партократија у комунизму је у супротности са комунистичком идеологијом, комунизам је бескласно друштво а партија и партијски ухлеби се понашају као нека приватна капиталистичка фирма која држи монопол, они су пример зашто је лошије радити код приватног послодавца него за државу. То је све лажни комунизам јер неки поједини се понашају као да је то њихова приватна држава, прави комунизам је постојао у праисторијским друштвима, данашњи људи су од настанка класних друштава превише искварени за чисти комунизам али томе треба тежити. У тим државама које си набројао обичан свет барем једнако добро живи као и просечан човек у капитализму и безбедност је неупоредиво већа од било које капиталистичке рупчаге где не смеш увече да шеташ да те неко не би пребио и опљачкао. У Калифорнији је огроман број бескућника који живи у беди док су истовремено њихови закони веома строги. У Југославији си смео да кампујеш на дивље где год хоћеш, у великом делу данашњих капиталистичких друштава је то забрањено. У Туркменистану, чини ми се, да су имали или имају бесплатну струју или тако нешто, много бедан живот..



Пример како је комунистичка Југославија извадила народ из беде је: давање пензија ратним инвалидима, за разлику од капиталистичке краљевине где су инвалиди чистили ципеле дезертерима (додуше, краљ им је дао дозволу да просе); оснивање небројено фирми и нових радних места; изградња небројено зграда и станова где је кирија била изузетно повољна јер није било ниједног приватника да се угради а услов је био запослење (док данас већина људи под киријом једва преживљава од плате); нормално, рационално и широко доступно образовање а не данашња капиталистичка заглупљивања где је циљ да људи буду што глупљи да би били лакше експлоатисани; боља здравствена заштита народа у којем нема интереса да народ буде што болеснији да би неко узимао профит.

Чим се појавио капитализам 90-их одмах су се међу првим приватницима изнедрили Језда и Дафина, улични и уопштени криминал је експлодирао. Тито је забрањивао национализам, чим је умро није прошло пуно када је дошло време да многима буде прећено само зато што носе неко име и презиме, није џаба то било забрањено, највише су кмечали на диктатуру они који су касније чинили злочине.







И ја све време причам о правом комунизму. Прави капитализам вероватно или још мање вероватно не постоји као ни прави комунизам.

Комунизам уз корупцију је увек бољи од капитализма уз корупцију где капиталисти додатно функционишу као продужена рука власти, хијерархијско насиље и корупција су у капитализму много гори и штетнији. У комунизму краду и дају, у капитализму краду и не дају. Замисли комунизам као да има аутократу који има централизовану власт и капитализам као да има централизовану власт + пипке мањих аутократа као нека хоботница. Ако кажем да је комунизам уз корупцију мање зло опет нисам погрешио јер сигурно не треба одабрати веће зло.
Видели смо на примеру Румуније, као и многих држава Варшавског пакта, како комуњаре дају ... а да краду, то се зна.
Чаушеску је баш давао народу. :hahaha:
 
Тржиштем се манипулише кроз политичку моћ. Неке бранше су плаћеније само из разлога јер се сви држе као једно и сви су сложни и имају уцењивачку моћ, а неке делатности су потплаћене само јер су ту радници свако за себе, нису удружени и нико их не заступа, јел неки радник крив као појединац зато што се они као бранша колективно нису удружили?

Унутар самог посла, дешава се да на послу фали радника. Шта то значи по закону понуде и потражње, то значи да је тај посао потплаћен. Шта се дешава са радницима који ту раде, они од тог капиталистичког газде уместо да буду мало поштеђени или бар да раде нормалнно, радници су чак пуно притискани јер фали радника иако смо установили са су потплаћени јер ту мало ко хоће да ради.

Како уопште одредити нечију вредност када су образовање, само знање невезано за образовање, само незнање али добра моћ учења новог посла (јер и образовани често ништа не знају први дан на послу у својој струци), шта ако неко има многе квалитете ако због људских фактора не могу да их уновче, многи људи имају само такве хобије и талентовани су та све и свашта а сиромашни су хее не могу уопште да то пласирају тржишту.

Тај закон понуде и потражње је јако мањкав у капитализму а и мислим да нико не треба да буде сиромашан само јер има доста различитија интересовања од просека па је потражња за њим мала или ако је неко интроверт па не може добро да се прода, то је систем са пуно неправде, готово у фазону "ако имаш пуно пријатеља то значи да вредиш".
Занатлије су као и сви други радници, нису сложни, немају вођу, моћ, ништа ... али тржиште је само њих ставило на врх.
 
Што се тиче безбедности, опет лажеш, јер наводиш најгори могући пример и то једног малог дела државе Калифорнија, док рецимо имаш неке савезне државе у С.А.Д. где људи не закључавају врата и већа је безбедност него код нас.
Да не спомињем колико тек у западној Европи имаш мирних градова који су безбеднији од наших градова, али људи попут тебе намерно генерализују и рецимо спомињу Париз и део око железничке станице Норд итд.
Тако је у целој Јужној Америци, на југу Италије и италијанским острвима, тако је свуда где живи капиталистичка сиротиња. Комунистичка сиротиња бар има безбедност.


Замисли бесплатна струја ? Каква комуњарска демагогија. Па значи, ја освојим власт у Србији, смањим ти плату за 500е и дам ти бесплатну струју који иначе плаћаш 100е и ти си срећан.
Ако немаш никакав посао зато што због "закона понуде и потражње" нигде не припадаш како ћеш платити струју? По ком основу би тако нешто умањило плате? Већ имамо некакву бесплатну безбедност у виду постојања полиције (која додуше служи ку*цу, која служи одабранима и која је мање битна од бесплатне струје и најосновнијих ствари за живот), имамо ватрогасце (од којих највише богатији имају користи јер сиротиња мање има шта да изгуби а и сиротиња је финансира кроз порез), имамо путеве, све је то на прву лопту бесплатно тј. плаћено кроз порез. Зашто не би била бесплатни и струја и вода? Зашто сви да плаћају све и свашта кроз порез што ће само неки одабрани користити, нпр. инфраструктуру за друге, зашто да нешто не буде од чега ће сви имати користи? Неко на селу које нема ни најосновнију инфраструктуру плаћа исти порез као и у граду да би се финансирала инфраструктура у градовима.


Опет комунистичка пропаганда за странце који никада нису живели на овим просторима.
Тито комунизам је био мало успешнији од других, само зато што је имао подршку капиталистичких земаља, да није био њих, јели би корење као Пољаци, Чеси, Мађари и остали.
Тито без подршке капитализма, кредита итд, био би тотално катастрофа.
Корење се јело за време капиталистичке краљевине Југославије, велика већина народа тешка сиротиња само је богом дана мањина богата, на свим старим сликама и видеима се види да народ живи у великој беди, могле су се чути и приче од старих људи.

Био ти је Јошка Броз на изборима, само вас је 0,05% гласало за њега. Толико о комунизму као правој идеологији.
Мене он не занима него социјализам као економско уређење сматрам солидним системом, далеко бољим од капитализма, мада он је био мање зло, радио је свој посао политичара и није се мешао у струку. Баш смо сада усрећени са капиталистичком жвалегом са све страначким капиталистичким кумовима и буразерима.


Видели смо на примеру Румуније, као и многих држава Варшавског пакта, како комуњаре дају ... а да краду, то се зна.
Чаушеску је баш давао народу. :hahaha:
Ево имамо садашњи пример у капитализму. То је капитализам у реалу а не ваша непостојећа фикција капитализма. Не знам да ли знаш да су капитализам и социјализам пре свега економска уређења а не стил владавине диктатура или демократија. Имали смо пример краљевине у капитализму. Немој ми рећи да Трамп и Виктор Орбан нису диктатори иако је капитализам у државама којима су председници. Свака и свака влада до пре 50-ак година била диктаторска без обзира да ли је било капиталистичко или социјалистичко економско уређење. Баш тако, капиталистичке диктатуре су крале, чиниле насиље и ништа нису дале, док социјалистичке диктатуре су исто крале, исто чиниле насиље али су народу нешто и давале.
 
На крају крајева, расправа између социјализма и капитализма је расправа између левице и деснице. Окупи 100 левичара, ту ће бити свакаквих људи. Окупи 100 десничара, ту ће исто бити свакаквих људи. Али гарантујем да ће међу десничарима бити пуно криминогених људи (јбг, примамљива је десница због закона јачега) а међу левичарима ће бити знатно више интелектуалаца него међу десничарима. Када би се радило IQ тестирање гарантујем да би левичари имали веће резултате, док десничари више воле да ствари решавају насиљем и хушкачким демагогијама.

Социјализам је скоро увек левичарски, капитализам може бити и левичаски и десничарски, значи десничарски је једино капитализам.
 
Тако је у целој Јужној Америци, на југу Италије и италијанским острвима, тако је свуда где живи капиталистичка сиротиња. Комунистичка сиротиња бар има безбедност.
Кога занима Јужна Америка ? Они су баш пример капиталистичих држава.
Да је комунизам био добар, опстао би негде, а не да спомињемо само пар небитних држава, Кубу и С.Кореју, Вијетнам....

Колико год ти мислио да је на западу небезбедно, нико не покушава да се дочепа С.Кореје и Кубе, већ запада.



Ево имамо садашњи пример у капитализму. То је капитализам у реалу а не ваша непостојећа фикција капитализма. Не знам да ли знаш да су капитализам и социјализам пре свега економска уређења а не стил владавине диктатура или демократија. Имали смо пример краљевине у капитализму. Немој ми рећи да Трамп и Виктор Орбан нису диктатори иако је капитализам у државама којима су председници. Свака и свака влада до пре 50-ак година била диктаторска без обзира да ли је било капиталистичко или социјалистичко економско уређење. Баш тако, капиталистичке диктатуре су крале, чиниле насиље и ништа нису дале, док социјалистичке диктатуре су исто крале, исто чиниле насиље али су народу нешто и давале.
Трамп такође има те аутократске тенденције, међутим амерички устав му не дозвољава да и покуша да уђе у трећи мандат. Дакле институције су јаче од председника.
 
Кога занима Јужна Америка ? Они су баш пример капиталистичих држава.
Да је комунизам био добар, опстао би негде, а не да спомињемо само пар небитних држава, Кубу и С.Кореју, Вијетнам....
Комунизам је пропао због геополитичких односа и због бунта народа против диктатура. Капитализам је исто пропадао пре него што је дошао комунизам у многим државама и пропао је због незадовољства народа који је био експлоатисан, тако ће можда једном опет пропасти.


Колико год ти мислио да је на западу небезбедно, нико не покушава да се дочепа С.Кореје и Кубе, већ запада.
Бити често посечен и опљачкан није мала ствар. Северна Кореја и Куба су затворене земље са диктаторским председницима које не прихватају странце.
 
Бити често посечен и опљачкан није мала ствар. Северна Кореја и Куба су затворене земље са диктаторским председницима које не прихватају странце.
Живиш у свом свету лажи и холивудских филмова. Ево и ми смо капиталистичка држава и око нас су капиталистичке државе, па где то људе секу и пљачкају, а да нису неки појединачни случајеви.

На Куби нема много странаца и можда си безбедан у Хавани и Варадеру где су туристичке руте, али све ван тога је несигурно.
Прича ми Кубанка из Сантијаго де Кубе, град на југу ... каже када је карневал, увек један из фамилије мора остати да чува кућу, иначе пљачкају све живо.
Овде је тај јајарски ситни криминал нестао, али и овде су 90их скидали патике, данас је то незамисливо, али криминал је подигнут на виши ниво.
 

Back
Top